Dvoje nastradalih u napadu na most na Krimu za koji Rusija optužuje Ukrajinu

Dve osobe su poginule, a dete je teško ranjeno u napadu na most na Krimu koji je glavna železnička i drumska poveznica Rusije sa poluostrvom koji je nasilno anektirala 2014. godine.

Rusija je za napad od ponedeljka, 17. jula, optužila Ukrajinu, dok je Kijev sugerisao da bi incident mogao biti provokacija na dan ugovora kojim se dozvoljava izvoz žitarica preko Crnog mora.

Rusija je nekoliko sati nakon napada, u ponedeljak, 17. jula, saopštila da se do daljnjeg povlači iz sporazuma.

Saobraćaj na mostu koji povezuje Rusiju sa Krimom je nakon napada prekinut zbog “hitne situacije”, rekao je regionalni guverner Rusije Sergej Aksjonov.

Portparolka južne vojne komande Ukrajine Natalija Humeniuk ocenila je da bi “ovo mogla biti ruska provokacija”.

Pomoćnik ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog Mihail Podoljak je nakon napada na most na Krimu na društvenim mrežama objavio da su “ruski instrumenti za masovna ubistva kratkog veka”.

“Sve nelegalne strukture koje se koriste za isporuku ruskih instrumenata za masovna ubistva su nužno kratkog veka – bez obzira na razloge uništenja”, napisao je na Tviteru.

BBC i AFP su objavili da su kijevska mornarica i bezbednosna služba SBU izveli “specijalnu operaciju” koristeći morske dronove, pozivajući se na neimenovane izvore iz sužbi bezbednosti Ukrajine.

Služba bezbednosti Ukrajine (SBU) i mornarica su odbili da kažu da li su umešani, iako su neki ukrajinski zvaničnici prikazali most kao legitimni vojni cilj.

Rusko Ministarstvo spoljnih poslova osudilo je u ponedeljak, kako je nazvalo, ukrajinski teroristički napad na most između Rusije i Krima i u saopštenju navelo da bi Zapad mogao biti saučesnik u tome.

“Ako se otkrije zapadno poreklo površinskih dronova koji su napali most, kao i uloga zapadnih zemalja u planiranju, sponzorstvu i izvođenju ove operacije, to će potvrditi njihovo saučesništvo u terorističkim aktivnostima režima u Kijevu”, saopštilo je Ministarstvo.

Zaharova nije pružila dokaze koji bi podržali te tvrdnje.

Dodala je da odluke “donose ukrajinski zvaničnici i vojska, uz direktno učešće američkih i britanskih obaveštajnih agencija i političara”.

Šef krimskog parlamenta Vladimir Konstatinov, kojeg je na tu funkciju imenovala Moskva, “vanrednu situaciju” na mostu na Krimu nazvao “terorističkim napadom kijevskog režima”, javila je ruska režimska novinska agencija RIA.

On je ocenio da je Ukrajina počinila “novi zločin” gađajući ono što je nazvao “civilnim objektom”.

Ruski zvaničnici ranije su naveli da su dve osobe poginule nakon, kako su nazvali, “vanredne situacije” na mostu koji povezuje okupirani poluotok Krim s Rusijom.

Prema nepotvrđenim izveštajima, eksplozije su se čule u ponedjeljak rano ujutro.

Kerčki most otvoren je 2018. godine i omogućava putovanje drumom i železnicom između Rusije i Krima, ukrajinske teritorije koju drže moskovske snage od 2014. godine.

U oktobru prošle godine delimično je zatvoren nakon velike eksplozije.

Most, koji je važna prometnica, u potpunosti je ponovo otvoren u februaru.

Šef ruske administracije na Krimu Sergej Aksjonov napisao je na Telegramu da je “saobraćaj zaustavljen na Krimskom mostu. Vanredna situacija se dogodila u oblasti ​145. podrške sa [ruske strane mosta]”.

“Poduzimaju se mere za obnavljanje situacije. Molim stanovnike i goste poluotoka da se uzdrže od putovanja kroz Krimski most i, iz sigurnosnih razloga, izaberu alternativni kopneni put kroz nove regije”.

Ovako Rusija naziva ukrajinske teritorije koje je okupirala prošle godine – Herson, Zaporožje, Lugansk i Donjeck – i tvrdi kako ih je anektirala.

Rusko Ministarstvo prometa objavilo je da eksplozija nije oštetila nosače mosta i da je zahvaćena samo površina puta./RSE/