Eksperti: Evropa ne može zameniti SAD kao garanta bezbednosti Ukrajine

Fridrih Merc, koji bi trebalo da postane nemački kancelar nakon pobede njegove stranke Hrišćansko-demokratske unije na parlamentarnim izborima 23. februara, rekao je da će Evropa možda morati da izgradi „nezavisnu” odbrambenu sposobnost pošto su SAD postale „u velikoj meri ravnodušne” prema sudbini Evrope.

Jedan od glavnih prioriteta novog evropskog odbrambenog mehanizma bila bi zaštita Ukrajine, koja već četiri godine pokušava da odbije rusku invaziju.

Zemlja je do sada opstala uglavnom zahvaljujući obimnoj američkoj vojnoj pomoći tadašnjeg predsednika Džoa Bajdena. Novi predsednik Donald Tramp izjavio je da želi da okonča rat i da nadoknadi troškove Vašingtona. On čak ide toliko daleko da zahteva da Ukrajina odobri Sjedinjenim Državama pristup prirodnim resursima zemlje u zamenu za desetine milijardi dolara koje su Sjedinjene Države potrošile na odbranu Ukrajine.

Ruska služba Glasa Amerike zatražila je od stručnjaka da procene sposobnost evropskih zemalja da pomognu Ukrajini da se vojno i ekonomski odupre ruskoj invaziji i obnovi uništenu infrastrukturu.

Andrij Zolotarev, direktor analitičkog centra Treći sektor, istraživačkog centra sa sedištem u Kijevu, rekao je za Glas Amerike da je američka vojna pomoć posebno važna za odbranu Ukrajine.

„SAD posebno imaju ogromne zalihe oružja i pružaju važne obaveštajne informacije“, rekao je on. „Sve evropske zemlje zajedno nemaju satelitske asocijacije poput Sjedinjenih Država. Pored toga, SAD imaju izuzetno važne i zaista nezamenljive vrste naoružanja za Ukrajinu – Patriot [protivraketni sistemi], ATACMS [navođene rakete velikog dometa], HIMARS [sistemi za višestruko lansiranje raketa], kao i rezervne delove za oklopna vozila i artiljerijske sisteme i još mnogo toga. Ovo se ni pod kojim okolnostima ne sme zanemariti.”

Prema rečima Zolotarjeva, Evropska unija zajedno sa Velikom Britanijom može samo delimično da nadoknadi ono što bi Ukrajina izgubila ako SAD prestanu da je podržavaju.

„Njihovi napori mogu da ublaže negativne uticaje, ali ne mogu da spreče neprijatne posledice“, rekao je on. „Oni će samo odložiti neizbežni kraj. Evropa je trenutno u bilo čemu osim u najboljem stanju u ekonomskom i vojnom pogledu.

Mark Fejgin, prognani ruski aktivista za ljudska prava i bivši advokat, primetio je u intervjuu za Glas Amerike da, iako Evropa uključuje dve zemlje sa nuklearnim arsenalom, Britaniju i Francusku, i da je sveukupno mnogo bogatija od Rusije, vojni potencijal kontinenta otežava činjenica da „nije jedan entitet“.

„Snaga Sjedinjenih Država je u tome što centralizovano donose ovu ili onu odluku, koja se zatim dosledno sprovodi“, rekao je on. „Potencijal Evrope je raspršen… Štaviše, politička situacija u zemljama EU je veoma nestabilna. … Sve ovo sprečava Evropljane da efikasno iskoriste svoje očigledne prednosti [u konfrontaciji sa Rusijom].“

Rekonstrukcija Ukrajine

Eksperti veruju da će posleratna obnova Ukrajine na kraju biti finansirana privatnim evropskim investicijama. Neke procene sugerišu da bi to moglo biti između 500 milijardi i 2 biliona dolara. Međutim, što duže traje rat, biće teže finansirati obnovu Ukrajine. Ali ostaje najvažnije pitanje: ko će to platiti?

„Pa, idealno bi trebalo da bude ruski novac“, rekao je ekonomista Aleksej Bajer. „To bi trebalo da budu ili reparacije ili porezi, na primer na ruski izvoz, na izvoz nafte i gasa i drugih minerala.

Međutim, Bajer je za Glas Amerike rekao da je „malo verovatno“ da bi bilo koja ruska vlada, „čak i vlada posle Putina, dobrovoljno platila reparacije Ukrajini“.

Ruska imovina zamrznuta u zapadnim bankama – uključujući desetine milijardi dolara u devizama i zlatnim rezervama koje drži ruska centralna banka – mogla bi da se iskoristi za obnovu Ukrajine, ali bi to zahtevalo njihovu potpunu eksproprijaciju.

Mnogi stručnjaci smatraju da ni američka ni evropska vlada ne bi preduzele takav korak, iako se o ovoj opciji žestoko raspravlja u štampi.

„Jedno je zamrznuti imovinu, a drugo je konfiskovati“, rekao je Aleksandar Kuli, profesor političkih nauka na Barnard koledžu.

„Ovo je pravna bitka koja se trenutno vodi u SAD, EU i zapadnim zemljama i to je neizvestan teren. „Mislim da će Trampova administracija manje podržavati zaplenu ruske imovine, posebno kada nastoji da reši konflikt, a jedan od glavnih zahteva Rusije je oslobađanje njene imovine i ukidanje većine sankcija“, rekao je on.

Klif Kupčan, predsednik Eurasia Group, konsultantske kompanije za političke rizike sa sedištem u Njujorku, složio se da je malo verovatno da će Evropa podržati zaplenu zamrznute ruske imovine.

„Mislim da će Evropljani i dalje biti neskloni ideji kršenja međunarodnih normi o rezervama i strahuju da će Rusija tada, verujem, zapleniti imovinu zapadne vlade i zapadnu privatnu imovinu“, rekao je on.

I iako su ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i razni zapadni zvaničnici i eksperti pozvali na „Maršalov plan“ za rekonstrukciju Ukrajine – upućivanje na masivni program pomoći SAD za obnovu Zapadne Evrope posle Drugog svetskog rata – Kupčan je rekao da je američka inicijativa tog obima za obnovu Ukrajine malo verovatna.

„U ovom trenutku, SAD ne samo da nisu zainteresovane, već aktivno odbacuju tu ideju. Tramp smatra da je Ukrajina još jedan primer da Evropa počiva na američkom novcu.

Ipak, Kupčan je rekao da će se evropske investicije sliti u obnovu Ukrajine, posebno ako se postigne prekid vatre i ako ga zapadne mirovne snage obezbede.

„Mislim da to neće biti tako sporo“, rekao je on, misleći na posleratnu obnovu Ukrajine. „Tako brzo koliko bi bio Maršalov plan? Ne. Stagnirati? Ne, takođe.”

/www.voanews.com