Bivši ruski ministar saobraćaja Starovojt pronađen je mrtav nekoliko sati nakon otpuštanja

Bivši ruski ministar saobraćaja Roman Starovojt pronađen je mrtav u svom automobilu, potvrdili su istražitelji, samo nekoliko sati nakon što ga je predsednik Vladimir Putin iznenada smenio usred talasa ukrajinskih napada dronova koji su poremetili vazdušni saobraćaj i otkrili ranjivosti duboko na ruskoj teritoriji.

Svetlana Petrenko, portparolka ruskog Istražnog komiteta, izjavila je 7. jula da je Starovojtovo telo pronađeno u njegovom privatnom vozilu u Odincovskom okrugu u Moskovskoj oblasti.

„Okolnosti smrti Romana Starovojta se trenutno istražuju. Glavna teorija je samoubistvo“, rekla je Petrenko.

Starovoj (53) je smenjen sa funkcije od strane Putina prethodnog dana bez objašnjenja. Na toj funkciji je bio jedva godinu dana.

U brzoj političkoj rekonstrukciji nakon Starovojtovog smenjivanja, Putin je imenovao Andreja Nikitina, zamenika ministra saobraćaja i bivšeg guvernera Novgorodske oblasti, za vršioca dužnosti ministra.

Iako ruski zvaničnici nisu povezali Starovojtovu smenu sa krizom u vazduhoplovstvu, neki analitičari primećuju da tajming pokreće pitanja o mogućem žrtvenom jarcu, s obzirom na sve veće vojne i logističke izazove.

Lokalni mediji su izveštavali o kontradiktornim vremenima o vremenu Starovojtove smrti, dok su neki dali različite izveštaje o tome gde su pronađeni telo i oružje.

Ruski Istražni komitet, koji je zadužen za istraživanje teških zločina, naveo je u saopštenju da je pokrenuo istragu „kako bi se razjasnile okolnosti smrti Romana Starovojta“.

U međuvremenu, nekoliko medija, uključujući Komersant, objavilo je da je Starovojt možda bio pod istragom zbog velike prevare koja datira još iz vremena kada je bio gubernator Kurske oblasti.

Prema pisanju medija, on je navodno proneverio najmanje milijardu rubalja namenjenih odbrambenoj infrastrukturi blizu ukrajinske granice, prema rečima njegovog bivšeg zamenika. Navodna pronevera navodi se kao jedan od razloga za nedostatke u ruskoj odbrani pre iznenadne ukrajinske invazije u avgustu 2024. godine.

Istražitelji takođe navodno istražuju moguće veze sa nepravilnostima u nabavci medicinske opreme i neuspelom reformom transporta u Kursku tokom njegovog mandata kao gubernatora.

Nema zvanične potvrde ovih tvrdnji.

Rusko Ministarstvo saobraćaja je 6. jula izvestilo da je do ranih večernjih sati širom zemlje otkazano oko 400 letova i pozvalo putnike da pređu na železnicu. Na najvećem moskovskom aerodromu, Šeremetjevo, otkazan je 171 let, a 56 je odloženo više od dva sata.

Na aerodromu Pulkovo u Sankt Peterburgu otkazano je 90 letova, a 37 je odloženo. Dodatna otkazivanja letova dogodila su se na aerodromima u Ivanovu, Kalugi, Kirovu, Pskovu i Tambovu. Ministarstvo je kao alternativu navelo dostupnost brzih železničkih veza između Moskve i Sankt Peterburga.

Gradonačelnik Moskve Sergej Sobjanjin rekao je da je protivvazdušna odbrana oborila šest dronova koji su se približavali prestonici, dok su regionalni zvaničnici izvestili o sličnim presretanjima u blizini Sankt Peterburga i Kaluge. Guverner Belgoroda Vjačeslav Gladkov potvrdio je da su dva civila povređena od ostataka drona u blizini ukrajinske granice.

Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da je tokom noći oborilo 91 ukrajinski dron, uglavnom u oblastima Belgorod, Kursk i Lipeck. Navodno su ostaci pali na Iljsku rafineriju nafte u Krasnodaru, povredivši ženu u Klimovskom okrugu Brjanska.

Ukrajinski izvori su rekli da su dronovi ciljali hemijski pogon Krasnozavodsk u Moskovskoj oblasti, objekat povezan sa proizvodnjom eksploziva, ali to nije potvrđeno.

Ruske snage su 7. jula izvele sopstvene napade na Ukrajinu, ubivši 11 ljudi. Ukrajinsko ratno vazduhoplovstvo saopštilo je da je oborilo 75 od 101 ruskog drona i neutralisalo četiri rakete zemlja-vazduh. Međutim, napadi dronova oštetili su infrastrukturu u Odesi i ubili jednog radnika obezbeđenja. Još jedna osoba je poginula u Harkovu, a 27 drugih, uključujući troje dece, je povređeno.

Sedam ljudi je poginulo u Donjeckoj oblasti na istoku Ukrajine, rekao je regionalni šef Vadim Filaškin. Nije precizirao koje je oružje korišćeno. Ruski dronovi kratkog dometa takođe su ubili dve osobe i ranili još dve u Sumskoj oblasti, rekli su zvaničnici.

Kijev je takođe napadnut, a šteta je prijavljena u tri okruga, ali niko nije povređen.

Ukrajinska vlada i međunarodni posmatrači tvrde da Rusija cilja civilnu infrastrukturu, uključujući kuće, škole, bolnice i snabdevanje električnom energijom i vodom. Moskva negira napade na civilna područja, iako postoji mnogo dokaza o takvim napadima od početka invazije u februaru 2022. godine.

Prema podacima ruskog Ministarstva odbrane, njene trupe su tokom noći oborile 91 ukrajinski dron u 13 ruskih regiona, kao i iznad Crnog mora i Krimskog poluostrva, koje je Rusija nezakonito anektirala 2014. godine./Rferl/