„Duh majčice Rusije u Srbiji“: Bivša funkcionerka Dveri i DSS imala pristup sajtu za koji se tvrdi da ga kontroliše ruska služba

Proruska analitičarka Dragana Trifković, inače bivša članica predsedništava Dveri i DSS-a, imala je pristup sajtu Njuzfront Srbija, domaćoj verziji ruskog propagandnog portala za koji američke vlasti tvrde da ga kontroliše ruska služba FSB. Međunarodno novinarsko istraživanje, u kome je učestvovalo i Raskrikavanje, otkrilo je mrežu od najmanje 70 urednika, novinara i saradnika iz čitave Evrope koji su bili ili su i dalje deo ove ruske propagandne mašinerije.

U martu 2014. godine, u danima ruske aneksije Krima, grupa maskiranih muškaraca u vojnim uniformama zauzela je Krimski istraživački centrar, nezavisnu novinarsku redakciju koja je članica Globalne mreže istraživačkih novinara (GIJN). Obezbeđenju su rekli da je sve dogovoreno sa „krimskim vlastima“, a onda su provalili unutra.

„Iz ove zgrade dolaze neistinite informacije“, rekao je jedan od vođa maskirane ekipe. On je bio jedan od retkih bez fantomke, visoki momak obučen u farmerice i crni kožni kaput sa krznenim okovratnikom.

Novinarima je ponudio da ostanu na svojim radnim mestima ali pod ideološki drugačijom uređivačkom politikom: „Pokušaćemo da se na pravi način dogovorimo o istinitom izveštavanju“. Ponudu su odbili. Uspeli su da pokupe deo opreme i dokumentacije i pobegnu iz sopstvenih kancelarija iz kojih je od tog momenta počeo da radi novi medij, Krimski front.

Ovaj događaj je praktično značio i medijsko anektiranje Krima, a taj posao je bio poveren čoveku u kožnom kaputu – Konstantinu Kniriku, proruskom političkom aktivisti sa ovog poluostrva. Posle ovoga Knirik će avanzovati na mesto šefa krimskog ogranka nacionalističke partije Rodina, stranke tadašnjeg vicepremijera Rusije Dmitrija Rogozina.

Osnivanje Krimskog fronta je bio njegov doprinos „naporima Novorusije“ (ukrajinske teritorije na koje pretenduju Rusi) i „informativna podrška“, za koje ga je, kako se sam pohvalio, ruska država nagradila medaljama i ordenima.

„U trenutnom hibridnom ratu, kamera može više od puške“, kazao je u jednom intervjuu Knirik koga je magazin Time opisao kao „informatičkog ratnika digitalnog doba“.

U narednim nedeljama je aneksija Krima i formalno završena, a ruske separatističke akcije su se fokusirale na region Donbasa. Krimski front je ubrzo preimenovan u Njuzfront a „informativna podrška“ ruskim interesima se nastavila.

Lokalne redakcije ovog sajta na raznim jezicima počele su da niču po Evropi. Njuzfront se širio ka zapadu i pokrenuo portale u Slovačkoj, Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj, Gruziji, Francuskoj Nemačkoj, Španiji ali i Srbiji.

Ovo je ubrzo privuklo pažnju zapadnih medija i institucija.

Nemački nedeljnik Cajt je 2017. godine objavio svedočenje bivšeg zaposlenog u Njuzfrontu koji je otkrio da sajt u velikoj meri finansira ruska obaveštajna služba, a da se neke teme naručuju direktno iz Putinovog kabineta. Knirik je to demantovao.

U narednom periodu vlasti SAD su preduzele poteze protiv ovog sajta. Stejt Dipartment je 2020. označio Njuzfront kao jedan od stubova ruske propagande koji je navodno povezan sa Federalnom službom bezbednosti (FSB). Godinu dana kasnije, američki Trezor je stavio Njuzfront pod sankcije, a zatim je u martu 2022. godine sankcionisao i Knirika, kao još trojicu njegovih saradnika.

Njuzfront su eksplicitno nazvali sajtom kojim upravlja FSB, a za Knirika su naveli da je objavljivao članke po nalogu ruskih obaveštajaca. Sajt je identifikovan kao deo šire propagandne mreže kojom tajno rukovodi ruska država.

„Rusija masovno ulaže u ove propagandne kuće koje se predstavljaju kao informativni sajtovi da bi širili lažne i obmanjujuće narative. Međusobno prenose svoje sadržaje (…) i propagandu koju zajednički generišu onda citiraju veći, kredibilniji mediji, čime se poruke ruske obaveštajne službe prenose do većeg broja čitalaca“, piše u izveštaju američkog Trezora.

Sadržajem sa ovih sajtova su se bavili i evropski fektčekeri. Portal Evropske unije za borbu protiv dezinformacija, EUvsDisinfo, raskrinkao je dosad na stotine dezinformacija sa Njuzfronta – od tema pandemije do dešavanja u Ukrajini. Osim blatantnih lažnih vesti, na sajtu se nekritički prenose zvanični stavovi ruskog vojnog i političkog vrha i promovišu se ideolozi Putinovog režima. Tekstovi su često preuzeti sa drugih ruskih izvora, mnogi su nepotpisani, a u impresumu stoji samo jedno ime – Konstantin Knirik.

Međutim, on u ovom poslu nije sam.

Međunarodni tim od šest evropskih redakcija, među kojima i Raskrikavanje, otkrio je mrežu od najmanje 70 novinara, saradnika, regionalnih i lokalnih urednika sa svih krajeva Evrope koji su deo ove propagandne mašinerije.

Novinari su uspeli da ih identifikuju nakon što su došli u posed više od 100 mejl adresa povezanih sa Njuzfrontom. U pitanju su ljudi koji su, preko tih mejl adresa, mogli da objavljuju tekstove na ovom propagandnom sajtu.

Na spisku do kog smo došli bile su mejl adrese ljudi koji imaju, ili su imali, pristup sajtu Njuzfronta na srpskom. Novinari Raskrikavanja su identifikovali četvoro njih iz Srbije.

Svi su nepoznati široj javnosti, osim jedne žene.

Info ratnici

Ta 2016. godina, međutim, nije bila turbulentna za Njuzfront samo zbog hapšenja urednice na Kosovu.

Bila je to važna godina za region: u Crnoj Gori su se održavali parlamentarni izbori od kojih je zavisilo hoće li ova država izglasati pridruživanje NATO-u. Knirik je otvoreno najavio da Njuzfront planira da i ovde podrži ruske geopolitičke napore.

„Aktuelni režim pokušava da ljude uvede nasilnim putem u ovaj vojni savez. (…) Dužni smo da informativnim putem sprečimo SAD da sprovedu ukrajinski scenario u Crnoj Gori“, rekao je još jednom potvrđujući da novinarstvo vidi kao oruđe političke borbe.

Njuzfront Srbija je te godine, naročito uoči izbora, vodio žestoku kampanju protiv tadašnjeg premijera Mila Đukanovića, a u tekstovima su otvoreno agitovali da se glasa za opozicioni, proruski Demokratski front.

Sazonova se u to vreme, kako je otkrio britanski istraživački portal Belingket, susretala i sa desničarem Nemanjom Ristićem, koga će crnogorsko tužilaštvo ubrzo nakon toga optužiti za pripremu državnog udara. Ristić se teretio da je bio deo grupe iz Crne Gore, Srbije i Rusije koja je planirala da na dan izbora u oktobru 2016. nasilno na vlast dovede proruske snage i time spreči ulazak zemlje u NATO. Optuženi su bili i lideri Demokratskog fronta kao i dva agenta ruske vojne obaveštajne službe GRU.

Crna Gora je ipak ušla u NATO, a optuženi su posle nekoliko godina i osuđeni na duge kazne zatvora – Ristić na sedam godina. Presuda je potom oborena, a novi postupak je u toku.

Sazonova je u međuvremenu otišla iz Njuzfronta i nestala sa društvenih mreža. Na pitanja Raskrikavanja nije odgovorila.

Knirik je želeo da nju zameni upravo Dragana Trifković, kako sama tvrdi u razgovoru za Raskrikavanje.

Nije znala da odgovori zašto je baš ona bila Knirikov izbor za novu urednicu portala.

„Verovatno nema mnogo ljudi koji znaju i ruski a bave se novinarstvom“.

Ipak, i pre ove poslovne ponude, Trifković i Njuzfront su imali istoriju dobrih odnosa.