Disfunkcija Bosne komplikuje napore da se ograniči uticaj Moskve na Balkanu

Sjedinjene Države, koje se već bore da obuzdaju nerešive krize na Bliskom istoku i u Ukrajini, takođe se suočavaju sa ćorsokakom na Balkanu zbog gasovoda do Bosne – što je pitanje od velikog geopolitičkog interesa.

Projekat, koji podržavaju i Sjedinjene Države i Evropska unija, ali blokiran etničkim sukobima koji već dugo muče Bosnu, ima za cilj da okonča zadavljenje Moskve u isporuci gasa krhkoj zemlji koja se nalazi na istoku i Zapadu, uznemireno je oko proboja.

Predloženi gasovod, kojim bi se prenosio prirodni gas iz susedne Hrvatske, članice NATO-a i Evropske unije, bio bi dugačak samo 100 milja i koštao bi oko 110 miliona dolara – što je malo u poređenju sa 15 milijardi dolara koliko je iznosila izgradnja gasovoda Severni tok između Rusije i Nemačke košta.

Ali to bi značajno smanjilo uticaj Moskve u veoma nestabilnom regionu. Rusija je često koristila svoju kontrolu nad snabdevanjem energentima kao oružje protiv Ukrajine u godinama pre njene pune invazije u februaru 2022. i od tada je koristila da podriva evropsko jedinstvo nudeći slatke energetske sporazume zemljama poput Mađarske i Srbije.

Rusija nema teritorijalne pretenzije na Bosnu ili druge balkanske države, a njen glavni cilj je da ih spreči da se integrišu sa Zapadom.

Zaustavljeni gasovod „mnogo je važniji od Bosne i Hercegovine ili buduće infrastrukture u maloj balkanskoj zemlji“, rekla je Vesna Pusić, bivša hrvatska ministarka spoljnih poslova koja je pomogla da se njena zemlja uvede u Evropsku uniju 2013. godine.

„Radi se o zatvaranju puteva za destabilizujući uticaj Rusije u Evropi“, rekla je gospođa Pusić u intervjuu. “Veliki put je, naravno, Ukrajina, a ovo je samo mali put. Ali ako se ne zatvori, on će rasti” i širiti nestabilnost van Balkana, dodala je ona.

Za razliku od drugih evropskih zemalja koje su diverzifikovale svoje snabdevanje energijom nakon ruske invazije na Ukrajinu, Bosna ostaje u potpunosti zavisna od Moskve za svoj prirodni gas.

Bez alternativnih zaliha sa Zapada, Džejms C. O’Brajen, pomoćnik američkog državnog sekretara za evropska i evroazijska pitanja, rekao je u telefonskom intervjuu: „Bosna rizikuje da zaostane i da bude jedinstveno izložena pritisku Moskve.“

O’Brajen je ovog meseca posetio bosansku prestonicu Sarajevo kao deo napora SAD da pokrenu gasovod iz Hrvatske, izvuku političare iz njihovih domaćih sukoba i tupih ruskog uticaja. „Ovo je ranjivost koju treba rešiti“, rekao je O’Brajen.

Glavni izvori energije u Bosni su hidroelektrana i domaći ugalj. Iako prirodni gas iz Rusije čini manje od 5 posto ukupnog energetskog miksa u zemlji, on pomaže u vođenju velike fabrike aluminijuma i služi kao gorivo za toplane koje greju Sarajevo zimi.

Republika Bosna i Hercegovina, krhki konglomerat teritorija naseljenih muslimanskim Bošnjacima, pravoslavnim Srbima i Hrvatima rimokatolicima, od kojih su mali broj religioznih, luta od 1995. godine, kada je Dejtonski mirovni sporazum okončao godine krvoprolića u toj zemlji. Jugoslavija je završila, iz krize u krizu.

Iako je mirovni sporazum okončao ratove u kojima je ubijeno oko 100.000 ljudi početkom 1990-ih, ostavio je u Bosni komplikovan i izuzetno nefunkcionalan politički sistem. Zemlja je podijeljena na dva uglavnom samoupravna “entiteta” – muslimansku hrvatsku federaciju i pretežno srpsku teritoriju pod nazivom Republika Srpska.

Na vrhu ove nestabilne, nepovezane strukture je slaba centralna vlada sa tri predsednika, po jedan za svaku etničku grupu, koji bi trebalo da dele vlast, ali čiji politički lideri izazivaju podele u zemlji.

Republika Srpska, na čelu sa militantnim srpskim nacionalistom Miloradom Dodikom, više puta je prijetila otcjepljenjem, što bi izazvalo novi krug krvoprolića. Dodik, koji redovno putuje u Rusiju, poslednji put na razgovore sa predsednikom Vladimirom V. Putinom u sredu, nastavlja sa sopstvenim projektom gasovoda kojim bi se povećale isporuke gasa iz Rusije. Njegov feud ima sopstvenu gasnu kompaniju Gas-Res, koju kontrolišu etnički Srbi, i rafineriju nafte u ruskom vlasništvu koja zavisi od ruske sirove nafte.

Lider bosanskih Hrvata Dragan Čović kaže da podržava predloženi zapadni gasovod, ali želi da on bude stavljen pod kontrolu kompanije koju vode etnički Hrvati, a ne postojećeg bosanskog operatera gasovoda BH Gas, čije je sedište u Sarajevu i koje vode Bošnjaci. Kompanija koju g. Čović želi da osnuje bila bi sa sjedištem u bosanskom gradu Mostaru, koji je etnički mješovit, ali je dugo bio bastion hrvatskog šovinizma.

Sporovi su podstakli državnog sekretara Antonija DŽ. Blinkena na neobično oštru intervenciju prošlog meseca. U pismima ministrima inostranih poslova Bosne i Hrvatske, Blinken je osudio gospodina Čovića zbog opstrukcije „ključnog projekta“. Njegovi pozivi za novu, etnički hrvatsku kompaniju, rekao je Blinken, “su dvolični, ekonomski neodrživi i ugrožavaju ceo projekat”.

„Takva očigledna korupcija i samoobmana mogli bi ugroziti nade Bosne da će se jednog dana pridružiti Evropskoj uniji“, dodao je gospodin Blinken.

O’Brajen, zamenik državnog sekretara, odbio je da kaže da li su hrvatski i bosanski ministri spoljnih poslova odgovorili na Blinkenovu izjavu, pozivajući se na diplomatsku poverljivost. Oba ministra su odbila da budu intervjuisana.

G. Čović, koji je takođe odbio intervju, rekao je da samo želi da zaštiti legitimne hrvatske interese, a ne da blokira put Bosne ka Evropskoj uniji.

Nihada Glamoč, direktorica BH Gasa, priznala je da su većina rukovodilaca i zaposlenih u njenoj kompaniji Bošnjaci, ali je rekla da nema potrebe za novim operaterom plinovoda pod hrvatskim vodstvom.

Sve je to samo politički“, rekla je ona i istakla da je njen jedini interes da obezbedi „raznovrsno i stabilno snabdevanje energijom“.

Muris Čičić, ekonomista i predsednik Bosanske akademije nauka i umetnosti u Sarajevu, nazvao je prepirku oko gasovoda koji podržavaju SAD i Dodikove napore da izgradi alternativu za dovođenje veće količine ruskog gasa u zemlju „modelom za nefunkcionisanje Bosne „.

“Sve je u ovoj zemlji zasnovano na etničkoj diferencijaciji, čak i gas”, rekao je on i dodao: “Naši političari su podelili sve što se može podeliti i stavili svaki komad pod svoju komandu. Ovo je van svake ekonomske logike.”

Čičić je rekao da su sukobi ne samo omeli kolektivno delovanje u interesu cele zemlje, već su i stvorili plodno tlo za Rusiju da unapredi svoje interese.

„Bosna je tačka razdvajanja između Istoka i Zapada – tačka gde Rusija lako može da izazove nestabilnost preko ljudi poput Dodika“, rekao je Čičić.

Dodao je da Dodik možda i najiskreniji izražava želju da prekroji granice Bosne i zadrži zemlju van Evropske unije, ali nije jedini koji zastupa uske etničke i često korumpirane interese i rizikuje podizanje tenzija u tom procesu i čak podstiču nasilne sukobe.

“Mi ovdje, nažalost, imamo dosta Dodika”, rekao je on.

Evropska unija je prihvatila Bosnu kao „zemlju kandidata“ 2022. godine za suzbijanje ruskog uticaja na Balkanu nakon invazije na Ukrajinu. Međutim, formalni pregovori još nisu počeli, a izvršni komitet Evropske unije je u novembru dao mračnu ocjenu perspektiva Bosne. On je rekao da zemlja nije postigla “nikakav napredak” u borbi protiv korupcije i da je zastala u “socijalno-ekonomskim reformama” koje je zahtevao Brisel.

Ideja o izgradnji gasovoda iz susedne Hrvatske postoji već skoro 15 godina, otkako je Rusija 2009. prekinula isporuku gasa Balkanu preko Ukrajine, ostavljajući Sarajevo danima da drhti na temperaturama ispod nule.

„Prekid isporuke 2009. nas je zaista šokirao i pokazao nam da nemamo nikakvu energetsku sigurnost“, prisjeća se Almir Bećarević, koji je u to vrijeme bio na čelu BH Gasa.

Godinama je Gazprom, ruski energetski gigant, „izgledao kao normalna kompanija koja prodaje gas“, ali je postajalo sve jasnije da Gasprom igra političke igre. Gas je, dodao je, “postao velika geopolitička stvar”.

Bećarević i drugi počeli su da se zalažu za gasovod iz Hrvatske kako bi se okončao ruski monopol, ali su malo napredovali, čak i nakon otvaranja 2021. godine na jednom ostrvu kod hrvatske obale koji će obavljati isporuke tečnog prirodnog gasa.

Godinama je to bilo samo bla, bla, bla“, rekao je Bećarević. „Ali rat u Ukrajini je sve promenio. Situacija se sada promenila 100 odsto.“ /nytimes.com/