Britanska vojska vidi još jednu pretnju Rusije

Stotine metara ispod površine okeana leži globalna mreža kablovskog interneta koja bi trebalo da bude „odgovorna” za održavanje 97 odsto međunarodnih komunikacija.

U digitalnom dobu, ovi fizički kablovi, obloženi čelikom i plastikom, ključni su za naše funkcionisanje. Ako bi bili onemogućeni, to nas ne bi samo sprečilo da pristupimo veb lokaciji na našim telefonima i laptopovima – već bi poremetilo sve, od poljoprivrede i zdravstvene zaštite do vojne logistike i finansijskih transakcija, momentalno gurnuvši svet u novu depresiju.

Stoga se, prema ekspertima, ovaj scenario svrstava se uz nuklearni rat kao egzistencijalna pretnja našem načinu života, piše Dejlimejl, prenosi Telegrafi.

A novoimenovani šef britanskog štaba, admiral sir Toni Radakin, smatra da je Rusija neprijateljska sila koja će najverovatnije osakatiti ove vitalne arterije.

U intervjuu tokom vikenda, rekao je da je došlo do „fenomenalnog povećanja“ ruskih podmorničkih aktivnosti u poslednjih 20 godina, dodajući: „Rusija je povećala sposobnost da ugrozi te podmorske kablove i potencijalno ih eksploatiše“.

Međutim, svaka takva intervencija bi se shvatila sa najvećom ozbiljnošću. Upitan da li se uništavanje kablova može smatrati ratnim činom, britanski vojni oficir je rekao: „Potencijalno, da“.

Ali, dobra vest je da proizvođači kablova ne olakšavaju stvari potencijalnim saboterima. Kablovi, koji su u velikoj meri u vlasništvu i instalirani od strane privatnih kompanija, dizajnirani su da se ne mogu sa lakoćom uništiti.

Dizajnirani su po standardu “pet-devet” – što znači da su pouzdani u 99.999 odsto vremena, nivo koji je generalno rezervisan za nuklearno oružje i svemirske letelice.

Ali naoružani hidrauličnim rezačima, ruski ronioci bi „upropastili posao“.  Identifikovan brod kao ozbiljna pretnja je Jantar. Zvanično opisan od strane ruske mornarice kao „istraživački“ brod, on nosi dve mini podmornice dizajnirane za inženjerske misije koje mogu da ispituju područja do 3,75 milja pod vodom.

Samo četiri meseca nakon prvog porinuća u more 2015. godine, Jantar je izazvao zabrinutost u obaveštajnim krugovima kada je otkriven tik uz obalu SAD na putu za Kubu, gde podmorski kablovi stižu do zaliva Gvantanamo. piše Dejlimejl, prenosi Telegrafi.

Takođe, strahuje se da bi Jantarove podmornice mogle da imaju mogućnost koja može da prisluškuje kablove. Širom sveta postoji 436 ovih kablova, između kojih se nalazi više od 800.000 milja optičkih vlakana.

“Majka” svih njih je Azijsko-američka kapija koja je duga 12.430 milja.

Svaki kabl sadrži 200 optičkih vlakana — jedno vlakno može da prenese čak 400 GB podataka u sekundi, odnosno, oko 375 miliona telefonskih poziva.

One su daleko važnije od satelitskih komunikacija, koje čine samo 3 odsto globalnog saobraćaja. Koliko god sateliti zvučali futuristički, ovaj način prenosa je u opadanju od ranih 1990-ih, kako su optički kablovi postali sve veći.

„Bez nuklearnog ili biološkog rata, teško je zamisliti pretnju koja bi se opravdanije mogla opisati kao egzistencijalna od one koju predstavlja katastrofalni neuspeh podmorskih kablovskih mreža kao rezultat neprijateljske akcije“, navodi se u izveštaju Policy Exchange.

Svakog dana kablovska mreža prenosi 10 triliona dolara finansijskih transfera.

Telegrafi