Na konferenciji „Ruski uticaj na Balkanu – kriza u Ukrajini” koju je organizovao „Geopost” u Prištini, šefica Instituta za globalnu analitiku Rumena Filipova, govorila je o ruskom uticaju i dezinformacijama koje su sada na snazi, i ruskoj agresiji koja se već par dana sprovodi u Ukrajini.
Ona je tokom svog izlagajnja kazala da su hibridne aktivnosti Rusa dodatak u pogledu operacija koje imaju uticaja u svetu.
“Dakle, fokus je na ruskoj moći, u stvari pomerajući fokus sa velike vojne sile na upotrebu ideja koje su prikazale Kina i Rusija, uključujući širenje dezinformacija u medijima i otvaranje raznih kulturnih instituta. Ali kada su mediji u pitanju, jedna od glavnih manifestacija je takozvano zarobljavanje medija, koje smo videli na Balkanu. Dakle, ovde su mediji predstavili strukturu koju su na ovaj ili onaj način kontrolisale i posedovale često oligarhijske grupe, i veoma je interesantno da su te lokalne grupe kanalisale neku vrstu odlučujućeg uticaja uključujući finansijski i ideološki aspekt. Ovaj uticaj je veoma opasan na međunarodnom planu i u oblasti medija i krajnji rezultat mora biti njihova prevencija. Generalno, ono što proizilazi iz ovog izveštaja jeste da zaista treba da razumemo moć Rusije kroz zarobljene medije, ali i Kine jer su one međusobno povezane”, kazala je Rumenova.
Dodala je da neki od kanala na kojima se prezentuju ove dezinformacije su kanali koje kontrolišu Rusi i Kremlj i koji su usko povezani sa političkim partijama.
“Imamo i dnevne novine koje objavljuju ove informacije. Zanimljive su i one objavljene na društvenim mrežama, što je iznenađujuće posebno na Balkanu, gde šire svoj uticaj”, istakla je ona.
Istakla je i da su Albanija i Kosovo isključene iz ovog uticaja i to pokazuje evropsku perspektivu ovih zemalja.
“Druge zemlje, poput Bugarske, imaju najveći uticaj u tom pogledu. Uticaj medija vrši i Kina, na različite načine i u regionu postoji mnogo kanala, na primer u Bugarskoj postoje kanali koji su bugarski, ali prenose ove informacije. U regionu imamo sličnosti, ali i razlike između različitih zemalja. Srbija je, na primer, prva u regionu priznala ruski uticaj, kao i Bugarska. Zatim imamo drugu grupu gde su Kosovo i Albanija gde je onemogućen ruski i kineski uticaj, mada i tu postoje inicijative i tendencije za uticajem. Postoji još jedna grupa koja može da spreči ruski uticaj jer su članice EU, poput Bugarske i Hrvatske”, naglasila je Filipova.
U zemljama bivše Jugoslavije, prema njenim rečima, vodi se računa o nasleđu, istoriji, ratovima i kulturi.
Šefica Insituta za globalnu analitiku, Filipova, na kraju svog izlaganja se osvrnula i na svoju sledeću knjigu, gde je najavila da će biti dostupna 30. aprila ove godine, pod nazivom „Izgradnja granica evropskog identiteta u Bugarskoj i Evropi“. /The Geopost/