Đaci u entitetu Bosne I Hercegovine- RS uče lažnu istoriju: Veličaju ratne zločince

Udžbenik istorije za deveti razred osnovne škole u bosansko-hercegovačkom entitetu Republika Srpska i dalje ignoriše zločine Radovana Karadžića i Ratka Mladića uprkos odluci Ustavnog suda Bosne i Hercegovine kojom se zahtevaju izmene.

Podsetimo, prošle godine je Ustavni sud BiH privremeno je, po apelaciji 13 poslanika Parlamenta Bosne i Hercegovine, obustavio provođenje Pravilnika o izučavanju istorije, prema kojem učenici devetih razreda u Republici srpskoj uče, između ostalog, o Ratku Mladiću, bivšem komandantu Vojske RS i Radovanu Karadžiću, bivšem predsedniku RS.

Apelaciju su podneli poslanici opozicionih stranaka u Parlamentu BiH- Stranke demokratske akcije (SDA), Demokratske fronte (DF) i Narodnog evropskog saveza (NES).

Nastavni plan inicirali su bili predstavnici demobilisanih boraca u RS, a ideju je podržala entitetska vlast na čelu sa Savezom nezavisnih socijaldemokrata (SNDS) bivšeg predsednik Rs Milorada Dodika.

I početkom ove godine, Ustavni sud BiH doneo je odluku da delovi udžbenika istorije za učenike devetog razreda osnovne škole koji se koristi u RS-u nisu u skladu sa Ustavom BiH i Okvirnim zakonom o visokom obrazovanju.

Na stranicama od 185-192 udžbenika, kojeg je napisao Dragiša Vasić, a objavilo Javno preduzeće “Zavod za udžbenike i nastavna sredstva” iz Istočnog Sarajeva, potencira se “važna uloga” Karadžića i Mladića u osnivanju RS-a, piše Balkan insight.

Šta stoji u udžbenicima istorije za deveti razred u RS?

Rat u Bosni i Hercegovini od 1992. do 1995. u udžbeniku istorije za deveti razred osnovnih škola u RS predstavljen je kroz poglavlje “Građanski rat u BiH: Stvaranje Republike Srpske”.

Tako, među ostalim, piše da su u “građanskom ratu u BiH međusobno ratovale vojske Srba, Hrvata i muslimana”, kao i da je “iako malobrojnija, srpska vojska bila nadmoćnija, naročito u početku rata”, preneo je Radio Slobodna Evropa.

Za Radovana Karadžića u opisu je navedeno da je imao “izuzetno važnu ulogu u stvaranju RS”, te da je 2019. osuđen na doživotni zatvor. Istovremeno, nema informacija o zločinima zbog kojih je osuđen u Haškom tribunalu.

Mladić je opisan kao general koji je “imao važnu ulogu u odbrani Srba u Hrvatskoj 1991. i da je od 1992. do 1996. bio načelnik Glavnog štaba vojske RS”.

Navodi se i da su Mladića vlasti Srbije 2011. godine isporučile Haškom tribunalu, bez podataka o ratnim zločinima za koje se teretio, a kasnije i osuđen.

Takođe, pobrojano je desetak naselja i gradova, kao mesta masovnog stradanja, no nema dodatnog objašnjena šta se u tim područjima dogodilo tokom rata.

Među mestima stradanja je i Srebrenica, ali nema spomena da je u tom gradu u julu 1995. godine Vojska RS ubila više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i da je međunarodnim presudama taj zločin okvalifikovan kao genocid.

Branko Todorović, izvršni direktor Helsinškog odbora za ljudska prava iz Banje Luke, kaže da, osim sadržaja u ovom udžbeniku, širom BiH ima sličnih sadržaja koji nisu samo upitni kao deo obrazovnog programa, nego nečega što nije u skladu s moralnim vrednostima, ali i zakonima. On dodaje da se ne treba čuditi zašto je to tako, iz nekoliko razloga.

Todorović smatra da je obrazovanje u BiH na svim nivoima potpuno pomereno u stranu kao nešto što je političkim liderima nevažno ili vrlo malo važno, kao i da se to vidi ne samo po udžbenicima i sadržaju nego po sredstvima koja se izdvajaju za obrazovanje.

“To se vidi po jednoj enormnoj, neprimerenoj, kontinuiranoj politizaciji obrazovanja, koje politika želi, preko direktora škola, naravno, i preko svog političkog uticaja preko Ministarstva obrazovanja, da drži pod potpunom političkom kontrolom – čitav proces obrazovanja, pa ako hoćete, i sadržaj udžbenika”, kaže on.

Prema njegovim rečima, politika želi da kontroliše obrazovanje i prenosi aktuelne političke narative.

“Aktuelni politički narativ u Republici Srpskoj je otvoreni govor mržnje. To je otvoreno falsifikovanje istine”, smatra on.

Todorović pojašnjava da politika želi da falsifikuje činjenice utvrđene, između ostalog, od različitih sudova, te traži od nadležnih ministarstava i kaže im: “Vi u udžbenicima slavite ratne zločince, pišite da smo mi žrtve, iznosite laži, falsifikate, neistine, jer mi ćemo na taj način lakše manipulisati sa tim mladim bićima i oni će sutra biti dEo naše političke manipulacije”.

Namir Ibrahimović iz Centra za obrazovne inicijative “Step by step” smatra da se odluka Ustavnog suda treba prihvatiti i raditi u skladu s onim što je odlučeno.

On smatra i da se ovom sudskom odlukom rešava posledica, a ne uzrok.

“Uzrok jeste ovakva škola kakva jeste i ovaj nivo nekakvog faktografskog znanja u kojem mi mislimo da stvari koje su isključivo navedene u udžbeniku su i stvari koje se isključivo rade unutar učionice”, kaže Ibrahimović i dodaje kako se udžbenikom materijaliziralo ono što se u školama radilo bez tog udžbenika svih prethodnih godina na različite načine.

Kroz nastavu istorije bilo gde u BiH, smatra on, škole se koriste na način da nadležni koriste svoju moć da učenike indoktriniraju različitim stvarima, a najčešće svojim pogledom na prošlost, koji se nikako niti propituje unutar škole, niti se koriste ti sadržaji da bi djeca mogla učiti bitne stvari i razvijati neke druge kompetencije.

Ibrahimović kaže da se ovakvim obrazovnim sistemom, u kojem postoje tri različite istine i u kojem je uvek “moja istina” bolja i tačnija u odnosu na druge dve, zapravo gradi društvo koje će biti puno nepoverenja jednih prema drugima.

“Mi zapravo ne gradimo društvo mira, budućeg sigurnog života, osoba koje ne dozvoljavaju da neko drugi za njih donosi odluke i kaže im šta trebaju misliti o nečemu, nego bismo zapravo trebali postaviti drugačije školu, graditi misleće pojedince koji su spremni suočiti se sa onim što se događalo u prošlosti”, smatra on.

Misija OSCE-a u BiH smatra da je podučavanje historije od suštinskog značaja za razvoj učeničkih veština kritičkog razmišljanja, sticanje znanja i razumevanje sveta, a da u postkonfliktnim društvima kao što je BiH podučavanje istorije i učenje o istoriji igraju dodatnu ključnu ulogu jer doprinose pomirenju, koheziji i ozdravljenju društva.

Iz Misije su ukazali na izveštaj iz 2023. godine “Podučavanje istorije o periodu od 1992. do 1995. godine u Bosni i Hercegovini: izgradnja poverenja ili produbljivanje podela?”, u kojem se navodi da se pristup podučavanju istorije mora suštinski promeniti, naročito u vezi s periodom od 1992. do 1995. godine.

“Nastava istorije na konstruktivan način kojim se potiče kritičko razmišljanje, gradi multiperspektivu, odražava utvrđene činjenice i korene nasilja i sukoba, te priznaje sve žrtve, ne samo da mladima pruža dublje razumevanje složenosti prošlosti već i doprinosi pomirenju, društvenoj koheziji i dugoročnoj stabilnosti”, naveli su iz OSCE-a.

Usklađivanjem nastave istorije s odlukama Ustavnog suda BiH, dodaju, jača se poštovanje institucija i vladavina prava i osigurava da obrazovanje podržava zajedničko i na činjenicama zasnovano razumevanje prošlosti.