Eksperti: Rusija agresivna sila, potreban dodatan oprez na Balkanu

Na konferenciji „Ruski uticaj na Balkanu – kriza u Ukrajini” koju organizuje „Geopost” u Prištini, govore diplomate, profesori i eksperti za bezbednost.

Bivši ambasador Bosne i Hercegovine u Moskvi Enver Halilović izjavio je da su Rusija i Srbija istorijski bile povezane i da se stoga srpska doktrina ne razlikuje od ruske.

„Mi se na Balkanu i u zemljama okruženim Srbijom nalazimo u posebnoj situaciji, s obzirom da je ona prisutna na Balkanu kroz ruski uticaj, odnosno doktrina srpskog sveta nije ništa drugo nego kopija ruske doktrine“, kazao je Halilović.

Takođe, Rumena Filipova, šefica Instituta za globalnu analitiku, u svom govoru je rekla da je jedna od glavnih manifestacija moći Rusije zauzimanje medija, što je primećeno i na Balkanu.

Ona je istakla da Rusija nije na sličan način širila sve informacije i dodala da je Srbija zemlja koja je priznala ruski uticaj.

„Prisustvo ruskih kompanija u regionu je veliko i mnogo nas ograničava… Pored neformalnosti, Kremlj koristi i niz alata podrške, kao što su reklamna tržišta“, rekla je ona.

Stručnjak za bezbednost Iljir Kula rekao je da je Rusija danas svetska agresivna sila i da pokušava da iskoreni ulogu EU.

„Danas je to agresivna sila u svetu. Rusija pokušava da promeni trenutak globalizacije. Njen uticaj pokušava da iskoreni ulogu Evropske unije. Što se našeg prostora tiče, imamo region gde Rusi, osim što imaju interese, imaju i manjine, u Crnom moru, Bugarskoj, Rumuniji”, kazao je Kula na konferenciji “Ruski uticaj na Balkanu – kriza u Ukrajini”.

Kula takođe naglašava da zemlje regiona moraju biti izuzetno oprezne nakon početka rata u Ukrajini s obzirom na probleme i težnje koje naš region ima.

„Živimo u regionu gde je Crna Gora članica NATO-a, ali oni koji danas vode Crnu Goru i polovina tamošnjeg stanovništva neće biti u NATO. Imamo Bosnu gde pola teritorije neće biti u EU i NATO, ali ni u Bosni. Na Kosovu imamo NATO, tako jeste, ali imamo deo Kosova na severu koji niti priznaje Kosovo, niti želi biti u NATO i EU, ali kao duhovnu referencu imaju Srbija i Srpska pravoslavna crkva. Zatim su tu Makedonija i Albanija, koje, iako u NATO, nemaju ni finansijska ni vojna sredstva da se suprotstave ruskom uticaju. Dok je Srbija razvijenija zemlja ali nema nameru ni da uđe u NATO. Poslednjih godina je na odbranu potrošila pola miliona evra. Uložila je u modernu avijaciju, ojačala je ceo svoj sajber vojni aparat i ovde moramo pažljivo da pratimo zašto joj je potreban taj aparat, sa kim će da ratuje?”, upitao je Kula.

“Okrugli stolovi poput našeg trebalo bi da služe da se donosiocima odluka daju mišljenja o trenutnoj situaciji i akcijama koje treba da preduzmu u određenim trenucima. Nadam se da je ova faza razmišljanja u odnosu na realnost koju imamo, i svi se molimo za mir za one koji su u ratu ali i za naše narode“, rekao je Kula.

Bivši ambasador Crne Gore u Tirani i Prištini Ferhat Dinoša rekao je da je ruski i srpski uticaj u Crnoj Gori uvek bio prisutan, ali da se povratkom nezavisnosti Crne Gore 2006. godine to promenilo.

„Rusija i njen uticaj su dugo prisutni u Crnoj Gori. Crnogorci su, znajući da su mali narod, Rusiju uvek doživljavali kao majku, a donedavno je vredela maksima „Mi i Rusi 200 miliona“.

„Međutim, tendencija ruskog i srpskog uticaja je nastavljena i nakon osamostaljenja Crne Gore i to je uočeno 2016. godine kada je pokušan državni udar u Crnoj Gori, od strane grupe u kojoj su bili i ruski državljani, ali tako nešto nije postignuto“, dodao je Dinoša.

Opasnost od povratka ruskog uticaja u CG Dinoša vidi u promeni vlasti u Crnoj Gori godine i formiranju vlasti u koaliciji sa prosrpskim i proruskim snagama.

Pošto ova vlast nije dugo trajala, Dinoša se nada da oni koji u ovom trenutku moraju da odlučuju o sudbini Crne Gore treba da imaju u vidu da je bez saradnje sa međunarodnim prijateljima, a posebno bez podrške SAD, Crna Gora u kontinuiranoj u opasnosti od ruskih i srpskih faktora.

Profesor međunarodnih odnosa Ibrahim Gaši je na konferenciji govorio uglavnom o istoriji Ukrajine, ističući da je „istorija uvek važna ako se pravilno čita. Ima slučajeva da su pojedini narodi zaboravili istoriju“, kazao je on.

Kada je u pitanju trenutna situacija u Ukrajini, on je naglasio da je Putinov konačni i glavni cilj da uđe na deo teritorije Ukrajine i da tamo ima marionetsku vladu.

„Putinov krajnji cilj je zadiranje u deo Ukrajine, da u Ukrajini ima marionetsku vladu, kao i da testira sposobnost EU da pomogne savezničkim zemljama“, rekao je Gaši.

Dok je profesor Arben Hajrulahu govorio o ruskom uticaju na izbore, ističući da Rusija ima oko 50.000 hakera informacionih tehnologija, koji na različite načine utiču na izborni sistem, kao što je primećeno na izborima jakih zemalja kao što su SAD. On je dodao da posebnu pažnju treba posvetiti izborima koji će se uskoro održati u Srbiji.

„Uskoro nas očekuju izbori u Srbiji i sva mašinerija uticaja, uključujući i medije, je na delu. To se primećuje u medijima u Srbiji, gde je najvidljivija Putinova podrška aktuelnom predsedniku Aleksandru Vučiću. Imamo čak i radikalne stranke koje su bile nosioci genocida, u kojima postoji opšta mobilizacija“, rekao je Hajrulahu.

Dodao je da posebnu pažnju treba posvetiti i medijima i lažnim vestima koje su veoma rasprostranjene u poslednje vreme.

Za Hajrulahua je uznemirujuća činjenica o velikom porastu broja medija i, kako je dodao „ovde treba posebno obratiti pažnju ko ih finansira i pod čijim rukovodstvom su ti mediji“.

Ponavljajući izbore koji će se održati u Srbiji, profesor Hajrulahu kaže da će, ukoliko na ovim izborima u Srbiji pobedi Aleksandar Vučić, koji je i Putinov marionetski lider, pritisak u regionu porasti.

Naš saradnik iz Makedonije Dželjalj Neziri, bio je poslednji govornik na ovom panelu, ali ne po važnosti. On je naglasio da je ono što se dogodilo u Ukrajini katastrofa, ali „možda će sada ljudi biti svesniji ruskog uticaja i opasnosti na Balkanu“.

U toj svesti, kako ističe Neziri, utiču i različiti mediji u regionu i u tom kontekstu formiranje i plasman Geoposta na medijsko tržište vidi kao dobar posao.

Dok, prema njegovim rečima, postoje mediji koji se bave propagandom i u tom pogledu naš region treba da bude posebno oprezan.

„Mediji su važno oruđe ruskog uticaja u regionu. Nemamo nijedan medij u vlasništvu ruskog državljanina, ali postoji nekoliko drugih načina da se postigne odgovarajući uticaj i to ne znači da sadržaji Sputnjika i RT i RBB nisu prisutni u Makedoniji. To se radi preko brojnih medija u Srbiji. Ovo je jedan od načina na koji se manipuliše javnim mnjenjem u Makedoniji i ako se daju pogrešne informacije, stvara se pogrešno mišljenje i zato su mediji od posebnog značaja. Izveštavanje takvih medija je pristrasno, izvori su nebitni, često se pominju kulturno-istorijske sličnosti između Srba i Rusa. Tada se koristi narativ korišćenja EU kao pristalicu LGBT i Rusije kao branioca porodičnih vrednosti, veličanje Putinove figure itd.“, naglasio je Neziri.

On je govorio i o strateškim investicijama Rusije na Balkanu, za koje je rekao da nisu velike u poređenju sa EU u našem regionu.

„U Makedoniji imamo ne baš veliko ekonomsko prisustvo Rusije u poređenju sa drugim zemljama u regionu. Investicije su bile oko 26 miliona godišnje, dok su 2016. dostigle 40 miliona. Postoje i određene strateške investicije u druge zemlje regiona koje imaju određeni politički cilj. Dok se na Kosovu Rusija uopšte ne predstavlja kao investitor”, zaključio je Neziri.

The Geopost, KosovaPress