Bugarski premijer želeo je da ne podrži rezoluciju o Srebrenici posle pritiska Srbije

U dokumentima koji su procureli u kojima se detaljno opisuju razgovori između Sofije i njenog ambasadora u UN-u, navode se da je vršilac dužnosti premijera Dimitar Glavčev pokleknuo pred „spoljnim pritiskom“ na visokom glasu u UN da umiri susednu Srbiju ili Rusiju.

Prepiska Glavčeva i bugarskog ambasadora pri Ujedinjenim nacijama Lačezare Stoeve ukazuje da je nekoliko sati pre glasanja 23. maja Glavčev dao instrukcije Stoevoj da pomogne u rezoluciji kojom se proglašava međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici da se uzdrži.

Odbijanje ili uzdržanost označili bi oštro odstupanje od politike Bugarske, koja je bila kosponzor rezolucije koju je koautor Stoeva.

Stoeva je za tu meru glasala u ime Bugarske, zajedno sa 83 druge zemlje, dok je 19 glasova bilo protiv i 68 uzdržanih za rezoluciju koju je predsednik Srbije Aleksandar Vučić opisao kao „veoma politizovanu”.

Dokumenti koje je 29. maja objavio Biro za istraživačko novinarstvo i podatke (BIRD), francuska nevladina organizacija koju je osnovao bugarski istraživački novinar, sadrže navodno pismo Stoevoj neposredno pre zakazanog glasanja, u kojem se od nje poziva da preduzme mere zbog „napeta situacija“ da se uzdrže od glasanja.

Oni takođe sadrže odgovor na četiri stranice, navodno od Stoeve, u kojem ona tvrdi da bi takav potez bio „ekstremni čin koji bi se mogao objasniti samo spoljnim pritiskom i koji bi naneo ozbiljnu štetu ugledu Bugarske u međunarodnoj zajednici“. Autor dalje kaže da je takav postupak „suprotan evroatlantskim vrednostima koje zastupamo” i da je „jedini mogući zaključak” da su Rusija ili Srbija pritiskale Bugarsku na ovaj zaokret.

Glavčev, sada nezavisni, imenovan je za privremenog premijera u aprilu kako bi se pripremio za izbore 9. juna, šeste parlamentarne izbore u Bugarskoj od aprila 2021. godine.

Bugarska vlada izdala je saopštenje 30. maja u kojem se navodi da su dokumenti koji su procurili „samo deo procesa donošenja odluka i ne predstavljaju njegovu celinu“. Pismo, koje je prosleđeno izaslaniku UN, bilo je autentično, ali „ne sadrži konačna uputstva ambasadoru Lačezaru Stoevoj“.

Nazvalo je curenje “elementom hibridnog napada” u kontekstu predizborne kampanje i saopštilo da “šteti interesima Bugarske”.

BIRD je sumnjao da je na Glavčeva uticao razgovor Vučića i bivšeg bugarskog premijera Bojka Borisova, koji vodi stranku GERB, čiji je Glavčev ranije bio član.

Posle bezuspešnog suprotstavljanja usvajanju rezolucije u sali UN u Njujorku 23. maja, Vučić je posle njenog usvajanja rekao: „Nadao sam se iznenađenju iz Bugarske. Pet minuta pre sastanka bio sam ubeđen da će Bugarska glasati za uzdržanost.

Usvajanjem Rezolucije ustanovljen je Međunarodni dan sećanja na genocid u Srebrenici 1995. godine, u kojem su snage bosanskih Srba ubile više od 8.000 muslimanskih muškaraca i dečaka u većinski srpskom regionu u Bosni i Hercegovini.

U rezoluciji se ne pominju bosanski Srbi, koji su izvršili masakr nakon što su mirovne snage UN-a napustile proglašenu „bezbednu zonu“ usred krvavog sukoba poremećenog rasprostranjenim etničkim čišćenjem, niti Srbiju.

Vučić je ono što se dogodilo u Srebrenici nazvao „tragedijom“, ali kaže da su ljudi ginuli sa obe strane i odbacuje etiketu genocida.

I Žalbeno vijeće Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju (ICTI) i Međunarodni sud pravde (ICJ) opisali su masovna ubistva u Srebrenici kao genocid.

U izveštaju nezavisnog novinskog sajta Dnevnik od 22. maja navodi se da Srbija koristi nezvanične kanale da traži promenu stava Bugarske o rezoluciji.

Bivši bugarski izaslanik pri UN Stefan Tafrov, koji se kandiduje za Evropski parlament za stranku Nastavljamo promene – Demokratska Bugarska, upozorio je na društvenim mrežama kasnije istog dana da „Glavčev ne treba da popusti pod pritiskom Srbije“.

/www.rferl.org