Fon der Lajen: Evropa mora da preispita „osnove“ bezbednosti, ojača odbranu Ukrajine

Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen pozvala je 30. avgusta na jaču evropsku posvećenost bezbednosti i prevazilaženje prethodne nespremnosti da obezbedi sopstvenu odbranu. Ona je više puta navodila rusku invaziju na Ukrajinu kao dokaz da Unija mora da odbaci „iluzije“ i „na našu Uniju gleda kao na inherentni bezbednosni projekat“.

U svom govoru u glavnom gradu Češke učesnicima godišnje bezbednosne konferencije Globsec, vraćeni izvršni šef EU je snažno založio evropsku solidarnost protiv ruskih i drugih pretnji, kao i „sistematsku reviziju evropske odbrane“ i upozorio da će naredna polovina decenije je „veoma rizičan”.

„Ako želimo pravi mir, moramo suštinski da preispitamo temelje evropske bezbednosne arhitekture“, rekla je fon der Lajen. „Ruska invazija je otvorila oči Evropi.

Šezdesetpetogodišnja Nemica fon der Lajen, kojoj je u julu potvrđen još jedan petogodišnji mandat, obećala je da će u novu Evropsku komisiju imenovati prvog „punog komesara za odbranu“ bloka, čije nominacije od 27 država članica još uvek ostaju u toku.

Fon der Lajen je kritikovala autsajdere koji se protive naoružavanju Ukrajine i upozorila na preuranjene razgovore na koje se čini da ni Moskva ni Kijev nisu spremni da uđu u dve i po godine nakon invazije Rusije u punom obimu. Odgovor na pitanje kada je vreme za razgovore leži „pre svega u našim ukrajinskim prijateljima“, rekla je ona.

Ruske snage trenutno kontrolišu oko petinu ukrajinske teritorije, ali ukrajinske trupe tvrde da kontrolišu više od 1.200 kvadratnih kilometara ruske teritorije od iznenadne ukrajinske invazije na Kursk prošlog meseca.

Iako je izričito citirala „mnoge izvan Evrope“ kako bi pozvala na hitne razgovore, takođe se činilo da je to bio napad na članicu EU Mađarsku, čiji predsednik Viktor Orban je neizbežan sa svojom samoproglašenom i nekoordinisanom „mirovnom misijom“ u Kijevu, Moskvi i Pekingu nakon Budimpešta je u julu preuzela rotirajuće predsedavanje Savetom EU, što je razbesnelo Brisel.

„Želimo da se rat završi što je pre moguće“, rekla je fon der Lajen. Ali dodala je: „Moj stav je da mir nije samo odsustvo rata. Mir je aranžman koji rat čini nemogućim i nepotrebnim. Zato moramo omogućiti Ukrajini da pregovara o takvom miru.

Evocirajući gorka sećanja na Hladni rat, fon der Lajen je upozorila da ne treba kriviti Kijev za ničim izazvanu invaziju Rusije. Ona je pitala da li bi Mađarska ili tadašnja Čehoslovačka mogla da se smatra odgovornom za invaziju na te zemlje sovjetskih trupa i trupa Varšavskog pakta 1956. i 1968. godine.

„A odgovor na to pitanje je vrlo jasan“, rekla je ona. „Ponašanje Kremlja je tada bilo nezakonito i okrutno, a ponašanje Kremlja je protivzakonito i okrutno danas.

Von der Lajen je rekla da Evropljani imaju mnogo različitih istorija i govore mnogo jezika, „ali ni na jednom jeziku mir nije jednak predaji; ni u jednom jeziku suverenitet nije sinonim za okupaciju.”

„Dakle, oni koji se zalažu za prestanak podrške Ukrajini ne zagovaraju mir“, rekla je ona, „oni se zalažu za smirivanje i potčinjavanje Ukrajine“.

Fon der Lajen je rekla da je jedna od lekcija ruskog napada na Ukrajinu i međunarodnog odgovora na njega bila da je „Evropa prevazišla svoju dugogodišnju nespremnost da troši dovoljno na sopstvenu odbranu“.

Ona je istakla snagu i značaj američke podrške i transatlantske saradnje, ali i poručila: „Zaštita Evrope je, pre svega, dužnost Evrope.

Fon der Lajen je rekla da su kolektivni troškovi za odbranu zemalja članica EU porasli „sa nešto više od 200 milijardi evra pre rata na skoro 300 milijardi [evra] ove godine”.

Cilj mora biti „izgradnja odbrambenog učinka veličine kontinenta“ i „sistematska revizija evropske odbrane“.

„Mi Evropljani moramo da budemo na oprezu“, rekla je fon der Lajen. „Moramo da ponovo fokusiramo našu pažnju na bezbednosnu dimenziju svih naših aktivnosti. Moramo posmatrati našu Uniju kao inherentni bezbednosni projekat.”

Na istoj konferenciji, litvanski ministar inostranih poslova Gabrijelijus Landsbergis rekao je ukrajinskoj službi RSE/RL da „imamo dužnost da podsetimo ljude šta je u pitanju… [i] šta može da se desi ako ne bude pravednog mira ako će rat biti postignut završava pobedom Rusije, a ne Ukrajine.

On je ukazao na akcije Rusije u njenom blickrigu u Gruziji 2008. godine, što je rezultiralo time da je Rusija efektivno okupirala petinu gruzijske teritorije, a invazija na Krim 2014. godine, koja je započela sporo tinjajući rat koji se završio u februaru 2022. godine, rezultirala je potpunom invazija na Ukrajinu.

Upitan da li je Evropska unija naučila iz takvih grešaka iz prošlosti, Landsbergis je rekao: „Može da se desi, da. Ovo poglavlje još nije napisano.”

Fon der Lajen je pozdravila priliku da govori u češkoj prestonici. Ona je pohvalila konkurentnost srednje Evrope i „impresivnu snagu“ i istakla prethodnu zabrinutost regiona zbog ruskih akcija.

„Od kada su ruski tenkovi napali Ukrajinu, postali ste srce solidarnosti“, rekla je fon der Lajen o regionu.

Trodnevna bezbednosna konferencija Globsec, koja se već 18 godina održava u glavnom gradu Slovačke Bratislavi, okuplja evropske i svetske lidere i druge visoke zvaničnike i traje do 1. septembra u Pragu.

/www.rferl.org