Bujar Osmani: Uz Ukrajinu smo, Rusija ugrožava i Balkan

Severna Makedonija ima principijelan stav u podršci teritorijalnom integritetu Ukrajine, ali i u podršci prava Ukrajine, kao i svake druge suverene zemlje, da sama određuje svoje strateške orijentacije u spoljnoj politici.

Ovo je u izjavi za Geopost naveo ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Bujar Osmani.

„S tim u vezi, nastavićemo da budemo aktivni u slanju ovih poruka. Jedinstveni smo unutar NATO-a i daćemo sve od sebe da damo šansu za deeskalaciju situacije diplomatskim instrumentima, ali naravno da ćemo biti spremni da se branimo“, rekao je Osmani.

Osmani se nalazi se u Minhenu, Nemačkoj, gde prisustvuje godišnjoj konferenciji o bezbednosti. Ovoga puta ga je bojkotovala Rusija, nazivajući ga „klubom Zapada“. U stvari, cela konferencija je prošla pod senkom pretnje i iščekivanja ruskog vojnog napada na Ukrajinu.

Ministar spoljnih poslova Ukrajine Dmitrij Kuleba pozvao je ministre spoljnih poslova Švedske Anne Linde, Poljske Zbignjeva Raua i Severne Makedonije Bujara Osmanija da odmah posete Ukrajinu kako bi proverili činjenice u okviru ranog upozorenja OEBS-a.

„Pozivam trojku OEBS-a, En Linde, Zbignjeva Raua i Bujara Osmanija, u hitnu posetu Ukrajini radi utvrđivanja činjenica u okviru mehanizma ranog upozorenja koji je prošle nedelje aktivirala generalna sekretarka OEBS-a Helga Šmid“, napisao je on na Tviteru. Inače, trojku OEBS-a čine Poljska, koja je aktuelna predsedavajuća do kraja ove godine, prethodna – Švedska, i Severna Makedonija, za koju se očekuje da predsedava 2023. godine.

Govoreći za Geopost, Osmani je rekao da bi ceo svet trebalo da bude zabrinut zbog onoga što se dešava u Ukrajini i oko nje, jer je to velika bezbednosna pretnja.

„To nije samo pretnja bezbednosti Evrope, već i pretnja svetskom poretku, suverenitetu država, osnovnim principima UN, OEBS-a“, rekao je on. „Ovo je stalo. To nas čini aktivnijim u sprečavanju moguće eskalacije”.

Kao članica NATO-a, Osmani je rekao da je Makedonija još zaštićenija od mogućih eskalacija unutar zemlje.

“To nam daje pristup informacijama koje nismo mogli da zamislimo pre dve godine, kada nismo bili članica NATO-a. Mi kao država sada imamo pristup svim informacijama u vezi sa dešavanjima u i oko Ukrajine. Na prvom mestu, ovo nam omogućava da donosimo odluke na osnovu pouzdanih informacija. I drugo, to nam daje priliku da doprinesemo i budemo deo Alijanse u obezbeđivanju kolektivne odbrane“, podvukao je Osmani.

NATO, prema njegovim rečima, nije Alijansa koja preti Rusiji ili bilo kojoj drugoj zemlji, već je Alijansa za kolektivnu odbranu zemalja članica. „Postoje dva pristupa za rešavanje problema: prvi je korišćenje diplomatskih sredstava sa Rusijom, a drugi je zaštita svake države članice od bilo kakve pretnje koja može doći u region. „Nadamo se da će Rusija odraziti i deeskalirati situaciju“, dodao je on.

On je ocenio da Zapadni Balkan nije toliko daleko od te zone sukoba Ukrajine i Rusije. „Naravno da postoje i drugi oblici uticaja, bilo da su hibridni, politički ili pokušaji defokusiranja. NATO i mi kao članice iz ovog regiona u fokusu smo implikacija te krize u ovom delu Evrope. „Sve zemlje unutar NATO-a vrše moguće pripreme, bilo da su to ekonomske, sajber ili druge posledice koje mogu proizaći iz moguće tamošnje eskalacije“, rekao je Osmani.