Delegacija od 70 ljudi iz Beograda ide u Sankt Peterburg: Srbija vraća trgovinski promet sa Rusijom na rekordan nivo

Srbija planira da vrati trgovinski promet sa Rusijom na rekordan obim od 4,3 milijarde dolara godišnje, izjavio je za RIA Novosti Nenad Popović,  ministar bez portfelja u Vladi Srbije, zadužen za međunarodnu ekonomsku saradnju.

Popović je kopredsedavajući međuvladine konferencije o trgovinskoj, ekonomskoj, naučnoj i tehničkoj saradnji Srbije i Ruske Federacije a 20. jubilarni sastanak konferencije zakazan je za 20-21. novembar u Sankt Peterburgu.

“Srpska delegacija od 70 ljudi ide u Sankt Peterburg, što pokazuje otvorenost i želju za saradnjom. Srbija nije nametnula i nikada neće uvesti sankcije protiv Ruske Federacije. Želimo da sarađujemo što je više moguće i ovo je prilika da ponovo iskoristimo ekskluzivni mehanizam međuvladine konferencije, kako bi jedna i druga strana što aktivnije učestvovale, kako bismo dostigli istorijski maksimum iz 2022. kada nam je trgovinski promet iznosio 4,3 milijarde dolara, tome ćemo težiti u narednom periodu”, rekao je srpski ministar i izrazio radost što će se sastanak međuvladine konferencije održati “prvi put za tri godine”.

Prema Popovićevim rečima, uz tradicionalne teme: energetika, snabdevanje gasom, prerada nafte, električna energija, razgovaraće se i o učešću ruskih i srpskih kompanija u zajedničkim projektima u Srbiji i Rusiji.

“Pitanje poljoprivrede i hrane je uvek jedan od prioriteta naše saradnje, a u to su uključena mnoga mala i srednja preduzeća, izuzetno su aktivna u poljoprivredi.

Još jedan sektor u kojem očekujemo rast u narednim godinama su nove tehnologije, inovacije, digitalizacija, AI, gde izuzetni srpski i ruski inženjeri, IT stručnjaci mogu da daju veliki doprinos. Takođe u oblasti mašinstva, alatnih mašina. Zdravstveni sektor je takođe od prioritetnog interesa za sve nas”, rekao je član srpske vlade.

Kopredsedavajući međuvladine konferencije Ruske Federacije, ministar ekonomskog razvoja Maksim Rešetnjikov, podsetimo, boravio je krajem oktobra u radnoj poseti Srbiji.

Nakon razgovora sa rukovodstvom zemlje, on je rekao da će Rusija razviti saradnju sa Srbijom u oblasti IT, farmakologije, sistema pametnih gradova, transporta i logistike kako bi se povećala trgovina.

Zbog Rešetnjikova koji se u Beogradu sastao sa Milošem Vučevićem, Ursula fon der Lajen, predsednica Evropske komisije, otkazala je sastanak sa premijerom Srbije.

U februaru 2022. Rešetnjikov je stavljen na listu sankcija Evropske unije jer je „odgovoran za pružanje finansijske i materijalne podrške i koristi od ruskih donosilaca odluka odgovornih za aneksiju Krima ili destabilizaciju istočne Ukrajine“.

Ujedinjeno Kraljevstvo ga je sankcionisalo u martu, Novi Zeland u aprilu, a u junu 2022. Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država uvelo mu je sankcije kao članu Vlade Rusije u skladu sa Izvršnom naredbom 14024.

Predsednik Vlade Srbije Miloš Vučević nakon razgovora sa Rešetnjikovom je rekao da je zvaničnik Beograd spreman da razgovaramo produženju sporazuma o snabdevanju gasom, koji ističe u martu 2025. godine.

Ministar Popović je, takođe, naveo da Srbija u predstojeću zimu ulazi sa najboljom cenom gasa iz Rusije, a novi ugovor o snabdevanju gasom očekuje se na proleće 2025.

Glavni snabdevač gasom u Srbiju ostaje ruski Gasprom. Na osnovu nedavnog razgovora između Predsednika Republike Srbije Aleksandra Vučića i Predsednika Ruske Federacije Vladimira Putina održanog 20. oktobra od nedelje, 3. novembra Srbiji su  na raspolaganju dodatne količine prirodnog gasa iz Ruske Federacije.

U proleće 2025. godine planirano je produženje sledećeg višegodišnjeg sporazuma o snabdevanju gasom sa Ruskom Federacijom.

Sporazum o slobodnoj trgovini između Ruske Federacije i Srbije je na snazi od 2000. godine, podsećaju RIA Novosti.

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku Srbije za 2023. godinu, obim srpskog izvoza u Rusku Federaciju u odnosu na 2022. godinu nije se mnogo promenio i iznosio je nešto više od 1,194 milijarde dolara. Međutim, uvoz iz Ruske Federacije u Srbiju u 2023. godini u odnosu na 2022. smanjen je sa 3,083 milijarde dolara na 1,725 milijardi dolara procentualno sa 7,5 odsto na 4,3 odsto ukupnog uvoza./The Geopost/