Da li će Hilov dolazak u Beograd odvratiti Srbiju od Rusije i Kine

U centru pažnje domaće i međunarodne javnosti je Kristofer Hil, koji je nominovan za novog ambasadora SAD u Srbiji, potencijalni dolazak 69-godišnjaka u Beograd uticaće na političku dinamiku u Srbiji i na Zapadnom Balkanu.

Nominacija Krisofera Hila za novog američkog ambsadora se pažljivo analizira u Moskvi i Pekingu. Hilov verovatni dolazak u Beograd već je probudio uspomene na njegove diplomatske aktivnosti sa pokojnim bosanskim mirotvorcem Ričardom Holbrukom 1990-ih godina.

Tokom poslednje dve godine, američka administracija je pratila relativno blag i gotovo nekritičan odnos prema Srbiji, pa će promena ambasadora svakako promeniti i američku politiku prema Srbiji i region, piše BIRN.

Iskusni američki diplomata podsetio je da je diplomatsku karijeru počeo u Beogradu, kasnije je učestvovao u procesu koji je kulminirao Dejtonskim sporazumom, te da se vratio u region kao ambasador u tadašnjoj Makedoniji i preuzeo dodatnu odgovornost kao specijalni izaslanik za Kosovo od 1998. do 1999. godine.

Ukazao je da je jedan od najvažijih preduslova za članstvo Srbije u EU – normalizacija odnosa sa Kosovom.

“SAD snažno podržavaju dijalog uz posredovanje EU kao najbolju šansu za obe strane da prevaziđu razlike. Kao što je predsednik Bajden naveo, SAD veruju da je uzajamno priznanje najbolji način da se oslobodi evropski potencijal Srbije i ojača regionalna stabilnost i bezbednost”, rekao je Hil pred Odborom za spoljne poslove američkog Senata, tokom pretresa o svojoj nominaciji.

Dodao je I da ako bude izabran, insistiraće na punoj istrazi ubistva braće Bitići 1999. godine.

„Reč je o tri američka državljanina ubijena u policijskom pritvoru u Srbiji. Nastaviću sa pritiskom na srpsku vladu kako bi odgovorni za to trostruko ubistvo bili privedeni pravdi, nezavisno od čina ili pozicije“, dodao je on.

Jedna od ključnih spoljnopolitičkih izjava Hila tokom pretresa odnosila se na novo pozicioniranje SAD u Srbiji i regionu, koje bi trebalo da pokaže da SAD nudi bolji model od Rusije ili Kine.

Velika zabrinutost vezana za vojnu nabavku iz Rusije i sve veće aktivnosti Kine u Srbiji u pogledu infrastrukturnih projekata. Kina je poslednjih godina pojačala svoje prisustvo u Srbiji kroz brojne infrastrukturne projekte, projekte video nadzora i bezbednosnu saradnju. Posao o proizvodnji kineskih vakcina u Srbiji samo je najnoviji zajednički projekat srpskih i kineskih vlasti.

„SAD ne žele da vide jačanje ruskog uticaja u Beogradu. Srbija kupuje vojnu opremu i to je neophodno, ali zabrinjava što nabavlja oružje od Rusije. Takođe, da bi zadovoljila velike infrastrukturne potrebe, Srbija se okreće Kini. Treba da pokažemo Srbiji da mi nudimo bolji model, da smo bolja alternativa od Rusije i Kine“, naveo je.

Njegova izjava poslala je važnu poruku drugim ključnim igračima u Srbiji da će Vašington pojačati svoje prisustvo kako bi se suprotstavio stranim uticajima. Hil je u tome bio jasan da bi Srbija trebalo da izgradi otpor prema štetnim spoljnim uticajima koji dolaze pre svega iz Rusije i Kine.

Vest o njegovoj nominaciji dolazi u vreme naglog jačanja odnosa Srbije i Kine, najaktivnijeg spoljnopolitičkog igrača u Srbiji od početka pandemije. Osim nerešenih odnosa između Srbije i Kosova, kao i političke krize oko srpskog separatizma u Bosni I Hercegovini, porast antizapadnih uticaja u Srbiji verovatno je bio jedan od razloga za aktiviranje diplomatskog specijaliste poput Hila.