Dezinformacije Kremlja o ratu u Ukrajini

Kremlj i njegovi agenti nude narative dezinformacija kako bi učvrstili slučaj rata u Ukrajini.

Koliko god ovo bilo primamljivo, ruski predsednik Vladimir Putin jednostavno ne može da pokrene novu fazu rata protiv Ukrajine, a da prethodno ne pruži obrazloženje za svoju agresiju.

Kao što su mnogi analitičari istakli, Putin je i dalje nestabilan i možda se čini da upozorenja o oštrim sankcijama menjaju račune Kremlja. Međutim, retorika se nastavlja nesmanjenom količinom i dolazi iz izvora na visokom nivou, posebno iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova.

Dezinformacije su procurile na rusku državnu televiziju za lokalnu publiku i distribuirale širom sveta od strane apologeta Kremlja.

Pitanje ruskog jezika u Ukrajini

Svrha ove dezinformacije je da predstavi Ukrajinu kao podeljenu, upoređujući istok koji govori ruski sa zapadom koji govori ukrajinski.

Istina je da Ukrajinci govore različite jezike, iako ne u potpunosti podeljeni po regionalnim linijama. Međutim, prevazilaženje koje propagandisti žele da izvuku je to što je veliki deo zemlje nezadovoljan zvaničnom jezičkom politikom države.

Realnost je da Ukrajince ujedinjuje ravnodušnost prema izboru jezika. Ukrajinu ne razdvaja pitanje jezika. Skoro svi su zadovoljni svakim jezikom. Dvojezični razgovori su uobičajeni. Rusija želi da prikaže ruski jezik, a samim tim i one koji govore ruski, kao potlačene. Ali činjenica da je jedini državni jezik ukrajinski nema uticaja na živote svakog građanina Ukrajine.

Očigledno je da neki novopridošli zapadni dopisnici sa izvesnim iznenađenjem izveštavaju da gradovi koji govore ruski ne žele da budu deo Putinovih imperijalnih planova.

 Ukrajina planira da ponovo zauzme Dombas silom

Ovo dezinformacija se u potpunosti proizvodi u Rusiji. Veoma je verovatno da Rusija planira da organizuje provokaciju kao izgovor za slanje više trupa preko granice kako bi kao zaštitila svoje građane u Donbasu, kojima su ruski pasoši dati poslednje tri godine.

Verodostojne i nezavisne stranke mogu opovrgnuti ideju da Ukrajina ima vojne planove.

Od izbijanja rata, Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) je imala tim međunarodnih posmatrača (uključujući 25 ruskih državljana) da izveštavaju o svemu što vide na terenu u istočnoj Ukrajini. Izveštaji OEBS-a su prikaz činjenica i nezavisni su.

Ako bi Ukrajina rasporedila vojnu opremu ili ljudske snage da ponovo zauzme Donbas vojnom silom, posmatrači OEBS-a bi odmah bili svesni i prijavili bi to.

 Rusija je u opasnosti

Predsednik Putin voli sebe da prikazuje kao čoveka velike moći i kao žrtvu.

Jedina pretnja Rusiji je Putinov režim. Ali da biste umirili skeptike, razmislite kako bi mogla izgledati vojna akcija protiv Rusije. Znamo da su Ukrajinci spremni da se bore u pukovima teritorijalne odbrane pred sve većom ratnom bukom.

Ništa u 31-godišnjoj istoriji moderne Ukrajine ne ukazuje na to da bi njeni lideri naredili vojnu akciju koja bi dovela do masovnog samoubistva.

Ukrajina je naseljena pristalicama nacizma i fašizma

Postoje dva načina za ovu izmišljotinu i jedan glavni razlog da se sada koristi. Ovaj razlog postoji jer je lakše ubiti drugu osobuako  je neljudska. Ratovi zahtevaju od vojnika da ubiju neprijatelja, akcija koja postaje mnogo lakša ako je neprijatelj fašista ili nacista.

Jedan od korena propagande leži u činjenici da su tokom Drugog svetskog rata neki Ukrajinci odlučili da se suprotstave Crvenoj armiji pridruživši se Nemcima. Ovo je veoma pojednostavljena verzija te priče, ali dovoljno je reći da ti Ukrajinci nisu tražili nemačko prisustvo u borbi protiv Crvene armije, ali bi to učinili.

Drugi razlog proizilazi iz činjenice da su neki Ukrajinci motivisani ekstremno desnim ideologijama. Nažalost, takvi ljudi se mogu naći svuda. Ekstremisti su odvratni bez obzira na nacionalnu pripadnost, ali takvi stavovi su srazmerno mnogo ređe u Ukrajini nego u drugim zemljama, čak i evropskim.

 Ukrajina odbija da poštuje Minski sporazum

Ovaj trenutni propagandni narativ Rusija odbacuje kao opravdanje za svoje ratoborno ponašanje.

Među stranama postoji neslaganje o tome kako ovaj sporazum treba da se primeni. Vreme i uslovi za lokalne izbore predviđeni sporazumom su jedan od ovih sporova.

Ono što smo videli iz Rusije je ponovljeno nepoverenje kada je u pitanju svrha navedena u Minskom sporazumu – povratak pod kontrolu ukrajinske vlade nad teritorijama do međunarodne granice. Umesto da radi na ovom cilju, Rusija ga pali. Ovo je omogućilo Kremlju da produbi kontrolu nad teritorijama koje je okupirao pre skoro osam godina.

Glavno pitanje koje treba napomenuti je da Rusija odbija da se pridržava tačke prekida vatre i povlačenja svog naoružanja.

„Minski sporazumi su najbolja zaštita teritorijalnog integriteta Ukrajine. Na osnovu posvećenosti obe strane, Rusije i Ukrajine, sada imamo priliku da unapredimo pregovore“, rekao je predsednik Emanuel Makron tokom nedavne posete Kijevu.

Možda je vredno napomenuti da, 6 godina i 364 dana otkako je Rusija pristala da zaustavi svoju oružanu agresiju, do sada je to odbijala.

/ CEPA / The Geopost /