Severna Makedonija, Evropska unija (EU), SAD i sve civilizovane zemlje nastaviće da podržavaju Ukrajinu sve dok ukrajinski narod ne dobije željenu slobodu da odredi svoj put. Ovo su u Skoplju rekli šefovi država i ambasadori zemalja EU i NATO tokom konferencije „Ukrajina – dve godine herojstva” u organizaciji Ambasade Ukrajine i makedonske organizacije civilnog društva CIVIL – Centar za Liri, prenosi The Geopost.
Predsednik Severne Makedonije Stevo Pendarovski rekao je da ta zemlja u potpunosti podržava Ukrajinu u slobodnom izboru puta kojim će ići u budućnosti.
„Nažalost, brutalna agresija Putinovog režima na ovu prijateljsku zemlju danas ulazi u treću godinu, a gubici života, patnje miliona ljudi širom zemlje, razorne posledice i razaranja se ne smanjuju“, rekao je Pendarovski.
Povodom Putinove diktature u Rusiji, Pendarovski je ocenio da smo „u ove dve godine doživeli režim koji je daleko od stvarnosti, koji je kao da je izašao iz najmračnijih vremena u evropskoj istoriji prošlog veka i uopšte nije u u skladu sa realnošću 21. veka“.
„Ova lična diktatura ne pokušava samo da nametne reviziju istorije, već i da promeni granice u Evropi, kršeći sve međunarodno pravne sporazume koji garantuju mir, stabilnost i bezbednost kontinenta nakon završetka Drugog svetskog rata”, dodao je Pendarovski.
Premijer Talat Džaferi rekao je da Severna Makedonija i narodi koji ovde žive vekovima tačno znaju šta znači boriti se za slobodu.
„Severna Makedonija je čvrsto stala uz Ukrajinu i nastaviće to da čini dokle god bude potrebno. Ali mi, kao Severna Makedonija i kao narodi koji ovde žive vekovima, tačno znamo šta znači boriti se za slobodu. „Tačno znamo šta znači biti na pravoj strani istorije, zbog čega smo se pridružili sankcijama i spoljnoj bezbednosnoj politici Evropske unije“, rekao je premijer Džaferi.
Potpredsednik Vlade Bojan Maričić rekao je da makedonski narod zajedno sa ukrajinskim narodom ostaje na putu mira, bezbednosti, demokratije i članstva u EU.
„Ruski napad na Ukrajinu je napad na evropske vrednosti i zato nam je bilo lako da izaberemo stranu i da budemo među prvima koji će se sto posto složiti sa spoljnom politikom Evropske unije i NATO-a“, rekao je Maričić.
Ministar spoljnih poslova Bujar Osmani ocenio je da dve godine rata svedoče o neviđenom herojstvu ukrajinskog naroda i rukovodstva Ukrajine.
„Ovo su dve godine istrajnosti i otpora i ovom prilikom želim da odam posebno poštovanje hrabrim ukrajinskim vojnicima koji se bore na ratištima, ali i ukrajinskim civilima koji u najlepšem delu brane svoje domove i domove svojih najmilijih. mogući način“, rekao je Osmani.
Ambasadorka Ukrajine Larisa Dir pozvala je partnere da povećaju odbrambenu podršku Ukrajini.
Dve godine su 731 dan rata, napora, otpora, granatiranja, raketnog terora, okrutnosti i mučenja od strane Rusa, bola, očaja, ali i podrške partnera, nade“, naglasila je ona. „Neuspeh Kremlja da kazni za zločine počinjene u Buhi, Irpinu, Mariupolju, Izumu i Avdijevki samo vodi ka dodatnim zločinima.
„Neophodno je pooštriti sankcije protiv Ruske Federacije i, posebno, sprovesti ih kako ne bi bilo indirektnog finansiranja proizvodnje raketa koje preleću preko glava Ukrajinaca i pale ukrajinsko tlo“, naglasio je Dir.
Na drugom zasedanju ove konferencije govorili su diplomatski predstavnici EU, SAD, Velike Britanije, Švedske, Albanije, Češke, Francuske, Japana, Nemačke, Poljske i Litvanije.
Ambasadorka SAD Angela Ageler rekla je da SAD pružaju Ukrajini veliku podršku u vidu političke, finansijske i vojno-tehničke pomoći.
„SAD pružaju važnu podršku Ukrajini kroz političku, finansijsku i vojno-tehničku pomoć, uključujući obuku ukrajinskih trupa na američkom tlu“, rekla je ona. „SAD su 2023. godine pružile velikodušnih 15,87 milijardi dolara pomoći Ukrajini, što je gest koji ukrajinski narod veoma ceni“, naglasila je Ageler.
Otpravnica poslova britanske ambasade Džulija Smit rekla je da su otpornost naroda i oružanih snaga Ukrajine inspiracija za sve pripadnike slobodnog sveta.
„Doprinos UK je toliko značajan i raznovrstan da je izazov istaći najvažnije aspekte – bilo da se radi o protivvazdušnoj odbrani, radarskoj tehnologiji ili naprednim sistemima protiv bespilotnih letelica i raketa“, naglasio je Smit. „Cilj bilateralne odbrambene saradnje je jačanje protivvazdušne odbrane i razvoj dalekometnih sposobnosti ukrajinskih oružanih snaga.
Ona je upozorila da će Velika Britanija obezbediti nekoliko hiljada dronova u vrednosti od 200 miliona funti za poboljšanje sposobnosti ukrajinske vojske.
Vršilac dužnosti nemačkog ambasadora Oto Graf rekao je da će se rat završiti tek kada Rusija povuče svoje trupe.
Prošle su dve godine od ruske invazije na Ukrajinu“, rekao je on. „Ovaj rat nije samo napad na jednu zemlju, već na naše zajedničke vrednosti i evropsku bezbednost“, rekao je Graf. „Nastavljamo da ih podržavamo u njihovim odbrambenim naporima. Nemačka će 2024. pomoći Ukrajini sa 7,1 milijardu evra. Podrška Ukrajini nije fraza, već prava pomoć.
Cyril Baumgartner, ambasador Republike Francuske, poručio je danas da se mora slaviti hrabrost ukrajinskog naroda i njegovih lidera.
„Dve godine ceo jedan narod pruža otpor. Ovaj otpor je koristan. Oni nalaze snagu i hrabrost u osećanju pravde. Slavimo hrabrost ukrajinskog naroda i njegovih vođa. Smatramo da ne smemo dozvoliti da ruski režim pobedi u ovom ratu, moramo pobediti zbog same Ukrajine“, rekao je Baumgartner.
Ambasador Albanije Fatos Reka rekao je da njegova zemlja snažno podržava Ukrajinu.
“Albanija politički podržava Ukrajinu i sarađuje sa međunarodnim organizacijama. Osim toga, Albanija pruža humanitarnu pomoć, uključujući prihvat Ukrajinaca koji su prinuđeni da napuste svoju zemlju zbog vojne agresije Rusije”, rekao je Reka.
Japanski ambasador Kazuja Ocuka rekao je da ruski napadi ne samo da uništavaju živote Ukrajinaca, već i ugrožavaju njihovu budućnost.
„Mnogi građani izgubili su živote ili su povređeni u Ukrajini. „Ruski napadi na bolnice, škole i kritičnu infrastrukturu ne samo da uništavaju živote Ukrajinaca, već i ugrožavaju njihovu budućnost“, naglasio je japanski ambasador.
Na marginama konferencije održane su i dve izložbe: „Projekat Ukrajina: Doživljavanje rata“, elektronska izložba sa virtuelnom realnošću i „Razglednice iz Ukrajine“, izložba fotografija. Pored toga, promovisana je i knjiga „Ukrajina – godine herojstva“ autora Džabira Derale, šefa organizacije CIVIL, koja je bila koorganizator konferencije. /The Geopost/
Ukrajina i Rusija razmenile su tokom noći vazdušne i pomorske dronove 
Majka i ćerke ubijene u novom talasu udara na Ukrajinu 
Srbija nikada neće sankcionisati Rusiju i nikada neće ući u NATO“, Vulin i Putin razgovarali i o snabdevanju gasom 
Vulin će razgovarati sa Putinom usred jačanja veza Srbije i Rusije 
Rusija kaže da će promeniti nuklearnu doktrinu zbog uloge Zapada u Ukrajini 
Fon der Lajen: Evropa mora da preispita „osnove“ bezbednosti, ojača odbranu Ukrajine