Rast cena tečnog prirodnog gasa u Kazahstanu izazvao je masovne proteste. Neredi su počeli prvih dana godine, dok su sukobi demonstranata i policije nastavljeni jutros u gradu Alma-Ata. Demonstranti su napali zgradu uprave dok je policija koristila gumene metke da rastera masu.
Kazahstan, zemlja sa 18 miliona stanovnika u centralnoj Aziji koja je bila deo Sovjetskog Saveza, bogata je energetskim resursima, uključujući naftu i prirodni gas. Zbog toga je poskupljenje gasa podstaklo stanovnike gradova Žanaozena i Aktaua da izađu na mitinge u znak protesta protiv ove odluke, što je Ministarstvo energetike obrazložilo činjenicom da postoji rast na berzi.
Predsednik Kazahstana Kasim Jomart Tokajev potpisao je ukaz o proglašenju vanrednog stanja u oblasti Almata. Uredbom je uveden i policijski čas od 23.00 do 19.00 časova.
Na protestima je pominjano i nezadovoljstvo pitanjima poput korupcije, nezaposlenosti i niskih plata.
Prema podacima Ministarstva unutrašnjih poslova, više od 200 ljudi je privedeno tokom protesta “u nekim regionima”, ali posmatrači kažu da bi stvarna cifra mogla biti veća.
Ministarstvo je saopštilo da je najmanje 95 ljudi povređeno u sukobima.
Reaguje Moskva
Reakcija iz Putinovog predsedništva je bila trenutna, odakle su izrazili zabrinutost zbog situacije u Kazahstanu. Portparol Kremlja Peskov rekao je da još uvek nemaju zvaničan zahtev da pomognu Kazahstanu da prevaziđe situaciju, ali je pozvao na rešenje kroz unutrašnji dijalog, bez spoljnog mešanja.
Međutim, prema ruskom zakonu, ako država zatraži vojnu pomoć ili bilo koju drugu intervenciju, odluka mora biti doneta u parlamentu (Dumen) i tada se otvara put Putinu da proširi svoj vojni uticaj na određenu državu.
Da li će Putin iskoristiti ovu situaciju da pošalje trupe da zaštite predsednika Tokajeva u Kazahstanu, videće se narednih dana. Međutim, demonstranti su više nego glasni u svojim zahtevima, motivišući sve više građana da se pridruže protestima, uprkos nasilju koje policija danas primenjuje.
U međuvremenu, predsednik Kazahstana je zatražio pomoć od premijera Armena Pašinjana u skladu sa sporazumom ODKB.
Savet za kolektivnu bezbednost ODKB odlučio je da pošalje mirovne snage u Kazahstan na ograničeno vreme kako bi stabilizovao situaciju u toj zemlji, izjavio je jermenski premijer Nikola Pašinjan.
Večiti vođa
Kazahstan je država sa formalnim demokratskim sistemom, koji je od nezavisnosti do 1990. do 2019. vodio autokratski predsednik Nursultan Nazarabjev. Sada se doživljava kao otac nacije i još uvek ga poštuju čak i strane diplomate. Nakon njegove ostavke, glavni grad Kazahstana je preimenovan iz Astane u Nur-Sultan, u njegovu čast. Procenjuje se da je novi predsednik Tokajev u senci i diktatu svog prethodnika Nazarabijeva. Iako je Nazarbajev (81) pre tri godine formalno podneo ostavku na mesto predsednika, on je bio meta demonstranata koji su govorili: „Starče, odlazi!“
Prokremljovski mediji prikazali su proteste kao deo šire zapadne kampanje protiv Moskve i njenih saveznika. Sekretar za štampu Bele kuće Džen Psaki rekla je novinarima u sredu da su to jednostavno „neke lude ruske optužbe” i „deo standardne ruske knjige dezinformacija”.
Kazahstan ima dobre odnose sa Rusijom i Kinom, kao susedima, ali je nedavno pokušao da izgradi odnose sa SAD, EU, Turskom i zemljama u regionu. Zajedno sa Rusijom je deo Evroazijskog saveza i, kao bivša sovjetska republika, smatra se saveznikom Moskve.
G.Venhari
The Geopost