Biznismeni i tajkuni koji su se obogatili za 10 godina vlasti SNS

Uporedo s vladavinom Srpske napredne stranke cvetali su i poslovi određenih funkcionera i ljudi bliskih SNS, koji su od 2012. godine postali pravi milijarderi. Vlasnici “Milenijum tima” Stojan Vujko i Ivan Bošnjak, vlasnik Termomonta Dejan Burčul, perjanice SNS Slaviša Kokeza i Ostoja Mijailović, kao i prvi čovek “Južne Bačke” Dragoljub Žbiljić dobijali su najvrednije poslove od države, a “pipci” njihovih biznisa sežu od gasifikacije, preko građevinske i automobilske industrije, pa sve do osiguravajućih kuća i kovid bolnica.

Godinama unazad najvredniji poslovi u državi rezervisani su za firme bliske vladajućim strukturama, konkretno SNS, a jedan od primera je kompanija „Milenijum tim“ čiji su vlasnici povezani sa ministrom finansija Sinišom Malim.

Na čelu ove firme su biznismeni Ivan Bošnjak i Stojan Vujko, koji su osim dobro poznatog „Milenijum tima“ vlasnici još petnaestak firmi u Srbiji, ali i regionu. Samo tri njihove firme – „Milenijum tim“, „Institut Goša“ i „KBV Datakom“, tokom prošle godine dobile su 17 državnih poslova vredih najmanje 1,43 milijarde dinara, odnosno oko 12 miliona evra, o čemu je javnost obavestio KRIK.

Ivan Bošnjak i Stojan Vujko su samo prošle godine dobili od države dobili poslove da izvrše preventivne radove na zaštiti od poplava u Nišu, raščisti teren od neeksplodiranih mina, izgradi puteve u beogradskom groblju kućnih ljubimaca, rekonstruše šumske puteve, novu scenu za Beogradsko dramsko pozorište i, kao najvredniji posao, izgradi novu crpnu stanicu Vračar za Beogradski vodovod i kanalizaciju.

Samo u prošloj godini MIlenijum tim ostvario je profit od 1.281.743.000 dinara, što dva puta više nego što su ostvarili 2019. godine.

Intenzivan uspon Milenijum tima vezuje sa period 2007-2012. godine, kada je Milenijum tim bio u grupi privatnih kompanija koje su sa Srbijagasom ugovarale poslove gasifikacije. Ukupna vrednost tih poslova bila je najmanje 242 miliona evra.

Vlasnici firme, Bošnjak i Vujko u odličnim su odnosima sa prvim čovekom Srbijagasa Dušanom Bajatovićem, budući da su se zajedno pojavljivali u predizbornim spotovima. Dodatno, rođeni brat Siniše Malog, Predrag Mali godinama je vozio automobil marke „audi“ u vlasništvu Vujka i Bošnjaka.

Nakon poslova gasifikacije, Milenijum tim je ušao poslove gradnje Beograda na vodi. Najpre su rušili, odnosno čistili teren, da bi potom gradili. Kompanija je, kako je preneo portal KRIK, između ostalog, bila angažovana za sređivanje terena pred gradnju, postavljanje kamena temeljca zgrada koje su do sada nikle u ovom kompleksu i njegovu gasifikaciju.

Poslove stanogradnje proširili su i van Beograda na vodi pa su tako krajem 2018. godine dobili poslove gradnje stanova za pripadnike službi bezbednosti u Nišu i Vranju. Ovaj posao vredan 15 miliona evra „Milenijum timu“ i turskoj kompaniji „Tašjapi“ dodelilo je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture.

Građevinski apetiti „Milenijum tima“ rastu, pa ta kompanija, kako je već pisala Novs.rs, sklapa ugovor o strateškom partnerstvu sa preduzećem Mostogradnja, koje je u većinskom vlasništvu države. Nakon toga kupili su i 200 hektara poljoprivrednog zemljišta u okolini Leskovca, ali i banje, jezera. Početkom 2022. godine Milenijum timu prodat je institut „Jaroslav Černi“ za 2,5 miliona evra.

Pored Milenijum tima, velike državne projekte, ali i lično bogatstvo dobio je vlasnik Termomonta, Dejan Burčul. Šira javnost je za direktora Termomonta prvi put čula 2020. godine, kada se predsednik Srbije Aleksandar Vučić na svom instagram profilu „Buducnostsrbijeav“ pohvalio da je na poklon od te firme dobio tortu u obliku kovid bolnice.

Kako je nedeljnik NIN objavio 2020. godine, Dejanu Burčulu je na samo na ime dividende isplaćeno oko 4,7 miliona evra, što predstavlja njegovu ličnu zaradu.

Na sajtu Termomonta, u odeljku gde su prikazani projekti na kojima su zaposleni radili isključivo su akvizicije koje su građene u saradnji sa državom. Pored toga, Termomont navodi kako aktivno sarađuje sa državnim institucijama, što ide u prilog tome da su izgradili ogromno poverenje na tržištu. Naravno, to poverenje najčešće korelira sa državnim sredstvima.

Da sarađuju sa državom potvrđuje i čitav niz infrastrukturnih projekata na kojima su radili. Beograđani najverovatnije ne znaju da je Termomont gradio fontanu na Slaviji, ali i termodinamičke instalacije na aerodromu „Nikola Tesla“ u Surčinu, garažu na Obilićevom vencu, parking kod Vojnomedicinske akademije i niz drugih objekata. Stručna, ali i šira javnost najvećim delom čuli su Termomont u jeku pandemije koronavirusa budući da je upravo pomenuta firma izvodila radove na izgradnji kovid bolnica u Batajnici, Novom Sadu, Kruševcu, ali i da je bila ključna za gradnju fabrike vakcina u Zemunu.

Da su poslovi dobijeni od države bili prilično isplativi potvrđuju finansijski izveštaji. Firma Termomont prema podacima dostupnim na sajtu Agencije za privredne registre (APR) samo od 2019. do 2021 .godine uvećala je svoje prihode dva i po puta.

Tokom 2019. godine, Termomont je prihodovao 171.198.000 dinara, da bi u jeku pandemije koronavirusa 2020. godine prihodi bili smanjeni na 167.666.000 dinara, to je zanemarljiv rast u odnosu na prepandemijsku godinu. „Vrtoglavi“ uspon Termomont doživeo je tokom 2021. godine, gde je prema zvaničnim izveštajima ostvaren profit od 419.713.000 dinara.

Još jedna firma koja aktivno sarađuje sa državom od koje dobija ogromne poslove je „Energotehnika – Južna Bačka“ u vlasništvu Dragoljuba Zbiljića. Vlasnik Južne Bačke je inače poznat javnosti kao biznismen blizak SNS-u čija kompanija dobija milionske poslove od države. Samo u periodu od 2013. do 2016. ta firma je zaradila oko 110 miliona evra od javnih nabavki.

BIRN je otkrio i da je za izbore 2012. godine, upravo on bio garant kredita od 55 miliona evra koji je SNS uzeo od Univerzal banke.

Kako je otkrio KRIK, ta firma je kupila hotel „Fontana“ u Vrnjačkoj banji po ceni duplo manjoj od procenjene, a zatim je dobila državnu pomoć od 1,4 miliona evra za rekonstrukciju hotela. Sve to se dešavalo 2018. godine, nakon izmene uredbe.

Zbiljić je pre toga hotel prebacio na firmu „Vita asistent“, koja je i danas u vlasništvu poslanika SNS-a u Skupštini Vojvodine, Milana Vlaisavljevića. Jedan od većih poslova koje je pod spornim okolnostima firma Zbiljića dobila je bilo ispumpavanje vode iz basena Kolubara posle poplava.

Veliki uspon nakon dolaska na vlast SNS doživeo je i Slaviša Kokeza, bivši funkcioner ove stranke i predsednik Fudbalskog saveza Srbije.

Bio je član Srpske radikalne stranke, a po osnivanju Srpske napredne stranke 2008. godine postaje član i funkcioner te partije. Član je Glavnog odbora i potpredsednik beogradskog odbora SNS. Početkom maja 2016. lider SNS Aleksandar Vučić je izjavio da „Slaviša Kokeza ne može da bude nikakav funkcioner, niti član Glavnog odbora SNS, apsolutno ništa ukoliko želi da bude predsednik FSS.

Šira javnost za njega je prvi put čula u julu 2008. godine kada se pojavio na konferenciji za medije Srpske radikalne stranke, sedeći pored tadašnjeg zamenika predsednika SRS Tomislava Nikolića i generalnog sekretara Aleksandra Vučića. Kokeza je, kako je rečeno, povređen na mitingu koji su radikali organizovali na Trgu Republike protestujući zbog hapšenje Radovana Karadžića.

Prema podacima Agencije za privredne registre, Kokeza je stoprocentni vlasnik najmanje tri firme – „Eurosalon fabrika doo“, „Senior team doo“ i „Best contact doo“. Ima vlasničkog udela u još nekoliko preduzeća, između ostalih u firmi pod nazivom „Srećni milioner“.

Pored toga, ime Slaviše Kokeze godinama se vezivalo za firmu Prointer, koja je od MUP-a, Grada Beograda dobijala ogromne poslove, ali i od poznatog domaćeg izvoznika oružja preduzeća Jugoimport SDPR.

Najveći domaći državni izvoznik oružja ukazao je poverenje firmi Prointer i od nje kupio licencirani softver. Uz taj ugovor ide i posao održavanju istog tog softvera u periodu od godinu dana. Ukupna vrednost dogovorenog posla je nešto više od 60 miliona dinara.

Zanimljivo je da je posao firmi, koja se godinama vezuje za Slavišu Kokezu, dodeljen nakon što je Kokeza doveden u vezu sa aferom prisluškivanja predsednika države Aleksandra Vučića, zbog čega je privođen i saslušavan. Od tada Kokeze praktično nema u javnosti.

Kao predstavnik Nove Srbije bio je do novembra 2015. član Gradskog veća u Čačku, zadužen za oblast rada malih i srednjih preduzeća.

U novembru 2015. napustio je Novu Srbiju, istupio iz Gradskog veća i prešao u Srpsku naprednu stranku, uz objašnjenje da u tu stranku želi da „donese novu energiju“. U maju 2015. godine postao je član Upravnog odbora FK „Partizan“ i na toj funkciji bio je do aprila 2016.

Firma povezana sa Kokezom od Grada Beograda dobila posao od 1,1 milion evra

Dejan Burčul, novi omiljeni tajkun SNS: Pljušte milionski poslovi njegove firme s državom, a zauzvrat – torta za Vučića

Na vanrednim parlamentarnim izborima održanim 24. aprila 2016. godine izabran je za poslanika u Skupštini Srbije, sa liste „Aleksandar Vučić – Srbija pobeđuje“. U septembru 2017. postao je predsednik KK „Partizan“.

Pored karijere u SNS, kao i košarkaškom klubu Partizan, uporedo sa usponom SNS rastu i njegovi poslovi. On je vlasnik preduzeća British motors, koje je u Srbiji zastupnik luksuznih automobila Jaguar i Lend Rover.

Mijailović se preko nekoliko svojih firmi bavi održavanjem i popravkom motornih vozila, prodajom novih i polovnih automobila, rezervnih delova.

Mijailović posluje i preko Bavaria Motorrad iz Čačka, Bavaria Cars d.o.o. u likvidaciji iz Beograda, kao i preko Mops Invest iz Beograda, koja je registrovana za kupovinu i prodaju vlastitih nekretnina.

Na domaćem tržištu posluje i preko SZTR Kum iz Čačka, ali i preko Bavaria tima, takođe iz Čačka, čiji je vlasnik njegova supruga Milica Mijailović. Njegove kompanije beleže porast profita od 2017. Tako je u firmama u kojima ima direktno ili indirektno vlasništvo sa 1,5 miliona evra u 2017, profit u 2019. skočio na 2,9 miliona evra.

Takođe, prema pisanju pojedinih medija, Mijailović je pravi vlasnik regionalne Lav plus TV, koja osim Užica i još nekolicine mesta u toj regiji, pokriva i njegov rodni Čačak. Inače, u APR je kao vlasnik te TV upisana američka firma Global media INC, koja je tu TV preuzela u martu 2017.

Konačno, prema podacima sa Beogradske berze većinski paket akcija osiguravajuće kuće Globos Mijailović je preuzeo u februaru 2020. godine. Prema podacima Narodne banke Srbije (NBS), Globos je 2019. godinu završio sa svega 11 prodatih polisa osiguranja. Sličan je bio i januar ove godine tokom kog je prodato 12 polisa. Februar, koji se poklapa sa momentom preuzimanja većinskog paketa akcija bio je nešto bolji (150 polisa), ali i dalje daleko od ekspanzije koja započinje u martu, a nastavlja se u aprilu i tokom narednih meseci.

Prema podacima Udruženja osiguravača Srbije (UOS) do kojih je došao BIRN, za svega dva dana u septembru – 14. i 15. – Globos je prodao skoro 1.450 polisa, čime je učešće te osiguravajuće kuće u ukupnom broju prodatih polisa u ta dva dana, iznosilo 6,94 odsto./Nova.rs/