Bezbednosni događaji koji su definisali 2025. godinu

Posle 2025. godine, globalni bezbednosni pejzaž nikada neće biti isti.

Evo ključnih bezbednosnih događaja koji su definisali godinu i postavili temelje za 2026. godinu.

Svet u plamenu: Ukrajina, Gaza, Sudan, Pakistan, Iran i šire

U 2025. godini, svet je postao još manje miran, ne zbog jednog događaja, već zbog same razmere kriza koje su se gomilale: rat u Ukrajini se nastavio, situacija u Gazi je ostala daleko od rešene, građanski rat u Sudanu je nastavio da žanje krvavu žetvu, sukob između Pakistana i Indije doživeo je najveću eskalaciju od 1999. godine, a prvo američko bombardovanje Irana od 1988. godine.

Sve ovo se sabira u globalnu sliku od 59 tekućih sukoba na nivou država, sa 78 zemalja umešanih u borbe van svojih granica.

Godina 2025. tako njegovom nasledniku predstavlja globus ispunjen žarištima, od kojih su mnoga na ivici eksplozije.

Trampov okret ka zapadnoj hemisferi i kraj američke globalne supremacije

Američko preusmeravanje na domaća i susedna pitanja u Americi postajalo je sve vidljivije i značajnije tokom godine. Borba protiv ilegalnih migracija i trgovine drogom, suprotstavljanje kineskim uticajima i talas intervencija i pretnji koje su uključivale Argentinu, Venecuelu, Panamu, Meksiko, Kanadu, pa čak i Grenland – ovi potezi su zaokupili novu administraciju.

Sve ovo služi konsolidaciji oba kontinenta pod američkom supremacijom, na osnovu Trampove oživljene Monroove doktrine, kako je navedeno u novoj Strategiji nacionalne bezbednosti.

Ovo povlačenje iz globalne supremacije takođe preoblikuje istočnu hemisferu, gubeći značaj u očima Vašingtona – promena koja se najoštrije oseća u Evropi.

SAD su efikasno prestale da deluju kao globalni pružalac bezbednosti i reda, ostavljajući opasnu prazninu u međunarodnom sistemu koja podstiče haos i nestabilnost koja će verovatno trajati do 2026. godine.

Trampov dan oslobađanja od carina

Za mnoge, 2. april je bio dan kada su SAD objavile trgovinski rat ostatku sveta, namećući opštu carinu od 10%, uz dodatne recipročne carine. Ovo se može pamtiti kao kraj jedne ere u međunarodnoj trgovini, iako se ispostavilo da je bilo manje destruktivno nego što su mnogi očekivali.

Niz pauza, odustajanja i ad hok sporazuma ublažio je njegov stvarni uticaj. Najznačajnija su bila dva uzastopna trgovinska primirja sa Kinom, koja su smanjila međusobne carine sa nivoa iznad 100% i pomogla da se podstakne šire smirivanje tenzija.

Samit Trampa i Putina na Aljasci i pad tenzija između Rusije i SAD

Nova Trampova administracija raskinula je sa Bajdenovom politikom izolacije Rusije, što je najsimboličnije bilo na samitu Trampa i Putina na Aljasci u avgustu.

Ovaj zaokret u spoljnoj politici SAD vođen je ne samo verovanjem da bi ponovno angažovanje sa Moskvom moglo doneti mir Ukrajini, već i uočenim poslovnim i strateškim mogućnostima, kako za američku ekonomiju, tako i za njeno rivalstvo sa Kinom.

Za sada, ove opklade ostaju nedokazane i verovatno će biti dodatno testirane 2026. godine.

Kineske kontrole izvoza retkih zemnih materijala

2025. je bila godina kada je Peking odlučio da otkrije puni obim svog uticaja na kritične retke zemne materijale. U aprilu je Kina uvela kontrole izvoza na sedam njih, a u novembru je objavila da će biti dodato još pet.

Iako je sprovođenje naknadnih ograničenja obustavljeno na godinu dana, mere koje su stupile na snagu i sama perspektiva njihovog produženja izazvali su uzbunu širom sveta, posebno u zapadnim prestonicama.

One su podvukle uznemirujuću stvarnost: Kina, ako to želi, mogla bi efikasno da odseče Zapad od kritičnih minerala neophodnih za odbranu, zelenu proizvodnju, poluprovodnike i druge strateške industrije.

Otkrivena ranjivost podstakla je zapadne vlade da dodatno daju prioritet ekonomskoj bezbednosti.

Usvajanje SAFE mehanizma

U maju je EU pokrenula Bezbednosnu akciju za Evropu (SAFE), mehanizam koji obezbeđuje 150 milijardi evra za podršku ponovnom naoružavanju kontinenta. U značajnom koraku, biće finansiran kroz zaduživanje Evropske komisije na tržištima kapitala i naložiće zajedničke evropske nabavke, posebno uz učešće Ukrajine.

SAFE je još jedan korak u evoluciji EU u punopravnog bezbednosnog aktera, sa ciljem da rastuća ulaganja Unije u odbranu učine koherentnijim i efikasnijim.

Upad ruskih dronova u Poljsku

9. septembra, više od 20 ruskih dronova narušilo je poljski vazdušni prostor, od kojih su četiri oborile poljske i NATO vazduhoplovne snage. To je bio prvi put da je NATO bio direktno uključen u upotrebu ruskog oružja, što je označilo veliku eskalaciju između dve strane do sada.

Generalno, 2025. godina je dovela do intenziviranja ruskog kršenja vazdušnog prostora i hibridnog ratovanja širom kontinenta koji se postepeno budio u ovu novu, ratoliku stvarnost.

Incident je pokrenuo nove inicijative na istočnom krilu, uključujući „Istočnu gardu“ NATO-a i predloge EU kao što su „Zid dronova“ i „Istočna krila“, usmerene na odbranu od dronova.

Zajam EU za Ukrajinu

Uprkos fijasku oko mobilizacije zamrznute imovine Rusije, države članice EU su u decembru obezbedile finansiranje Ukrajine za naredne dve godine pristajući na zajam od 90 milijardi evra prikupljen kroz zaduživanje EU i podržan budžetom EU.

Zbog toga je mnogo verovatnije da će Ukrajina ostati finansijski i vojno stabilna 2026. godine, što će značajno poboljšati njenu poziciju u tekućim pregovorima.

U međuvremenu, ruska imovina o kojoj je reč ostala je trajno zamrznuta.

Zajam završava jednogodišnji proces prebacivanja finansijskog tereta podrške Ukrajini sa SAD gotovo u potpunosti na Evropu.

Pripremio: TheGeoPost.