Da li je Rusija ubacila „otrovnu pilulu“ u sporazum o prekidu vatre u Crnom moru?

Izjave SAD i Rusije u kojima se navodi okvir za ograničavanje vojne akcije u Crnom moru naširoko su pozdravljene kao korak ka širem prekidu vatre u ratu Kremlja protiv Ukrajine: i Moskva i Vašington će „nastaviti da rade na trajnom i održivom miru“, saopštili su Kremlj i Bela kuća.

Međutim, izjava Kremlja je sadržala i konkretnu formulaciju koja je nedostajala u saopštenju Bele kuće.

Moskva će se pridržavati sporazuma samo ako Zapad ukine sankcije ruskim bankama koje se bave trgovinom poljoprivrednim proizvodima i ruskim brodovima, saopštio je Kremlj. Posebno je pomenuta Rosselhozbanka, veliki državni zajmodavac ruske poljoprivredne industrije, uključujući povezivanje ove i drugih ruskih institucija sa globalnim sistemom SVIFT transfera.

Kao i ukidanje ograničenja na izvoz đubriva i osiguravajuća društva koja ih pokrivaju.

Sve ovo moglo bi da predstavlja veliku prepreku, kažu stručnjaci: ponovni ulazak u sistem SVIFT, na primer, zahtevao bi odobrenje Evrope – u trenutku kada su odnosi između SAD i Evrope u silaznoj spirali.

Da li je ovo „otrovna pilula“ koja ima za cilj da torpeduje ceo sporazum? Da li je to maksimalistička pregovaračka pozicija Rusije, slična onoj pre početka totalne invazije na Ukrajinu? Ili je jezik Kremlja jednostavno jasniji u svojoj formulaciji?

„Ruski zahtevi su nesrazmerni onome što Rusija nudi“, rekao je za RSE Janis Kluge, zamenik šefa odeljenja za istočnu Evropu i Evroaziju u Nemačkom institutu za međunarodne i bezbednosne poslove u Berlinu.

„Moskva želi da testira [Trampovu administraciju] ovde. Želi da vidi koliko je on zaista očajan da postigne čak i delimičan prekid vatre“, rekao je Kluge. „Ali takođe je važno koga će Tramp okriviti ako ne bude dogovora. Ruski uslovi imaju za cilj da preusmere Trampov bes sa Moskve na Evropu.

Osnovni uzroci Tramp je okončanje trogodišnjeg napada Rusije na Ukrajinu učinio jednim od svojih glavnih spoljnopolitičkih prioriteta. Za razliku od svog prethodnika Džoa Bajdena, koji je odbio da pregovara sa Moskvom, Trampova administracija je uradila upravo to, održavši najmanje dva telefonska razgovora sa predsednikom Vladimirom Putinom i poslavši više savetnike, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, u Saudijsku Arabiju da započnu pregovore.

Razgovori nisu bili samo o okončanju rata, već i o obnavljanju američko-ruskih odnosa, koji su bili na niskoj tački najmanje od 2012. pod tadašnjim predsednikom Barakom Obamom i dodatno pogoršani nakon invazije u februaru 2022. Putin je opisao šire probleme kao „osnovne uzroke“ zastoja u Ukrajini.

Sporazum postignut ove nedelje – koji je takođe uključivao seriju paralelnih razgovora SAD sa ukrajinskim zvaničnicima – uključivao je „tehničke stručnjake“ koji bi se fokusirali na jednu oblast: Crnomorska inicijativa.

Reč je o sporazumu koji su posredovali Turska i Ujedinjene nacije koji ima za cilj da kanališe ukrajinski i ruski izvoz žitarica iz Crnog mora na svetska tržišta, čime se ublažava strah od povećanja cena i gladi.

Sporazum je istekao u julu 2023. nakon što je Rusija odbila da obnovi svoje učešće.

Među dalekosežnim zapadnim sankcijama koje su osmišljene da kazne Rusiju za invaziju bilo je i isključenje ruskih banaka iz SWIFT-a, sistema za razmenu poruka koji pomaže bankama da obrađuju transfere i plaćanja.

Međutim, sankcije nisu uticale na ruski izvoz hrane i đubriva; Moskva ostaje važan dobavljač poljoprivrednih dobara na svetskim tržištima. Međutim, ruski zvaničnici su se više puta žalili da su sankcije u oblastima kao što su osiguranje, transport i logistika ometale ovu trgovinu.

Prema Klugeu, zahtevi formulisani u saopštenju Kremlja od 25. marta slični su onima koje je Rusija zahtevala tokom pregovora 2023. godine.

„U to vreme Ukrajina je bila u očajnoj situaciji i bilo je potrebno rešenje za izvoz žitarica“, rekao je on. „EU je bila zabrinuta da će previše žitarica stići u Evropu i izazvati proteste poljoprivrednika. Stoga je EU bila spremna na kompromis, a ‘prealokacija’ Rosselhozbanke je viđena kao jedan od načina da se to postigne.

„Ovo smo već videli. Oni u suštini kopiraju svoj jezik od leta 2023.“, rekla je Julija-Sabina Džoja, viši saradnik na Bliskoistočnom institutu u Vašingtonu, i bivša savetnica rumunskog predsednika. „Nisu bili tako smeli kao sada, sa SVIFT jezikom, a posebno sa izvozom đubriva, od čega zarađuju mnogo novca.

Pregovaračka taktika Nedelju dana pre objavljivanja sporazuma o Crnom moru, Kremlj i Bela kuća izneli su okvir za ograničeni prekid vatre koji ima za cilj ograničavanje napada na energetsku infrastrukturu kao što su elektrane, dalekovodi i trafostanice.

Ipak, ukrajinske i ruske snage nastavile su da ispaljuju dronove i rakete jedna na drugu, uključujući i noću 26. marta. Dmitro Litvin, savetnik predsednika Volodimira Zelenskog, rekao je za ukrajinsku službu RSE da je Rusija napala ukrajinske energetske objekte najmanje osam puta od 18. marta .

Međutim, on je takođe rekao da će Inicijativa za Crno more „biti aktivirana nakon što se ispune određeni uslovi“.

Saopštenje Bele kuće od 25. marta uveliko je nagovestilo da će Vašington pomoći da se vrati ruski pristup poljoprivrednom tržištu i izvoznom tržištu đubriva, kao i da se smanje troškovi pomorskog osiguranja i poboljša pristup lukama.

U komentarima novinarima, Tramp je kasnije nagovestio da njegova administracija razmatra ukidanje daljih sankcija.

„To je pregovaračka taktika, ali ništa iznenađujuće ili neobično“, rekao je Joja o ruskom stavu. „Oni ne žele prekid vatre ili prekid rata. Stalno pronalaze izgovore da to ne urade i stalno nameću uslove koji služe njihovim nacionalnim interesima.

Rusija je jasno stavila do znanja da je njen primarni cilj ukidanje zapadnih sankcija. Ali ove sankcije su pregovarački instrument za Trampovu administraciju, tako da je malo verovatno da će Bela kuća hteti da ih ukine odjednom, rekao je ukrajinski ekonomista Boris Kušniruk.

„Za Trampa nije od koristi da ukine sve sankcije Rusiji. To je oruđe uticaja, pa zašto ga ukidati?“ Kušniruk je rekao ukrajinskoj službi RSE/RL.

Mark Galeoti, dugogodišnji stručnjak za ruske bezbednosne službe, tvrdio je da ruski zvaničnici postavljaju zamku Evropljanima.

„Mnogi ustupci koje traži Moskva nisu samo poklon Vašingtona“, napisao je on u članku za časopis The Spectator. „Da li će Evropa krotko prihvatiti američki plan, povećavajući time svoju frustraciju što nije za pregovaračkim stolom, ili će se odupreti i rizikovati dalje otuđenje ionako antievropske vlade?“/Rferl/