EU mora da postane veća ako želi da bude bolja

Krajem avgusta, Šarl Mišel, predsednik Evropskog saveta, imao je poruku svim zemljama koje čekaju da se pridruže Evropskoj uniji: izvucite broj.

Blok, koji je godinama mamio zemlje da se pridruže, mogao bi biti spreman za proširenje već 2030. godine. „Ovo će biti tvrd orah“, rekao je Mišel, „ali sada nema načina da se izbegne ova debata.

Mišel nije samo dao informacije o osam zemalja koje trenutno ispunjavaju uslove za pridruživanje EU. On je takođe naglasio da blok mora da ubrza bolne reforme potrebne za veću, ako ne još savršenu, uniju. S jedne strane, Brisel mora da održi svoja pristupna obećanja zemljama poput Ukrajine, Moldavije i balkanskih država kako bi sprečio da njegova meka moć potpuno oslabi. S druge strane, ono što je počelo kao udoban klub šest zemalja postalo je teška klauza koju drže zastarela pravila i neposlušni lideri.

“EU više ne može da funkcioniše onakva kakva jeste. Ona gubi tlo pod nogama kada su u pitanju vladavina prava, trgovina, zelena tranzicija i borba protiv globalnih klimatskih promena. Ne može da ide napred sa procesom donošenja odluka u kojem svaki država članica može sve da blokira“, rekao je Zoran Nečev, saradnik u Nemačkom savetu za spoljne poslove.

Projekat proširenja EU dobio je novi podsticaj kada su Ukrajina i Moldavija dobile status kandidata u junu 2022. Ali kako se smanjuje poverenje u skoro članstvo, dovodi se u pitanje sposobnost Brisela da proširi svoj uticaj na istočnu i jugoistočnu Evropu.

Ako Brisel ponovo odbije i zadrži zemlje kandidate zauvek na čekanju, to bi podrilo podršku bloka Ukrajini, oslabilo bi evropsku bezbednost i podstaklo veći zlonamerni ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, kažu analitičari.

„Bila bi to veoma bolna propast onoga što smo nekada poznavali kao šampione otvorenosti, poretka zasnovanog na pravilima i globalne saradnje“, rekao je Nečev.

Mišelova optužnica stigla je više od mesec dana pre nego što je Brisel počeo da kupuje prijatelje koji su trebalo da budu na njegovoj strani. Evropska komisija, deo izvršnog ogranka EU, oslobodiće Mađarskoj oko 13 milijardi evra fondova EU koji su zamrznuti zbog zabrinutosti zbog erozije vladavine prava u Mađarskoj kako bi sprečila premijera Viktora Orbana da stavi veto na pomoć EU u Ukrajinu. Briselu je potrebno jednoglasno glasanje za finansiranje pomoći od 50 milijardi evra.

Pre nego što EU postane veća, mora postati agilnija. Orbanova Mađarska je postala plijen EU kada su u pitanju sankcije Rusiji, što podvlači proruski stav Budimpešte. Ali nije reč samo o Mađarskoj. Bugarska je u novembru 2020. blokirala pregovore o pristupanju EU sa Severnom Makedonijom zbog spora oko istorije, identiteta i jezika. Spor je rešen uz pomoć Francuske u julu 2022. godine, ali je i dalje velika frustracija zbog mogućnosti Bugarske da uloži veto na ideološkim osnovama.

A tu je i pitanje novca. Druga reforma na dnevnom redu tiče se kohezionih fondova – finansijske pomoći za najsiromašnije regione Unije – i poljoprivrednih subvencija u okviru Zajedničke poljoprivredne politike EU. Pristupanje država kao što je Ukrajina, sa svojih 43 miliona stanovnika, moglo bi promeniti ravnotežu prava i potkopati trenutne glavne korisnike kao što je Poljska.

„Mi smo u fazi u kojoj treba da ponovo razmislimo i izmislimo EU, a ova debata o proširenju je neka vrsta eufemizma za reformu“, rekla je Vesela Černeva, zamenica direktora Evropskog saveta za spoljne odnose.

Jedan od pristupa za održavanje procesa proširenja u toku dok se reforme EU odvijaju jeste da se ponovo fokusira na takozvani fazni pristup, ili, kako EU tako jezgrovito kaže, ubrzanu integraciju i postepeno uvođenje. Ideja je da se zemlje kandidati uključe u određene oblasti tržišta i programe EU, kao što su: B. Erazmus obrazovni program, dok se ostali pregovori nastavljaju. Možda je primamljivo, ali stručnjaci poput Černeve veruju da bi takav pristup mogao da približi proširenje Zapadnom Balkanu realnosti.

„Iz perspektive društava Zapadnog Balkana, mogli su da vide neke od prednosti sve bližih veza sa EU i boljeg pristupa fondovima EU“, rekla je ona.

Problem sa postepenim pristupom je taj što se čini da se ples nikada ne završava. Zemlje Zapadnog Balkana godinama čekaju da se pridruže klubu koji ih, čini se, nikada ne želi, dok gledaju kako njihova kvalifikovana radna snaga odlazi na zelenije pašnjake, a Rusija čeka da pokupi ostatke. Ministar inostranih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani je u martu rekao svojoj nemačkoj koleginici Analeni Berbok da je proširenje jedini način da se suprotstavi ruskom uticaju u regionu.

Rusija se oslanja na „objektivno nezadovoljstvo ljudi teškim procesom evropskih integracija“, rekao je on. Eskalacija tenzija između Srbije i Kosova nakon smrti četiri osobe na severu Kosova u septembru bila je oštar podsetnik evropskim saveznicima da bi neuspeh u proširenju mogao da ugrozi regionalnu bezbednost i stvori nove mogućnosti za rusko mešanje. Rusija je koketirala sa državnim udarom u Crnoj Gori, u bliskom je kontaktu sa Srbijom i igra se sa delovima Bosne. Moskva budno prati Milorada Dodika, lidera jednog od dva savezna entiteta u zemlji, Republike Srpske, koji se u maju sastao sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom na trgovinskim pregovorima.

“Ruski uticaj je pozvan uticaj. Veoma je oportunistički; tako je poslednjih 10 godina”, rekao je Spajros Ekonomides, vanredni profesor evropske politike na Londonskoj školi ekonomije. „Putin će to iskoristiti, bilo da je u pitanju Crna Gora ili Srbija. To je stvarno i ima uticaja. /foreignpolicy.com/