Bugarski nadzornik medija izjednačio ubistva u Buči sa antiruskom 'propagandom'

Share the news

Kritičari optužuju najvećeg bugarskog regulatora za radiodifuziju i nove medije da je naseo na hibridni rat Kremlja nakon što je Sonja Momčilova izjednačila dokaze o ruskim zločinima u Ukrajini koje podržavaju UN sa “anti-putinovskom propagandom”.

Više od 1.400 tela otkriveno je u predgrađu ukrajinske prestonice nakon što su se ruske trupe povukle iz Buče u martu 2022. nakon 26-dnevne okupacije. Dokazi na koje se pozivaju Ujedinjene nacije i tužilac Međunarodnog krivičnog suda ukazuju da su ruske snage u Buči koristile sistematsku brutalnost, ubijajući civile na način sličan egzekucijama.

Predsednica Saveta za elektronske medije (CEM) Momčilova brzo je izazvala lokalne i međunarodne kritike zajedno sa pozivima na njeno smenu kada je 19. juna rekla na YouTube vlogeru Asen Genova u programu Kontrakomentar: „Kao što postoji ruska propaganda, ne možemo poreći da postoji takođe [nešto] u suprotnom smeru“, dodajući, „Znate, o bolesti [ruskog predsednika Vladimira] Putina, da je zamenjen [sa dvojnikom], Buča i tako dalje“.

Zdravlje 70-godišnjeg ruskog predsednika je godinama predmet spekulacija, ponekad u vidu nepotkrepljenih izveštaja u kojima se tvrdi da koristi dvojnike u javnim nastupima.

Dan nakon komentara za Kontrakomentar, Momčilova je na Fejsbuku objavila lokalni novinski sajt Dnevnik, koji već dugo tvrdi da izveštavanje bugarskih medija o tragediji u Buči odražava „informacioni rat“ između Rusije i „Ukrajine i demokratske zajednice“.

Bugarski istraživački centar, Centar za proučavanje demokratije, objavio je u aprilu izveštaj u kojem se tvrdi da su „prokremljovske dezinformacije najzastupljenije u zemljama sa duboko ukorenjenim kulturnim i istorijskim vezama sa Rusijom“, navodeći Bugarsku, posebno Srbiju, Crnu Goru i srpske enklave na Balkanu.

Komentari Momčilove koji izjednačavaju izveštaje iz Buče sa antiruskom „propagandom“ upali su u širu i veoma politizovanu debatu o bugarskom nacionalnom radiju i sumnjama u pristrasnost i „propagandne insinuacije“ u nekim njegovim programima. Sankcije Rusije i druge oštre reakcije na invaziju na postsovjetskog suseda pokazale su se da izazivaju podele u Bugarskoj usred političkog zastoja i dve godine neuspešnih izbora. Govoreći o javnoj radio stanici, Momčilova je tvrdila da je dotična emisija služila ulozi javnog medija time što odražava stav javnosti.

Bivšeg savetnika premijera i stručnjaka za komunikacije u CEM je imenovao proruski predsednik Rumen Radev 2021. godine, a šest meseci kasnije za predsednika Saveta. Dva od pet članova Saveta imenuje predsednik, a ostala tri Skupština.

Ona je i ranije bila kritikovana. Dve nevladine organizacije pozvale su na ostavku ranije ove godine zbog kritikovanja zajedničke istrage (uključujući bugarsku službu RFE/RL) o tretmanu bugarskih vlasti prema migrantima na granici. Momčilova je tada dala odlučujući glas da ostane na funkciji.

Njena nedavna otvorenost proširila se i na pitanja roda i seksualne orijentacije, uključujući ismevanje ponuda za posao u EU u kontekstu pokreta ponosa i onoga što je ove nedelje opisala kao „digitalnu i polirodnu tranziciju ka… totalnoj majmunizaciji“.

Ukrajinska ambasada se 21. juna usprotivila komentarima Momčilove upoređujući izveštaje iz Buče sa antiruskom „propagandom“, nazvavši ih „neprihvatljivim i manipulativnim“.

Ona je istakla da je Bugarska 2022. potpisala izjavu EU kojom se najoštrije osuđuju zločini ruskih snaga u brojnim „okupiranim ukrajinskim gradovima“, uključujući Buču.

U saopštenju ambasade se navodi da očekuje da Savet za elektronske medije i relevantne bugarske institucije opovrgnu opasne i obmanjujuće navode o zverstvima koje su počinili ruski okupatori u Buči i da preduzmu neophodne mere da odgovore. Ove tvrdnje su u suprotnosti sa zvaničnim stavom Republike Bugarske kao države članice EU i NATO“.

Ubrzo nakon toga, američka ambasada u Sofiji je izdala saopštenje u kojem upozorava da je „mašina za dezinformisanje Kremlja u preopterećenju kada negira napade Rusije na civile“. Osvrćući se na „masakr“ u Buči, dodala je: „Ne dajte da vas zavaraju laži“.

Manje od sat vremena kasnije, Momčilovin intervjuer Genov se takođe vratio i rekao da su me njene „protivurečne izjave o ratu u Ukrajini ozbiljno zabrinule tokom našeg razgovora“. On je rekao da je zabrinut zbog njihovog uticaja na imidž Bugarske.

Desetine novinara apelovale su 22. juna na bugarske poslanike da zahtevaju ostavku ili smenu Momčilove i da održe širu debatu o zakonima koji regulišu medije.

„Ogorčeni smo izjavom šefice Saveta za elektronske medije Sonje Momčilove… u kojoj ona tragične događaje u gradu Buča opisuje kao ukrajinsku propagandu“, žalili su se potpisnici. Nazvali su takvu „kvalifikaciju… ciničnim nepoštovanjem istine i uvredom čovečanstva”.

„Ovakvo ponašanje šalje izuzetno štetnu poruku našem ionako ranjivom medijskom okruženju i šteti imidžu Bugarske“, tvrde oni. Potpisnici su se pridružili i zahtevu Kijeva da Savet i sve “relevantne bugarske institucije” opovrgnu izjavu Momčilove.

Nejasno je u kojoj meri bi apel novinara naišao na odobravanje poslanika. Ali Savet je prvi delovao.

„Savet za elektronske medije kategorički ne deli nikakve sugestije u vezi sa negiranjem zverstava u Buči“, navodi se u saopštenju od 22. juna. On je tamošnje događaje opisao kao “monstruozan čin mučenja i ubijanja civila”.

Činjenica da u izjavi petočlanog saveta nisu navedena imena znači da je ona jednoglasno podržana, među kojima je verovatno i sama Momčilova. /RFE-RL/