Direktor CIA: Rat u Ukrajini „potkopava“ Putinovu moć

Ruski rat protiv Ukrajine potkopao je vlast predsednika Vladimira Putina, izdubio rusku vojsku i podstakao „potačnu struju nezadovoljstva“ unutar zemlje, rekao je direktor američke Centralne obaveštajne agencije (CIA).

U eseju objavljenom 30. januara, Vilijam Berns, koji je takođe služio kao ambasador u Rusiji i na visokim pozicijama u Stejt departmentu, pozvao je američke zakonodavce da donesu novi paket naoružanja i opreme za Ukrajinu, nazivajući to „relativno skromnom investicijom sa značajne geopolitičke dobiti za Sjedinjene Države i značajne dobitke za američku industriju“.

„Putinov rat je već neuspeh za Rusiju na mnogo načina“, napisao je Berns u časopisu Foreign Affairs.

„Njegov prvobitni cilj da zauzme Kijev i potčini Ukrajinu pokazao se glupim i iluzornim. Njena vojska je pretrpela ogromnu štetu. Najmanje 315.000 ruskih vojnika je ubijeno ili ranjeno, dve trećine ruskog predratnog inventara tenkova je uništeno, a Putinova „Podrivan je višedecenijski program vojne modernizacije.

Njegov rat u Ukrajini tiho podriva njegovu moć kod kuće“, rekao je on.

Bernsovi komentari dolaze u trenutku kada ruska masovna invazija na Ukrajinu obeležava drugu godišnjicu i sukobu se ne nazire kraj.

Putin, za koga se očekuje da će velikom većinom biti reizabran na predsedničkim izborima u martu, prikazao je „specijalnu vojnu operaciju“ – eufemizam Kremlja za rat – kao fundamentalnu bitku oko istorijskog identiteta Rusije.

Ruska ekonomija je stavljena na ratnu osnovu, stotine hiljada ljudi je mobilisano, a mnogo više Rusa je pobeglo iz zemlje, bilo da bi izbegli vojnu službu ili protestovali protiv unutrašnje represije.

„Jedna stvar koju sam naučio je da je uvek greška potcenjivati njegovu [Putinovu] fiksaciju da kontroliše Ukrajinu i njene odluke“, napisao je Berns.

„Bez ove kontrole, on smatra da je nemoguće da Rusija bude velika sila, niti da on bude veliki ruski lider. Ova tragična i brutalna fiksacija je već donela sramotu Rusiji i razotkrila njene slabosti, od njene jednodimenzionalne ekonomija iznad njegove prenapuhane vojne sposobnosti njegovom korumpiranom političkom sistemu“.

Ukrajina se, u međuvremenu, bori da zadrži svoje pozicije na bojnom polju nakon neuspele protivofanzive prošle godine. Zapadni i ukrajinski zvaničnici polagali su velike nade u te napore, delimično zahvaljujući obuci NATO-a i moćnom novom zapadnom oružju.

I Rusija i Ukrajina zauzele su pozicije duž linije fronta od 1.200 kilometara dok zima zahvata zemlju. Neki stručnjaci strahuju da će se Rusija povući i povećati svoje oružane snage kako bi već na leto pokrenula sopstvenu ofanzivu.

Na domaćem planu, ukrajinsko rukovodstvo postaje sve nestrpljivije zbog ratnog stanja.

Ove nedelje je objavljeno da predsednik Volodimir Zelenski razmatra otpuštanje najvišeg vojnog oficira zemlje, generala Valerija Zalužnog, koji se smatra mogućim političkim rivalom Zelenskom.

„Ova godina će verovatno biti teška godina na bojnom polju u Ukrajini, test izdržljivosti čije će posledice prevazići herojsku borbu zemlje za njenu slobodu i nezavisnost“, rekao je Berns.

Putin se „i dalje kladi da je vreme na njegovoj strani, da može da samlje Ukrajinu i da iscrpi njene zapadne pristalice“, dodao je on.

Zapadna pomoć Ukrajini ojačala je borbu zemlje protiv Rusije, ali je entuzijazam za nju splasnuo u Vašingtonu i drugim zapadnim prestonicama.

U Sjedinjenim Državama – najvećem pojedinačnom snabdevaču oružjem i opremom za Ukrajinu – republikanski poslanici se protive da odobre novi paket pomoći predsednika Džoa Bajdena od 61 milijardu dolara, insistirajući da on nije u skladu sa širom reformom zakona o imigraciji u SAD.

Berns je tvrdio da su američka sredstva iz Ukrajine koja iscrpljuju Rusiju dobro potrošena.

„Ključ uspeha leži u održavanju zapadne pomoći Ukrajini“, napisao je on.

„Sa manje od 5 odsto američkog budžeta za odbranu, to je relativno skromna investicija sa značajnim geopolitičkim koristima za Sjedinjene Države i značajnim povratom za američku industriju“, napisao je Berns.

„Zadržavanje oružja… nudi šansu da se osigura dugoročna dobit za Ukrajinu i strateški gubitak za Rusiju; Ukrajina bi mogla da zaštiti svoj suverenitet i da se obnovi, dok bi se Rusija suočila sa trajnim troškovima Putinove gluposti“, dodao je on.

Kremlj nije odgovorio na Bernsov esej do 31. januara.

www.rferl.org