Bugarska nastoji da protera ruske energetske kompanije

Sofija je uvela kaznene takse na tranzit gasa iz Rusije i na profit rafinerije Lukoil

Bugarska je uvela kaznene poreze na naftne i gasne kompanije u ruskom vlasništvu kako bi smanjila njihovu profitabilnost i primorala njih i njihove evropske kupce da traže druge opcije, kažu vladini zvaničnici.

Sofija je u petak uvela akcizu od 20 Lv (10 evra) po megavat-satu ruskog gasa koji je prošao, nekoliko dana nakon što je rafineriji Lukoil u ruskom vlasništvu na obali Crnog mora nametnula porez od 60 odsto na profit. Glavni cilj obe mere je potiskivanje Rusa sa evropskog tržišta, rekli su zvaničnici.

Bugarska, članica EU i NATO-a, napravila je drastičan potez otkako je proevropska vlada došla na vlast u maju. Do nedavno, zemlja je bila blisko povezana sa Moskvom i nije bila voljna da se udalji od zavisnosti od ruskih ugljovodonika.

Nova tranzitna naknada iznosi oko petinu trenutne referentne cene gasa TTF-a (50 €/MVh). Naknade za tranzit su obično u niskom jednocifrenom procentu stvarne cene gasa.

Računica je da iako više ne koristimo ruski gas, mi smo i dalje suštinski krivi za to što druge zemlje u Evropi nastavljaju da koriste ruski gas“, rekao je čovek upoznat sa odlukom Sofije. „Ceo cilj je bio da ovo učinimo malo manje profitabilnim i nateramo Srbiju i Mađarsku da traže negde drugde.

Bugarska je bila prekinuta sa Gaspromovim snabdevanjem gasom ubrzo nakon što je počela ruska invazija na Ukrajinu, ali je dozvolila da se njena mreža gasovoda koristi za snabdevanje kritičnih snabdevanja gasom Srbiji i Mađarskoj, dve od evropskih vlada koje su najviše naklonjene Rusiji.

Mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto kritikovao je povećanje takse na tranzit gasa kao „neprihvatljiv zakon sa nejasnom pozadinom”. U snimku sa energetskog foruma u Rusiji, gde je bio jedini prisutni ministar EU, on je to nazvao „još jednim pokušajem podrivanja energetske bezbednosti Mađarske i energetske saradnje Mađarske i Rusije“.

Bugarski ministar finansija Asen Vasilev rekao je da cilj nije da poskupi gas za potrošače u Mađarskoj i Srbiji, već da Gaspromu učini manje isplativim transport gasa preko Bugarske.

“Novi porez je u potpunosti u skladu sa ciljevima EU da se smanji zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva. Pošto se većina Gaspromovih ugovora procenjuje na mestu isporuke u određenoj zemlji, porez najverovatnije neće imati uticaja na cene gasa nizvodno. ,” rekao je. „To će samo smanjiti profit Gasproma.

On je rekao da je njegova vlada obavestila Brisel o promenama. Zvaničnik EU je rekao da Evropska komisija ispituje stvar“.

Vasilev je rekao da je pritisak vlade na ruske kompanije takođe podstakao Lukoil da počne da prodaje svoju najveću rafineriju nafte u jugoistočnoj Evropi, koja se nalazi u blizini Burgasa, bugarskog grada na obali Crnog mora.

„Verovatno postoji ekonomska korist od zamene vlasništva nad rafinerijom“, rekao je on za Fajnenšel tajms. „Imamo znake interesovanja”.

Vlada nije uključena u prodaju rafinerije, koja više od polovine svoje proizvodnje isporučuje međunarodnim kupcima – uključujući ključne isporuke dizela u Ukrajinu na početku ruske invazije.

Međutim, ministar je rekao da će Sofija zadržati niz kaznenih mera dok se novi vlasnici ne pojave.

Nedavno uvedeni porez na dobit od 60 odsto na profit rafinerija biće smanjen na 15 odsto nakon prodaje. U međuvremenu, rafineriji je potrebna nadogradnja od 500 miliona evra za preradu lakše neruske sirove nafte.

Vasilev, koji je takođe ko-lider stranke Mi nastavljamo da se menjamo, jedne od dve velike koalicione snage, rekao je da se Sofija probudila nakon što je Gasprom prekinuo isporuke gasa nakon ruske invazije na Ukrajinu. Prvo, tehnokratska vlada, a potom i nova vlada ovog proleća, promenila je stav Sofije u prozapadnom pravcu i ubrzala reforme, uključujući i energetski sektor, koji je godinama bio u zastoju, rekao je on.

„U poslednja tri meseca pokrenuli smo reforme koje su odlagane 10-15 godina“, rekao je on.

Bugarska je u prošlosti patila od prekida u snabdevanju gasom, posebno u zimu 2008-2009, kada je Rusija isključila snabdevanje gasom zbog spora sa Ukrajinom. Čak i tokom poslednjeg isključenja gasa, Sofija je imala samo male rezerve gasa, tako da su skladišta bila popunjena manje od 20 odsto u proleće 2022.

Od tada, rekao je Vasilev, Bugarska je preokrenula mrežu gasovoda iz komunističkog doba namenjenu transportu gasa u Grčku i Tursku. Stvorena je i nova veza sa Grčkom i gradi se dalji prekogranični kapacitet sa Srbijom i Rumunijom.

„Dobro nam ide“, rekao je Vasilev. „Kada je Rusija prekinula gas, imali smo plan u roku od 24 sata, izbegli poremećaje i poskupljenja i pronašli dugoročnija rešenja./FT/