Brisel namerava da iskoristi 204 milijarde dolara ruske imovine za kredit Ukrajini

Lideri EU će 23. oktobra naložiti Evropskoj komisiji da sastavi zakonski predlog o korišćenju 176 milijardi evra (204 milijarde dolara) zamrznute ruske državne imovine za kredit Ukrajini – potez koji bi mogao da pokrije većinu finansijskih potreba Kijeva za naredne tri godine.

Evropski diplomate koji su razgovarali sa RSE veruju da postoji šansa da cela mera bude usvojena do kraja ove godine i da bi to pomoglo u popunjavanju očekivanih finansijskih praznina ako Sjedinjene Države više nisu spremne da nastave da finansiraju Kijev na istom nivou kao ranije.

Ideja nije da se konfiskuje ruska imovina, od koje većinu drži belgijska firma za finansijska tržišta Euroclear, već da se zameni obveznicama koje je izdala Evropska komisija, a garantuju države članice EU i eventualno druge zemlje Grupe sedam (G7) i drugi partneri.

Novac bi zatim tekao u Kijev između 2026. i 2028. godine kao takozvani „reparacioni kredit“, koji bi Ukrajina morala da vrati tek kada Rusija plati ratnu odštetu.

Generalno govoreći, tri pitanja još uvek treba rešiti, o kojima će se pregovarati u narednim nedeljama.

Prvo, tu su pravna pitanja, koja je prvenstveno pokrenula zemlja domaćin Evroklira, Belgija. Zatim, tu su debate o tome kako Ukrajina može potrošiti novac, koje prvenstveno pokreće Francuska.

Konačno, tu je i šira diskusija o tome ko će učestvovati, kako i koji su povezani rizici.

Zabrinutost Belgije

Belgija se plaši da bi neke zemlje van EU, poput Kine, mogle početi da povlače svoju suverenu imovinu iz Evroklira iz straha da bi mogla biti zaplenjena iz političkih razloga. Ovu zabrinutost je izrazila i Evropska centralna banka (ECB).

Međutim, Evropska komisija je u diskusionom dokumentu koji je imao uvid u RSE pojasnila da ove mere ne predstavljaju konfiskaciju, jer kapital ostaje netaknut. Štaviše, ovo je jednokratna, privremena mera.

Belgija se takođe plaši da će možda morati sama da vrati novac ako Rusija ode na sud i pobedi, iako je Evropska komisija istakla da se presude ruskih sudova ne mogu sprovesti u EU.

Još važnije, predložen je i sistem bilateralnih garancija pojedinačnih država članica, koji će biti zamenjen 2028. godine kada stupi na snagu novi dugoročni budžet EU.

Zatim, tu je i pitanje kako će Ukrajini biti dozvoljeno da potroši približno 45 milijardi evra (52 milijarde dolara) koje bi dobijala godišnje.

Sprovođenje bez jednoglasnosti?

Francuska je glasno insistirala da novac treba prvenstveno koristiti za nabavke odbrambene opreme u Evropi, dok su drugi pozivali na veću fleksibilnost.

Evropska komisija je predložila kompromis sa dve komponente: Deo sredstava bi se koristio za „Ukrajinsku odbrambenu tehnologiju i industrijsku bazu i njenu integraciju u evropsku odbrambenu industriju, uključujući i kroz nabavke odbrambene opreme“, a drugi deo za tradicionalnu budžetsku podršku.

Sada je pitanje da li će svih 27 zemalja članica EU podržati plan.

Nije potrebna jednoglasnost za potpisivanje zajma za reparacije, ali što se više zemalja članica pridruži, veća je diverzifikacija rizika.

Brisel bi idealno želeo da uključi neke od zemalja G7 kako bi se osiguralo da ovo nije isključivo poduhvat EU, jer se sredstva Ruske centralne banke drže na drugim mestima. To bi takođe pomoglo u sprečavanju potencijalnog odliva sredstava denominiranih u evrima ako bi se, na primer, Velika Britanija i Japan takođe obavezali na ovo.

Zvaničnik EU je za RSE rekao da ako Mađarska i Slovačka, na primer, ne učestvuju, to bi moglo biti nadoknađeno time što bi se umesto njih uključile neke bogate zemlje van EU./Rferl/