Dilema Bugarske po pitanju Rusije

Bugarsku su dugo karakterisale podele između proruskih i prozapadnih snaga, koje su tradicionalno poznate kao podele između „rusofila“ i „rusofoba“. S jedne strane, u velikom delu bugarskog stanovništva prisutna su proruska osećanja zasnovana na kulturnim, istorijskim, jezičkim i emocionalnim vezama sa Rusijom. S druge strane, bar od perioda renesanse (perioda konsolidacije nacionalne svesti 19. veka koji je prethodio oslobodilačkim ratovima Osmanskog carstva), Evropa i Zapad se doživljavaju kao model ekonomskog napretka i političke modernizacije, koji treba oponašati i primenjivati. Dakle, visok procenat ruskog odobravanja nije nužno jednak antizapadnjaštvu. Naprotiv, pozitivni stavovi o Rusiji koegzistiraju sa povoljnim stavom o Evropskoj uniji (EU) (a još manje o NATO), što garantuje osnovnu ideološku ambivalentnost o položaju Bugarske između Istoka i Zapada.

Ova ambivalentnost i duga dilema Bugara za Rusiju ponovo su aktivirani politički, socijalno i spoljnopolitički u kontekstu rata Kremlja protiv Ukrajine. Na primer, general Stefan Janev je otpušten sa funkcije ministra odbrane zbog svoje javne podrške stavu Kremlja da je sprovodio „specijalnu vojnu operaciju“ – umesto rata – u Ukrajini. Ovakvo poklanjanje zvaničnom ruskom gledištu je diskutabilno i za deo bugarske vojne elite, koja je negovala proruska ideološka osećanja. U znak podrške, Unija rezervnih oficira i podoficira izdala je saopštenje u kojem osuđuje Janevovu smenu. Štaviše, Bugarska socijalistička partija (BSP) – koja je jedna od četiri stranke koje čine bugarsku koalicionu vladu – retorički se protivi ruskoj okupaciji Ukrajine, dok odbija da podrži sankcije Rusiji, kao i da pošalje vojnu podršku u Kijev.. Na kraju, ali ne i najmanje važno, krajnje desničarska, proruska nacionalistička partija Vazraždane (u prevodu Renesansa) dala je glasnu podršku političkoj agendi Kremlja, aktivno i dosledno šireći prokremljovske dezinformacije na bugarskom jeziku.

Na društvenom nivou, istraživanja javnog mnjenja su tokom godina dosledno pokazivala da su Bugari među nacijama u Evropi – ali iu širem svetu, koji imaju neke od najpozitivnijih stavova o Rusiji. Može se očekivati da će bar deo proruskog dela bugarskog društva preispitati svoje stavove u svetlu vojne agresije Kremlja. Nedavna istraživanja javnog mnjenja pokazuju da je između 2020. i 2022. godine procene podrške ruskog predsednika Putina među Bugarima dostigle oko 55%, došlo je do drastične promene od ruske invazije na Ukrajinu. Pozitivni stavovi o Putinu su se udvostručili, dok su se negativni stavovi više nego udvostručili. Međutim, ovo može predstavljati kratkoročni pad pošto su se prokremljovske dezinformacije eksponencijalno proširile na bugarsko (društveno) medijsko okruženje. Na primer, široko su rasprostranjene teorije zavere o navodnim biološkim laboratorijama koje vode SAD u Ukrajini, na širem postsovjetskom prostoru i u Bugarskoj. Anti-NATO propaganda je takođe značajno ojačana, dodatno praćena propagandnim ciljem da se uspostavi ravnoteža između izvoza oružja i direktnog učešća Bugarske u vojnom sukobu sa Rusijom.

Širenje proruskih stavova i osećanja u oblasti unutrašnje politike i u društvu uticalo je i na vođenje spoljne politike Bugarske. Sofija je proglasila svoju privrženost zajedničkom odgovoru EU-NATO na rusku agresiju i obećala humanitarnu pomoć Ukrajini. Ali ona nije posvećena snabdevanju oružjem. Takav stav udaljava Bugarsku od istorijske odluke EU da Ukrajini ponudi oko 500 miliona evra u oružju i drugoj pomoći. Međutim, najava da Bugarska neće ponovo pregovarati o novom ugovoru sa Gaspromom, čime neće obnoviti sadašnji ugovor o snabdevanju gasom koji ističe krajem 2022. godine, signalizira spremnost da se suzbije zavisnost zemlje od ruskih energenata i započne postepeni proces razbijanja moskovskog ekonomskog uticaja.

Sve u svemu, ruski rat protiv Ukrajine oživeo je bugarske dileme i duboke sumnje u poziciju zemlje između Istoka i Zapada. Predlozi da Sofija preuzme ‘posredničku’, pa čak i neutralnu ulogu između Rusije i Ukrajine, što bi se naizgled uskladilo sa pozitivnim percepcijama zemlje o Rusiji i njenoj političkoj orijentaciji prema  Zapadu, koja zapravo značajno potkopava kvalitet članstva Bugarske u EU i NATO. Slika neverice se dodatno učvršćuje u očima evropskih i američkih partnera zemlje. Stoga je preispitivanje domaćih političkih i međunarodnih implikacija rusofilskih osećanja od suštinskog značaja za uspostavljanje odlučnijeg bugarskog prisustva na Zapadu.

Rumena Filipova, predsednica Instituta Global Analytics