Finska i Švedska predali zahtev za članstvo u NATO; Stoltenberg: Istorijski trenutak

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 18. maja da su Finska i Švedska službeno podnele zahtev za pridruživanje najvećem vojnom savezu, što je potez vođen sigurnosnim težnjama zbog ruskog rata u Ukrajini.

“Srdačno pozdravljam zahteve Finske i Švedske za ulazak u NATO. Vi ste naši najbliži partneri”, rekao je Stoltenberg novinarima nakon što je primio njihova prijavna pisma od ambasadora dve nordijske zemlje. “Ovo je dobar dan u kritičnom trenutku za našu sigurnost.”

Prijavu sada mora razmotriti 30 zemalja članica Alijanse. Očekuje se da će taj proces trajati oko dve sedmice, iako je turski predsednik Erdogan već izrazio rezerve u pogledu pridruživanja Finske i Švedske.

Ako njegove primedbe budu otklonjene, a razgovori o pristupanju prođu kako se očekuje, Finska i Švedska bi u roku od nekoliko meseci mogle postati članice. Proces obično traje između osam i 12 mjeseci, ali NATO želi da procedura prođe brže s obzirom na rusku pretnju.

Kanada, na primer, kaže da očekuje da će ratifikovati pristupni protokol za samo nekoliko dana. /RSE

Stoltenberg je rekao da su saveznici u NATO-u “odlučni da rade na svim pitanjima i donesu brze zaključke”.

“Svi saveznici se slažu o važnosti proširenja NATO-a. Svi se slažemo da moramo stajati zajedno i svi se slažemo da je ovo istorijski trenutak koji moramo iskoristiti”, rekao je on novinarima u sedištu NATO-a u Briselu.

Javno mnjenje u Finskoj i Švedskoj se značajno promenilo u korist članstva u NATO-u otkako je Rusija napala Ukrajinu 24. februara.

Finska i Švedska blisko sarađuju sa NATO-om. Imaju funkcionalnu demokratiju, dobro finansirane oružane snage i doprinose vojnim operacijama Alijanse i vazdušnoj policiji. Sve prepreke s kojima se susreću biće samo tehničke ili eventualno političke prirode.