Evropljani su otvoreni za ulazak Ukrajine u EU, pokazalo je istraživanje pre ključnog samita

Istraživanja javnog mnjenja pokazuju hladan stav prema pridruživanju Gruzije i nekih država Zapadnog Balkana i protivljenje pristupanju Turske.

Evropljani su generalno otvoreni za ideju o pridruživanju Ukrajine EU uprkos troškovima i rizicima koji su uključeni, ali su u najboljem slučaju mlaki u pogledu planiranog proširenja unije na Gruziju i Zapadni Balkan, pokazalo je istraživanje.

Evropska komisija je prošlog meseca preporučila početak formalnih pregovora o pridruživanju sa Ukrajinom i Moldavijom. Lideri 27 EU razgovaraće o predlogu na samitu u Briselu ove nedelje – iako je mađarski premijer Viktor Orban više puta rekao da je protiv početka pregovora sa Kijevom.

Proširenje, u koje se dugo sumnja, postalo je hitan prioritet EU otkako je Rusija započela svoj rat protiv Ukrajine. Komisija je u novembru takođe pozvala na pristupne pregovore sa Bosnom i Hercegovinom – kada Sarajevo bude spremno – i preporučila da se Gruziji dodeli status zemlje kandidata.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova Dmitro Kuleba rekao je u ponedeljak da bi bilo „poražavajuće“ za Kijev i EU ako samit ne podrži početak pregovora o pridruživanju. Ne mogu da zamislim… Ne želim ni da govorim o posledicama“, rekao je Kuleba.

Istraživanje šest zemalja članica EU za Evropski savet za spoljne odnose (ECFR) pokazalo je značajnu podršku kandidaturi Ukrajine i, u manjoj meri, Moldavije i Crne Gore, ali i velike ekonomske i bezbednosne probleme.

Međutim, bilo je široko rasprostranjeno protivljenje mogućem pristupanju Turske, a izgledi da se Albanija, Bosna, Gruzija, Kosovo, Severna Makedonija i Srbija pridruže Uniji naišli su na izrazito hladan prijem.

Dok će se ovonedeljni samit fokusirati na puteve ka Ukrajini i pridruživanju drugih zemalja, debata o tome kako će se to tačno postići „jedva je počela“, rekao je Pjotr Buras, visoki zvaničnik ECFR-a koji je „pozvao na „konkretan raspored“ za pristupanje.

Geopolitička retorika iz Brisela prikriva duboku zabrinutost među državama članicama o mogućim posledicama proširenja i široko rasprostranjeni skepticizam u pogledu sposobnosti EU da apsorbuje nove članice“, rekao je Buras.

Raspored bi stvorio prostor za unutrašnje reforme EU, ojačao otpornost i pokazao javnosti zašto je proširenje neophodno, rekao je on. Engjellushe Morina, još jedna visoka zvaničnica ECFR-a, rekla je da bi samit mogao biti „najkonsekventniji u novijoj istoriji EU“.

Anketa je pokazala da je podrška pridruživanju Ukrajine najveća u Danskoj (50%) i Poljskoj (47%), dok su mišljenja najveća u Rumuniji (32% za, 29% protiv), Nemačkoj (37% za, 39%) za).% protiv) i Francuska (29% za, 35% protiv) su grubo podeljene. U Austriji je 52% bilo protiv.

Međutim, 45 odsto ispitanika strahuje da će pristupanje Ukrajine negativno uticati na bezbednost EU, dok 25 odsto veruje da će je poboljšati, dok 39 odsto veruje da će pristupanje Kijeva negativno uticati na njihovu bezbednosnu zemlju.

Mnogi Evropljani nisu videli nikakvu ekonomsku korist od članstva Ukrajine. Dok je 43% ispitanika u Poljskoj i 37% u Rumuniji videlo pozitivan uticaj na ekonomiju EU, 54% u Danskoj i 46% u Austriji očekivalo je troškove.

Postojala je i bojazan od uticaja proširenja na političku moć EU u svetu. Poljska i Danska su bile najoptimističnije u tom pogledu: 43% i 35% građana, respektivno, verovalo je da će pridruživanje Ukrajine imati pozitivan uticaj.

S druge strane, Austrija (42%) i Nemačka (32%) su najverovatnije smatrale da bi članstvo Ukrajine umanjilo političku moć EU u svetu, dok su ispitanici u Francuskoj i Rumuniji bili ravnomernije podeljeni.

ECFR je identifikovao jasnu podelu između „starih“ i „novih“ država članica EU u pogledu opšteg principa proširenja. Ispitanici u Austriji (53%), Nemačkoj (50%) i Francuskoj (44%) su najverovatnije verovali da EU ne treba da prima nove članice.

Nasuprot tome, većina u Rumuniji (51%) i većina u Poljskoj (48%) veruje da EU treba da teži proširenju. Danska je bila nešto van granica među „starim“ državama članicama, sa samo 37% protiv trenutnog proširenja.

Anketa je našla snažno protivljenje mogućem članstvu Turske u EU, pri čemu je 51 odsto ispitanika u šest zemalja odbacilo tu ideju, a manje od jednog od pet ispitanika podržava bilo kakav napredak u članstvu Turske.

Evropljani su rezervisani i prema ulasku Albanije, Bosne i Hercegovine, Kosova, Gruzije, Moldavije, Crne Gore, Severne Makedonije i Srbije u EU: manje od 30% ispitanika je za ulazak ovih osam zemalja.

Najmanju podršku za pristupanje imalo je Kosovo (20% za pristupanje, 37% protiv), Albanija (24% za, 35% protiv), Srbija (25% za, 35% protiv) i Gruzija (25% za, 31% protiv) .

Mišljenja za Severnu Makedoniju (26% za, 27% protiv) i Bosnu i Hercegovinu (28% za, 29% protiv) bila su ravnomjernije raspoređena, dok su Moldavija (30% za, 28% protiv) i Crna Gora (30% protiv, 25%) %) podržava ulazak u EU./The Guardian/