Eskalirajuća globalna borba između dva rivalska bloka nije samo nadmetanje između demokratije i autoritarizma, Zapada protiv Istoka ili Severa protiv Juga. Ovo nije međureligijski rat ili „sukob civilizacija“. Ona počiva na mnogo fundamentalnijoj podeli između imperijalizma i nezavisnosti.
Rusija i Kina su na vrhu imperijalnog bloka i traže hegemoniju nad svojim susedima tako što dominiraju svojim ekonomijama, kontrolišu njihove političke sisteme ili zauzimaju njihove teritorije. Njihovi prirodni saveznici su države koje imaju svoje regionalne mini-imperijalne ambicije, kao što su Iran, Severna Koreja, Srbija i Venecuela, ili režimi koji imaju koristi od diplomatske i ekonomske podrške Moskve i Pekinga, kao što su Belorusija i Mađarska.
Nezavisni blok obuhvata demokratije Zapada i Istoka, ali i poluautoritarne države koje žele da zaštite svoju državnost od imperijalnih pljačkaša. SAD su najmoćnija antiimperijalna država nastala iz bivše imperije. NATO i EU su dobrovoljna udruženja koja pružaju sigurnost i prosperitet nezavisnim članicama. I brojne pacifičke nacije, uključujući Japan, Južnu Koreju, Tajvan, Filipine, Australiju i Novi Zeland, traže sličnu zaštitu od imperijalnih osvajača.
Blok nezavisnosti takođe uključuje nove demokratije poput Ukrajine, nove demokratije, pa čak i kvazi-autoritarne države poput centralnoazijskih zemalja koje žele da brane svoju nezavisnost od Rusije i Kine. Moskva stalno pokušava da preokrene napredak prozapadnih država kao što su Gruzija i Moldavija, a blok za nezavisnost treba da bude aktivniji u zaštiti njihovog suvereniteta.
Globalna podela se pogoršava nizom ratova u kojima su učestvovale velike sile. Rusija je pokrenula ovaj novi „svetski rat“ invazijom na Ukrajinu i kladi se na brzo osvajanje imperija. Sada se suočava sa katastrofalnim vojnim gubicima, smanjenjem civilne ekonomije i mogućim raspadom na nekoliko nezavisnih država koje traže zaštitu od imperijalnog bloka.
Da bi potkopala vodeću ulogu SAD u nezavisnom bloku, Moskva podstiče regionalne sukobe. Ima koristi od zastupnika i saradnika kao što su Hamas, Hezbolah i iranski režim da izvode terorističke napade i izazivaju ratove na Bliskom istoku. Podstiče Vučićev režim i njegove saradnike u Bosni i Hercegovini, na Kosovu i u Crnoj Gori da destabilizuju nezavisne vlade i stvaraju probleme Vašingtonu na Zapadnom Balkanu. I podržava Severnu Koreju u njenom pretećem nuklearnom stavu prema Južnoj Koreji i Japanu.
Ipak, neki od ovih regionalnih sukoba mogu rikošetirati protiv ambicija Rusije i proširiti blok nezavisnosti. Pobeda Ukrajine proterivanjem ruskih snaga sa cele njene teritorije otvoriće put proširenoj i bezbednijoj Evropi. Na južnom Kavkazu, i Azerbejdžan i Jermenija su u poziciji da postanu konstruktivni regionalni akteri kada zaključe mirovni sporazum i povuku destabilizujući ruski uticaj. A na Zapadnom Balkanu, Vašington i Brisel moraju snažnije da se suprotstave planu Beograda da dominira regionom jačanjem nezavisnosti svih suseda Srbije. Glavni gubitnik biće Rusija, a to će potkopati poziciju svih režima koji Moskvu smatraju saveznikom.
Globalno takmičenje između nezavisnosti i imperijalizma dostiglo je kritičnu tačku. Bajdenova administracija ima priliku da ostvari istorijsku pobedu nad Rusijom, američkim višegodišnjim protivnikom, a da nijedan američki vojnik ne mora da pogine. Da bi ostvario tako odlučujuću pobedu, Vašington mora da obezbedi svu vatrenu moć potrebnu Ukrajini da pobedi ruske osvajače. Sva vojna infrastruktura u Rusiji, uključujući transport, energetiku i vojnu industriju, sada su legitimne mete pošto je Moskva izgradila ratnu ekonomiju.
Poraz Rusije u Ukrajini pomoći će da se obezbedi evropska bezbednost slabljenjem vojnih sposobnosti Moskve i jačanjem nezavisnosti svih suseda. Poraz Rusije će takođe biti snažan signal Pekingu da napadom na Tajvan ne potcenjuje sposobnosti i političku odlučnost Zapada. To će oslabiti kineske antizapadne ambicije, izolovati režime u Iranu, Srbiji, Siriji, Belorusiji i drugim zastupnicima i podstaći demokratske snage da svrgnu propale diktatore.
Poražena Rusija, koja ide ka kolapsu države, više neće biti izvor privlačnosti, uticaja ili resursa za bilo koju zemlju. Ona će otkriti svoj imperijalistički i kolonijalistički karakter, a novooslobođene nacije i regioni koji nastaju iz post-Rusije mogu uspostaviti veze sa drugim postkolonijalnim državama u Africi, Aziji i Latinskoj Americi. Sve u svemu, poraz Rusije će biti prekretnica koja će imperijalistički blok predati istoriji.
Januš Bugajski je viši saradnik u Jamestown fondaciji u Vašingtonu. Njegova najnovija knjiga je Failed State: A Guide to Russia’s Rupture. Njegova nova knjiga, koja će biti objavljena na jesen, nosi naslov Pivotal Poland: Europe’s Rising Power.
/The Geopost