EU postavila rekord u vojnoj potrošnji, očekuje dodatni rast 2025. godine

Evropska unija je prošle godine kolektivno potrošila 343 milijarde evra (402 milijarde dolara) na odbranu, premašivši sopstvene projekcije i postavivši novi rekord, navodi se u izveštaju Evropske odbrambene agencije (EDA).

Agencija navodi da očekuje dalji rast potrošnje na odbranu 2025. godine – na 381 milijardu evra (446 milijardi dolara).

Ukupna vojna potrošnja bloka u 2024. godini za oko jednu i po put prevazilazi kinesku, a više je nego trostruko veća od ruskog vojnog budžeta. Samo Sjedinjene Američke Države imaju veće vojne izdatke. Ova cifra predstavlja 1,9% BDP-a EU i povećanje od 19% u odnosu na prethodnu godinu.

Visok nivo potrošnje na odbranu prvenstveno je podstaknut kupovinom nove opreme, kao i povećanim izdvajanjima za istraživanje i razvoj širom 27 članica EU. Obe stavke zajedno se u EU terminologiji nazivaju „odbrambene investicije”, za razliku od sredstava za plate vojnika ili održavanje objekata.

Investicije su činile 31% ukupne potrošnje na odbranu, odnosno 106 milijardi evra (124 milijarde dolara), od čega je 13 milijardi evra (15 milijardi dolara) utrošeno na istraživanje i razvoj. Kupovina opreme porasla je 39% u odnosu na prethodnu godinu, dok je izdvajanje za istraživanje i razvoj uvećano za 20%.

Rekordna potrošnja rezultat je rasta budžeta širom Unije, a ne samo težnji pojedinačnih prestonica da prošire svoje vojske: sve osim dve zemlje povećale su vojne budžete 2024. godine. Od 25 država koje su povećale izdatke 2025. godine, 16 je u 2024. potrošilo preko 10% više nego 2023. – među njima Nemačka, Poljska, Španija, Švedska i Holandija. Samo su Portugal i Irska smanjili vojne budžete 2024. godine.

Evropska vojna potrošnja eksponencijalno raste od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krimsko poluostrvo od Ukrajine. Tada su izdaci za odbranu u bloku dostigli najniži nivo od početka prikupljanja podataka 2005. – 189 milijardi evra (221 milijarda dolara), prilagođeno inflaciji.

Iako je rast već bio prisutan, ovaj trend je dodatno ubrzan intenziviranjem ruskog napada u punom obimu na Ukrajinu u februaru 2022. godine.

Potrošnja na odbranu prošle godine čak je premašila očekivanja EDA iz kasne 2023. godine za 17 milijardi evra (20 milijardi dolara).

Mnoge najveće vojne potrošače u EU čine zemlje u neposrednoj blizini Rusije. Poljska prednjači sa blizu 4% BDP-a prošle godine, a slede Estonija, Letonija i Litvanija – svaka sa više od 3% BDP-a za vojsku.

Sama EU igra sve aktivniju ulogu u koordinisanju prekograničnih projekata i mobilisanju vojnih sredstava koja su ranije bila rezervisana za civilne svrhe. Pitanja odbrane dugo su se ljubomorno čuvala kao nacionalna prerogativa u mnogim prestonicama EU, ali su se takvi stavovi u poslednje vreme ublažili zbog pretnje iz Rusije i sve hladnijih odnosa sa Sjedinjenim Državama, uz olakšanu dostupnost povoljnih finansija iz Brisela.

Izdanje godišnjeg izveštaja za 2025. posebno naglašava poređenje evropskih vojnih kapaciteta sa američkim – uključujući broj borbenih tenkova i lovaca koje poseduje svaka strana, kao i efikasnost njihovih ulaganja u istraživanje i razvoj. Brojevi pokazuju da EU zaostaje u broju aviona, ali u velikoj meri prevazilazi američke ukupne snage kada je reč o borbenim vozilima pešadije i glavnim borbenim tenkovima.

Snaga Evrope leži u saradnji preko nacionalnih granica, zaključuje EDA, naglašavajući u svom izveštaju potrebu za koordinacijom nabavke, interoperabilnošću i zajedničkim istraživanjem i razvojem.

„Evropa troši rekordne iznose na odbranu kako bi naše građane držala bezbednim, i tu nećemo stati“, izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kallas. „Odbrana danas nije luksuz, već ključna za zaštitu naših građana. Ovo mora biti era evropske odbrane.”/DefenseNews/