Ruski predsednik Vladimir Putin predvodio je u četvrtak odvojenu pobedničku paradu, demonstrirajući jedinstvo i odlučnost svoje zemlje da nastavi rat protiv Ukrajine. Međutim, ratne proslave su takođe zasenile uzavrele tenzije u Kremlju i ruskom društvu.
Na prvi pogled, ovogodišnja parada na Crvenom trgu bila je uobičajeni koreografski prikaz vojne moći: učestvovalo je preko 9.000 vojnih lica, uključujući hiljadu koji trenutno služe u onome što Rusija još uvek naziva „specijalnom vojnom operacijom“ – zvanični eufemizam za invaziju na Ukrajinu u punom obimu. Mehanizovanu kolonu je predvodio tenk T-34 iz doba Drugog svetskog rata, simbol sovjetske pobede nad nacističkom Nemačkom u Drugom svetskom ratu.
Međutim, otkako je Rusija započela svoju invaziju velikih razmera na Ukrajinu, masovna vojna parada je donekle opala. Prošle godine je otkazan uobičajeni prelet vojnih aviona iznad Crvenog trga, a na ovogodišnjoj paradi predstavljen je samo jedan tenk, muzejski eksponat T-34. Čini se da su prioriteti na prvoj liniji imali prednost nad ceremonijom.
I kao i prethodnih godina, Putin je prikazao rat u Ukrajini kao nastavak onoga što Rusi nazivaju Velikim otadžbinskim ratom, iznoseći lažnu tvrdnju da se Rusija bori sa „neonacizmom“ u Ukrajini.
Ali ovogodišnji Dan pobede se takođe održava u pozadini skandala sa mitom koji potresa rusko Ministarstvo odbrane.
Prošlog meseca, zamenik ruskog ministra odbrane Timur Ivanov bio je umešan u istragu o korupciji i uhapšen zbog sumnje da je primio „posebno veliki“ mito. Skandal je pogoršano hapšenjem dvojice ruskih biznismena osumnjičenih za umešanost u davanje mita.
A ministar odbrane Sergej Šojgu, šef Ivanova pre nego što je smenjen sa ministarske funkcije, odigrao je svoju uobičajenu ulogu na ovogodišnjoj paradi povodom Dana pobede: postrojio je trupe i podneo izveštaj Putinu pre govora predsednika.
Kremlinolozi mogu da izvuku nekoliko zaključaka iz Šojguovog pojavljivanja 9. maja. Ali hapšenje Šojguovog štićenika dovelo je do spekulacija o sukobima na najvišim nivoima vlasti i bacilo neprijatno svetlo na ono što posmatrači vide kao kulturu neobuzdane korupcije u ruskoj vojsci, prenosi CNN.
Kao šef građevinarstva ruskog ministarstva odbrane, Ivanov je bio odgovoran za nadgledanje projekata kao što je rekonstrukcija razorenog ukrajinskog lučkog grada Mariupolja, koji su ruske snage uništile 2022. godine.
Rekonstrukcija stambenih blokova u Mariupolju bila je deo propagande ruske vlade: Putin je prošlog proleća napravio čuvenu posetu okupiranom gradu u okviru kampanje.
Ali vizuelna istraga Fajnenšel tajmsa ukazala je na loš kvalitet izgradnje u Mariupolju, potkrepljujući spekulacije da sredstva za rekonstrukciju izvlače ruske kompanije kojima je vlada dodelila građevinske ugovore.
Ivanov je podložan sankcijama SAD i EU zbog svoje uloge u ratu protiv Ukrajine. Ali raskošan način života njegove bivše partnerke temeljno je istražila Fondacija za borbu protiv korupcije (ACF), istražna grupa ruskog opozicionog lidera Alekseja Navaljnog, koji je umro u ruskom zatvoru severno od Arktičkog kruga ranije ove godine.
Ruska politička opozicija – koja je u velikoj meri bila po strani, marginalizovana ili prognana pod Putinom – još uvek se potresa od Navaljnijeve smrti.
Ali Navaljnijeva istraživačka fondacija nastavlja da se nemilosrdno fokusira na korupciju u Putinovoj Rusiji.
Poslednjih nedelja, istražiteljica ACF-a Marija Pevčik uspela je da dobije prednost izdavanjem dokumentarne serije pod nazivom „Izdajnici“, koja prati Putinovo poreklo u pozadini političkih i ekonomskih sloboda 1990-ih, Rusija je, kaže se, prvobitni greh današnje Rusije.
Ali to nije poruka koju Putin prenosi na Dan pobede.
Uprkos velikim gubicima ljudstva i opreme na bojnom polju u Ukrajini, potrošnja na odbranu je podstakla rusku ekonomiju. Putinove tehnokrate su vešto upravljale ekonomijom usred međunarodnih sankcija.
Ali ruska ekonomija je i dalje veoma neefikasna i korumpirana. Prestižni projekti – poput Olimpijskih igara 2014. u Sočiju – dugo su bili predmet optužbi za korupciju i favorizovanje, posebno u dodeljivanju ugovora. A životni standard običnih Rusa smatra se sekundarnim u Putinovoj ratnoj ekonomiji.
Gledano iz ove perspektive, ovogodišnji Dan pobede u Moskvi bio je više vežba za dobro raspoloženje u kojoj je današnja Rusija prikazana kao suprotnost 1990-ih: ponosna, vojnički jaka i neizbežno maršira napred. A Putin je čitavu ovu aferu posle četvrt veka na vlasti vodio istom retorikom patriotizma, „žrtvovanja i ljubavi prema otadžbini“.
/TheGeopost