Ekspanzija medija koje podržava Kremlj u Bosni je zabrinjavajuća, kažu analitičari

Kada je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Evropska unija je naredila obustavu emitovanja kanala Sputnik i Russia Today (RT) koje podržava Kremlj, navodeći kao razlog „sistematsku manipulaciju informacijama i dezinformacije“.

Ali dve godine kasnije, RT uspostavlja prisustvo u Bosni i Hercegovini, za koje analitičari kažu da bi moglo potkopati evroatlantski put zemlje i doprineti širenju dezinformacija.

Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan najavila je u decembru da će srpsko krilo državnog emitera ući na bosansko tržište 2024. godine.

Mreža RT već ima veb stranicu na srpskom jeziku za zapadni Balkan, ali će ovo biti njeno prvo TV prisustvo u Bosni.

Borka Rudić, generalna sekretarka Udruženja novinara Bosne i Hercegovine, rekla je da je mogući dolazak medija sa ruskom podrškom u zemlju novinarsko i političko pitanje.

“Nije poželjno unapred zabranjivati i dovoditi u pitanje delovanje pojedinih medija na teritoriji Bosne i Hercegovine”, rekao je Rudić. „Ali u kontekstu političkih dešavanja u Bosni i Hercegovini, ovo je zaista kontroverzno pitanje, jer je Bosna i Hercegovina kao država preuzela obaveze iz procesa pristupanja Evropskoj uniji.

Russia Today gura nazad

Kada je VOA bosanski servis prvi put preneo najavu RT-a, ruski emiter je na svojoj veb stranici objavio članak na srpskom jeziku u kojem se kaže da VOA „optužuje RT za širenje ruske propagande i uticaja Kremlja… i lažne vesti koje se šire da će dolazak RT-a u Bosnu dalje zakomplikovati situaciju u Bosni“.

Pozivajući se na izjavu bivšeg bosanskog ambasadora, članak RT dodaje: „Oni [SAD] brinu samo o širenju NATO-a i interesima međunarodne zajednice“.

Bosanskohercegovački regulator za komunikacije rekao je da nema zakonskih prepreka za izdavanje licence RT-u. Međutim, direktor regulatora Draško Milinović je dodao da još nije stigla nijedna prijava.

Kablovski operateri koji posluju u okviru telekomunikacione kompanije Mtel već nude RT English i Russia 24.

Mtel se nalazi u Banja Luci, glavnom gradu regije Republike Srpske, koja je jedan od dva entiteta u Bosni i Hercegovini.

Vlasti Republike Srpske podržavaju secesiju i protive se članstvu u NATO-u, dok se drugi entitet, Federacija BiH, zalaže za članstvo u EU i NATO-u.

O dostupnosti medija koje podržava Kremlj u regionu govorilo se na godišnjoj konferenciji za novinare ruskog predsednika Vladimira Putina krajem 2023.

Novinar Alternativne televizije pitao je ruskog lidera o političkoj situaciji u Bosni i Hercegovini i napomenuo da u toj zemlji ne radi nijedan ruski medij.

Alternativa je privatni emiter sa sjedištem u Srpskoj. Ministarstvo finansija SAD je 2022. godine uvelo sankcije emiteru na osnovu toga što ima direktne veze, uključujući finansijske, sa regionalnim predsednikom Miloradom Dodikom, koji je takođe pod sankcijama SAD.

“Svesni smo situacije u Republici Srpskoj i u Bosni i Hercegovini. Ocene ove situacije našeg i vašeg političkog rukovodstva su potpuno konzistentne”, rekao je Putin.

On je dodao da će o tome razgovarati sa Olegom Borisovičem Dobrodejevim, direktorom Sveruske državne televizijske i radiodifuzne korporacije.

Nešto kasnije, glavni urednik RT Simonjan rekao je da će emitovanje početi 2024. godine.

Prijateljski odnosi

Srpska i susedna Srbija održavaju prijateljske odnose sa Kremljom i Putinom.

Dodik je prošle godine odlikovao Putina nagradom za njegovu „patriotsku brigu i ljubav prema [Republiki Srpskoj]“. Takođe je redovno izjavljivao da će podržati otcepljenje republike.

Od rata u Ukrajini Dodik je putovao i u Rusiju i sastao se sa Putinom. Trenutno je pod američkim sankcijama zbog korupcije i podrivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma koji je pomogao okončanju rata 1992-95.

Prema mišljenju političkog analitičara Adnana Huskića, Rusija ima interes za Bosnu i Hercegovinu i pokušava da demontira sve što je zapadno kako bi potkopala put zemlje ka punopravnom članstvu u NATO-u.

Drugi analitičari, uključujući Elmira Sadikovića, smatraju da bi dolazak medija koje podržava Kremlj mogao omesti evropski put Bosne.

„To bi bio veliki korak unazad za ovaj odnos“, kaže Sadiković, profesor evropskih integracija na Fakultetu političkih nauka u Sarajevu.

Enver Halilović, bivši ambasador Bosne i Hercegovine u Rusiji, se slaže.

„Dolazak medija koje finansira ruska vlada na teritoriju zemlje prema kojoj ima negativan stav i koja je protiv NATO alijanse može uticati na odnose Bosne i Hercegovine sa međunarodnim partnerima“, rekao je Halilović.

Zabrinutost su izrazili i novinari. Rubina Čengić, koja radi za novinsku internet stranicu Interviev.ba, rekla je o sadržaju RT-a: “To će biti propagandno izveštavanje. Uopšte ne kriju da su državna medijska kuća.”

RT je već proizveo sadržaj koji daje lažne tvrdnje o regionu. Snimak objavljen u aprilu 2023. godine pod nazivom „Bosna i Hercegovina: Uspon kalifata“ sadrži niz tvrdnji koje su u suprotnosti sa činjenicama koje je utvrdio Haški tribunal i negira da su srpske snage u Srebrenici počinile ratne zločine.

Hag i sudovi u Bosni i Hercegovini zaključili su da su srpske snage pogubili između 7.000 i 8.000 Bošnjaka, odnosno bosanskih Muslimana, iz Srebrenice, navodi Balkanska istraživačka mreža, koja izveštava o ratnim zločinima u regionu.

Šefica RT Simonjan sankcionisana je od Kanade, Velike Britanije i EU zbog njene uloge u širenju dezinformacija Kremlja o ratu u Ukrajini.

Propagandu ne treba zanemariti, rekla je Ivana Stradner iz vašingtonske Fondacije za odbranu demokratije.

„S obzirom na činjenicu da se situacija u regionu zaista pogoršava, Rusija čini sve što može da dodatno produbi razlike u Bosni i Hercegovini“, rekao je Štradner. „Time želi da signalizira Zapadu da Rusija i dalje ima veliki uticaj u Bosni i Hercegovini.

Stradner smatra da Kremlj nije zainteresovan da pridobije naklonost šire publike u Bosni i Hercegovini, ali je to dovoljno da generiše antipatiju prema Zapadu.

Čengić rešenje vidi u medijskoj pismenosti, koja bi mogla pomoći ljudima da identifikuju propagandu i politički vođeno izveštavanje.

voanews.com