Evropska unija i Sjedinjene Američke Države osudile su negiranje masakra nad albanskim civilima na Kosovu u selu Račak 1999. godine, ukazujući na to da je ovaj zločin “dobro dokumentovan”.
Iz EU i SAD su tako reagovali na izjavu ministra unutrašnjih poslova Srbije Aleksandra Vulina koji je masakr u Račku opisao kao “veliku laž i strašan falsifikat”.
“Vlasti u regionu bi trebalo da rade na istinskom određivanju prema prošlosti iz poštovanja prema žrtvama. Na sudovima je da utvrde da li određene izjave predstavljaju krivična dela. Kazna mora biti proporcionalna i mora uzeti u obzir sve elemente slučaja”, saopštio je za Radio Slobodna Evropa (RSE) portparol EU Peter Stano.
Iz američkog State Deparmenta su za RSE naveli da su “zverstva koja su se dogodila u Račku u januaru 1999. godine, uključujući masakr civila, dobro dokumentovana”.
“Negiranje ovih osnovnih činjenica i veličanje ratnih zločina nanosi bol preživelima, obeščašćuje žrtve i održava dugotrajne podele koje ometaju trajno pomirenje, mir i prosperitet za Zapadni Balkan”, saopšteno je iz State Departmenta.
Srpske policijske i vojne snage na Kosovu ubile su 15. januara 1999. godine u Račku 45 albanskih civila, među kojima je bilo žene i dece.
Ovaj masakr je predstavljao ključni trenutak za odluku NATO snaga da pokrenu vazdušnu intervenciju na tadašnju Saveznu Republiku Jugoslaviju (SRJ) zbog rata i kršenja ljudskih prava na Kosovu.
Šta je rekao Vulin?
Ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin je 10. decembra izjavio da je “navodni masakr” nad kosovskim Albancima u Račku “velika laž i strašan falsifikat”, kao i da su “tvrdnje o masakru velika uvreda za čitavo čovečanstvo”.
“NATO agresija je počela nakon strašne laži o Račku. Zadatak ove generacije je da pokaže celom svetu da su nas bombardovali i od nas napravili zločince zahvaljujući lažima i da je krv naše dece na onima koji su ovu laž izmislili”, naveo je Vulin, a prenelo Ministarstvo unutrašnjih poslova.
Vulin je posle obilaska lokacije u okolini Niša na jugu Srbije, na kojoj se snima film o dešavanjima u Račku, dodao da Srbi “više nikada neće dozvoliti da im drugi pišu istoriju”.
Iz Evropske unije su odgovorili da su poricanje i revizionizam suprotni vrednostima Unije i integraciji Zapadnog Balkana.
“Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi su potrebni za prevazilaženje nasleđa prošlosti i negovanje međusobnog poverenja, dijaloga i tolerancije u regionu, uz izbegavanje postupaka i izjava koje su u suprotnosti sa ovim ciljem. Ovo bi takođe trebalo da podrazumeva odavanje počasti žrtvama iz prošlosti”, naveo je Stano za RSE.
Walker: Srbija pokušava da gradi lažnu sliku o zločinima
Na masakr u Račku prvi je ukazao tadašnji šef posmatračke misije OEBS-a William Walker, koji je ovo selo posetio dan posle masakra i izjavio da se radi o teškom zločinu protiv čovečnosti.
Slobodan Milošević, tada predsednik SR Jugoslavije, naredio mu je da napusti državu, tvrdeći da se masakr nije dogodio.
Predstavnici vlasti u Srbiji poricali su optužbe o ubijanju civila, tvrdeći da su svi ubijeni bili pripadnici Oslobodilačke vojske Kosova, da su ubijeni u razmeni vatre i da su naknadno presvučeni “u civilnu odeću”.
“Nastavljam da tvrdim da ono čemu sam svedočio u Račku, i ono čemu je svet svedočio, nije bila velika laž već jedna velika istina”, rekao je Walker za RSE komentarišići izjavu ministra Aleksandra Vulina.
On je naveo da srpski zvaničnici pokušavaju da predstave masakr kao izmišljeni događaj jer su “neki od aktuelnih zvaničnika u Beogradu bili uključeni u zločine protiv civilnog stanovništva na Kosovu”.
Voker je podvukao da masakr u kojem su srpske snage ubile 45 albanskih civila nešto što niko ne može da porekne ili promeni.
“Neki od ljudi koji danas propagiraju da je (masakr u Račku) ‘velika laž’ su bili uključeni u njegovo prikrivanje od samog početka. Mislim da je predsednik (Aleksandar) Vučić najbolji primer. On je bio ministar informisanja u vreme Slobodana Miloševića. Bio je učesnik u donošenju odluka tog vremena”, rekao je Voker.
On je ocenio da Srbija putem takvih izjava pokušava da izgradi lažnu sliku o zločinima počinjenim na Kosovu od 1998. do 1999. godine.
“Možda Beograd, ili vlada tamo veruju da će ukoliko neprestano ponavljaju izraz ‘velika laž’ (o masakru u Račku) naterati neke ljude da poveruju u to, i da se nadaju da se istorija može ponovo napisati”, podvukao je Voker.
Bivši haški tužilac: Dokazi o masakru nadmoćni
Masakar u Račku bio je deo optužnice Haškog tribunala protiv bivšeg predsednika Jugoslavije Slobodana Miloševića koji je umro u pritvorskoj jedinici u Sheveningenu 2006. pre kraja suđenja, te nekoliko drugih srpskih zvaničnika. Međutim, niko od optuženih nije osuđen za zločin u Račku.
Džefri Najs (Geoffrey Nice), nekadašnji tužilac Haškog tribunala, rekao je za RSE da su dokazi da je u Račku počinjen masakr nadmoćni u odnosu na izjave kojima se pokušava negirati masakr.
“Ukoliko se vratimo na slučaj protiv Slobodana Miloševića (pred Haškim tribunalom) bilo je mnoštvo dokaza, jakih dokaza da je u Račku počinjen masakr. Svi koji su bili na mestu gde je pronađen najveći broj tela i pogledali snimke utvrdili su van svake sumnje da je to masakr”, podsetio je Najs.
Naglasio je da su žrtve masakra bili civili.
“Ukoliko Vlada Srbije želi da kaže da je Račak izmišljen i da su vojnici OVK nosili odeću meštana, ja mogu samo da naglasim da je nezavisni sud van Srbije i Kosova, koji je osnovan po zakonu, prikazao sve dokaze i dokumente u cilju istine, da je Račak masakr”, dodao je Najs.
Nekadašnji haški tužilac je rekao da Srbija pokušava da “opako izvrće istoriju” negiranjem masakra u Račku i da umanji svoju odgovornost za zločine.
“Ukoliko se to ne zaustavi, to doprinosi riziku da se Srbija i druge države bivše Jugoslavije vrate konfliktu. Ukoliko Srbija to (konflikt) želi, to bi bilo samo iz jednog cilja – da ostvari dugogodišnji plan hegemonije na Zapadnom Balkanu”, rekao je Najs.
Šta se dogodilo u Račku?
Prema zaključku suda u Hagu, spske snage ubile su 15. januara 1999. godine u selu Račak, tridesetak kilometara od Prištine, najmanje 45 kosovskih Albanaca. Većini ubijenih je pucano u glavu, po svemu sudeći iz neposredne blizine.
I različiti izveštaji OEBS-a i nevladine organizacije Human Rights Watch (HRW) događaje u Račku karakterišu kao masakr albanskih civila od strane srpskih snaga.
Nakon ovog zločina pokrenula se međunarodna zajednica koja je putem pregovora u Rambujeu u Francuskoj pokušala da navede srpsku i albansku stranu da dođu do rešenja po pitanju Kosova, što je Milošević uporno odbijao.
To je doprinelo odluci o početku vazdušne intervencije NATO-a na SR Jugoslaviju počela 24. marta 1999. koja je trajala 78 dana.
U međuvremenu, u ratu na Kosovu ubijeno je ili nestalo više 13 hiljada ljudi. Srpske vlasti su počele povlačenje nakon potpisivanja Kumanovskog sporazuma, a koji je omogućio i ulazak NATO snaga na Kosovu.
Šta kažu vlasti u Beogradu?
Ovo nije prvi put da ministar Aleksandar Vulin negira masakr u Račku. Vlasti u Srbiji, na čelu sa predsednikom Aleksandrom Vučićem nazivaju ga “fabrikovanim zločinom”.
“Radilo se o fabrikovanom zločinu gde je sve falsifikovao svetski hohštapler i prevarant William Walker. To ću da ponavljam svakog dana pa da vidim ko će da nas osudi”, izjavio je Aleksandar Vučić 5. decembra 2019. godine.
Predsednik Srbije je tako reagovao na presudu prištinskog suda kojom je bivši ministar administracije i lokalne samouprave u Vladi Kosova iz redova Srpske liste Ivan Todosijević osuđen na dve godine zatvora zbog izjave u kojoj je masakr u Račku nazvao “lažnim zločinom”.
Advokat iz Prištine Tom Gashi je u ime porodica žrtava masakra u Račku podneo krivičnu prijavu protiv predsednika Srbije zbog podsticanja nacionalne, rasne i verske mržnje i netrpeljivosti.
Kandić: Pokušaj revizije istorije
Bivša direktorka nevladinog Fonda za humanitarno pravo Nataša Kandić ocenila je za RSE da su poslednje izjave ministra Aleksadra Vulina deo strategije Srbije da proizvede “novu istoriju”.
“To što ministar Vulin priča je njegov politički zadatak i dokle god je on u Vladi i dok ima zadatak da tumači šta se dogodilo u prošlosti, nama nema pomaka i izlaska iz ove klime koja je zacementirala ekstremni etnički nacionalizam”, rekla je Kandić.
Ministarstvo unutrašnjih poslova i Radio televizija Srbije u zajedničkoj produkciji rade serijal filmova pod nazivom “Dosije Kosovo” koji se, kako je najavljeno, bavi “hronologijom dešavanja i sudbinama civila i pripadnika policije na Kosovu” u periodu od 1998. do 2001. godine.
Izvor: RSE