Berlin jača vojne kapacitete – upozoravajući signal Evropi i Balkanu o pretnji Kremlja

Odobravanje novog plana za dodatne vojne regrute od strane nemačkog Bundestaga nije samo tehnička reforma odbrambene politike Berlina. To dolazi u vreme kada je svest o ruskoj pretnji u Evropi značajno porasla i deo je šireg trenda na kontinentu da se pripremi za novu bezbednosnu realnost.

Sa 323 glasa za i 272 protiv, Bundestag je otvorio put novom modelu regrutovanja koji predviđa „obavezne lekarske preglede za mlade“, ali bez ponovnog uvođenja obavezne vojne službe. Nemačka tako stvara fleksibilan mehanizam koji se može brzo aktivirati kada je potrebno povećati broj raspoloživih vojnika.

Svi politički signali ukazuju na to da je glavni razlog za reformu rast ekspanzionističkih ambicija Rusije. Rat u Ukrajini, pretnje baltičkim državama i oštra retorika Kremlja podstakli su Nemačku da preduzme korake koji su bili nezamislivi pre samo nekoliko godina.

U Berlinu raste uverenje da bi Rusija mogla da testira granice NATO-a u narednim godinama. Stoga se proširenje kapaciteta nemačkih oružanih snaga ne posmatra samo kao nacionalna obaveza, već i kao odgovornost za kolektivnu evropsku odbranu.

Evropa se preoružava.

Nemačka nije sama u tome. Francuska je pokrenula novi program za uključivanje mladih ljudi u odbranu i rezervni sastav, a Poljska, koja sebe vidi kao liniju fronta protiv Rusije, uložila je značajna sredstva u svoju vojsku i intenzivno regrutuje nove regrute. Belgija je takođe predstavila planove za povećanje broja aktivnih vojnika i stvaranje novih mehanizama za dobrovoljnu službu.

Ovaj „vojni preporod“ nije militaristički entuzijazam, već odgovor na novu geopolitičku realnost: bezbednost Evrope više nije zagarantovana.

Promene u Berlinu takođe imaju direktan uticaj na Balkan, region gde Rusija nastavlja da raspiruje propagandu i političku i ekonomsku neizvesnost preko svog posrednika Srbije. Moskva godinama koristi Balkan da oslabi zapadnu koheziju, podrži evroskeptične snage, podstakne međuetničke tenzije i investira u dezinformativne mreže.

Vojno jača Evropa takođe znači težnju ka većoj stabilnosti na Balkanu. Za zemlje koje žele članstvo u EU ili NATO-u, ovaj razvoj događaja je važan podsetnik da evroatlantske integracije ostaju najvažnija garancija bezbednosti. Za druge, to signalizira da se era strateške neizvesnosti bliži kraju i da Zapad neće tolerisati bezbednosne vakuume koje bi Kremlj mogao da iskoristi.

Usvajanjem novog plana regrutovanja, Nemačka pokazuje da više ne namerava da stoji skrštenih ruku pred ruskom pretnjom. Berlin ne samo da obnavlja svoje kapacitete za sebe, već i jača bezbednosnu arhitekturu u Evropi – projekat koji je posebno važan za stabilnost na Balkanu.

U ovom kontekstu, nemačka reforma nije samo domaća vest. Ona je deo šireg narativa: Evropa se ozbiljno priprema za izazov koji predstavlja Rusija, a Balkan mora biti aktivno uključen u ovu pripremu.