Evropa se bori protiv sve većeg broja ilegalnih letova dronova

Nemačka je najavila da će pooštriti zakone o bezbednosti kako bi brže otkrila i uništila dronove, nakon što je niz incidenata poslednjih dana doveo do noćnog zatvaranja aerodroma u Minhenu.

NATO i njegove članice su zabeležile nagli porast viđenja dronova iznad vojnih objekata i kritične infrastrukture poslednjih nedelja.

Evropski bezbednosni zvaničnici sumnjaju da Rusija stoji iza letova, iako nema definitivnih dokaza. Rečeno je da Moskva možda testira protivvazdušnu odbranu članica NATO-a kako bi ih odvratila od podrške Ukrajini ili jednostavno pokušava da izazove preteranu reakciju.

U poslednjem incidentu, aerodrom u Minhenu, drugi najprometniji aerodrom u Nemačkoj, obustavio je letove kasno u četvrtak nakon nekoliko viđenja dronova. Oko 17 letova je otkazano, zbog čega je 3.000 putnika ostalo blokirano u bavarskoj prestonici, gde se Oktoberfest upravo završava. Aerodrom je objavio da je vazdušni saobraćaj nastavljen u petak ujutru u 5 časova, na nacionalni praznik u Nemačkoj. Policija je saopštila da nisu uspeli da presretnu dronove niti da uhapse njihove pilote.

Belgijsko Ministarstvo odbrane je u petak objavilo da istražuje noćna viđenja dronova iznad vojne baze Elsenborn na istoku zemlje, oko pet minuta vožnje od nemačke granice.

Incidenti su usledili nakon niza viđenja na severu Nemačke krajem prošlog meseca. Prema rečima zvaničnika, nekoliko dronova, uključujući velike avione koji lete u formaciji sa manjim, primećeno je iznad vojnih objekata i kritične infrastrukture kao što su luke. Obrazac sugeriše da su dronovi možda korišćeni za mapiranje osetljivih lokacija.

Prošlog meseca, borbeni avioni NATO-a oborili su nekoliko ruskih dronova iznad Poljske i presreli ruske borbene avione koji su narušili vazdušni prostor Estonije. U Danskoj, napadi dronovima doveli su do privremenog zatvaranja nekoliko aerodroma, uključujući aerodrom u Kopenhagenu, najprometniji aerodrom u Skandinaviji. Dronovi su primećeni iznad vazduhoplovne baze u kojoj se nalazi većina danskih borbenih aviona F-16 i F-35. Danske vlasti su saopštile da su dronove lansirali „profesionalni“ operateri iz okolnog područja.

Rusija je negirala odgovornost za incidente sa dronovima i optužila evropske zemlje da ih koriste kako bi opravdale povećanje vojnih izdataka.

Na pitanje novinara u četvrtak zašto Rusija leti dronovima iznad Evrope, ruski predsednik Vladimir Putin pokušao je da umanji značaj situacije. „Zaustaviću ovo. Neću slati više dronova u Francusku, Dansku i Kopenhagen. Gde su još leteli?“ našalio se.

Francuske vlasti su u petak oslobodile brod koji je prevozio rusku sirovu naftu, a koji je bio zadržan na atlantskoj obali zbog sumnje na učešće u upadima na Dansku. Predsednik Emanuel Makron je u četvrtak izjavio da francuske vlasti nisu uspostavile nikakvu vezu između broda i dronova.

„Postoji tehnološka trka u naoružanju između pretnji dronovima i odbrane od dronova, kako u hibridnoj tako i u vojnoj oblasti“, rekao je nemački ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint, dodajući da će vlada ubrzati postojeće planove za borbu protiv ove pretnje.

Zvaničnici nemačke vlade i bezbednosti rekli su da su neki od letova dronova verovatno deo šire ruske kampanje zastrašivanja evropskih članica NATO-a, uključujući sabotažu i sajber napade. Mnoga viđenja dronova ostaju neprijavljena, rekli su oni.

Međutim, do sada su evropski zvaničnici insistirali da pogođene zemlje treba da pokažu uzdržanost u obaranju neovlašćenih dronova, delom zbog rizika koje bi to moglo da predstavlja u gusto naseljenim područjima, a delom da bi se izbeglo podsticanje Rusije da eskalira svoje napore. Ali brzi porast viđenja povećava pritisak javnosti za akciju.

Danska je zatvorila svoj vazdušni prostor za sve dronove tokom prošlonedeljnog samita EU i prihvatila ponude drugih članica NATO-a za sisteme protiv dronova i pomorske patrole. EU razmatra postavljanje „zida od dronova“ duž svojih istočnih granica kako bi sprečila ulazak ruskih dronova.

„Od sada moramo da pucamo umesto da čekamo“, rekao je u petak za list Bild Markus Seder, ministar-predsednik nemačke pokrajine Bavarske. „Potrebna nam je kontrola nad našim vazdušnim prostorom.“ Seder je izjavio da će Bavarska usvojiti zakon kojim se jačaju policijska ovlašćenja za intervenciju.

Berlin je ključni podržavalac Ukrajine u borbi protiv ruske invazije. Kijevu je drugi najveći dobavljač oružja posle SAD i nedavno je odustao od protivljenja korišćenju oko 200 milijardi dolara zaplenjene ruske imovine za finansiranje kupovine oružja u Ukrajini.

Nemačka je povećala svoja ulaganja u odbranu od dronova, opremajući vojsku i policiju ometačima i presretačima dronova. U Hamburgu je prošle nedelje Bundesver demonstrirao sistem nemačkog startapa za odbranu Argus Interception.

Dron ove kompanije može automatski da prati neprijateljske dronove, hvata ih u mrežu i vraća u bazu. Bundesver je saopštio da je već rasporedio sistem. Ali birokratska uska grla usporila su rad policije.

Nemačke oružane snage su ovlašćene da presretnu dronove, ali samo ako lete iznad vojnih objekata. Aerodromi, železnice, luke i granice spadaju u nadležnost Savezne policije. Svuda ostalim mestima, odgovorna je državna policija. Kompanijama kao što su operateri luka ili proizvođači odbrambene opreme zabranjeno je da se na bilo koji način mešaju u operacije dronova.

Ova složena mreža odgovornosti otežava vlastima brzu reakciju, jer dronovi često lete iznad određenog objekta samo nekoliko minuta.

Zemlja trenutno menja zakone koji regulišu nadležnost Savezne policije i bezbednost vazduhoplovstva kako bi se ubrzalo otkrivanje i presretanje dronova i povećale kazne za neovlašćene letove dronova. Takođe se osniva „Centar za kompetenciju dronova“ radi bolje koordinacije takvih operacija.

/www.wsj.com