Beloruski disident strahuje od „mučenja i smrti“ ako bude izručen iz Srbije

Hapšenje opozicionog reditelja Andreja Gnjota smatra se testom lojalnosti Beograda

Godinu dana nakon hapšenja u Srbiji, istaknuti beloruski disident i dalje živi u strahu od izručenja svojoj domovini, gde se veruje da će se suočiti sa mučenjem ili čak smrću.

Teško stanje Andreja Gnjota ne samo da ističe mračne izglede za protivnike beloruskog lidera Aleksandra Lukašenka, čvrstog saveznika Moskve, već i balansiranje srpskog rukovodstva između približavanja Zapada i istorijske lojalnosti Rusiji.

„Dvadeset pet političkih zatvorenika je umrlo u Belorusiji od 2020. godine“, rekao je Gnjot za Fajnenšel tajms iz kućnog pritvora u stanu u Beogradu koji gleda na zid od cigle. Tamo me čekaju mučenje i smrt, 100 posto.

Lukašenko je na vlasti već 30 godina i sada je zatvorio oko 1.300 političkih protivnika, navodi grupa za ljudska prava Viasna.

Ovaj 42-godišnjak je prošle godine uhapšen na beogradskom aerodromu po međunarodnoj poternici koju je Minsk zatražio zbog utaje poreza. On je živeo na Tajlandu od 2021. godine, gde je pobegao nakon što ga je pozvala na ispitivanje beloruska služba bezbednosti, koja se još uvek zove sovjetski KGB.

On je za FT govorio ubrzo nakon što je žalbeni sud Srbije po treći put vratio njegov zahtev za ekstradiciju Višem sudu u Beogradu, produžavajući njegov bolni lim.

Evropski glumci i filmski stvaraoci poput Žilijet Binoš, Agnješke Holand i Vima Vendersa u avgustu su uputili otvoreno pismo srpskim vlastima tražeći od njih da ne izručuju Gnjota.

„Za Srbiju je težak slučaj da sačuva obraz i održi dobre odnose sa onima koji podržavaju Rusiju, a da istovremeno zadrži svoj plan za integraciju u EU“, rekao je Franak Viačorka, viši savetnik beloruske opozicione liderke Svetlane Tsihanuskaje u egzilu.

„Bilo je mnogo pritiska iz Brisela, uključujući [predsednicu Evropske komisije] Ursulu fon der Lajen, i mislim da bi svaka odluka o ekstradiciji bila ozbiljan udarac odnosima sa Briselom.

Gnjot je rekao da je upao u nevolje zbog režima prvenstveno zato što je podržao sportiste disidente u njihovom odgovoru na Lukašenkovo brutalno gušenje prodemokratskih protesta nakon njegovog reizbora 2020. U otvorenom pismu Međunarodnom olimpijskom komitetu, sportisti su pozvali na istragu o uznemiravanju režima i zatražili od MOK-a da suspenduje Minsk.

Gnjotovo udruženje je takođe doprinelo uklanjanju Minska kao ko-domaćina Svetskog prvenstva u hokeju na ledu 2021, koje se na kraju održalo samo u Letoniji.

Beloruski režim tvrdi da želi da ga osudi za utaju poreza, ali je ranije osudio njegov rad i aktivizam protiv Lukašenka.

Gnjot je rekao da se oseća bezbedno i dovoljno daleko od Belorusije da otputuje u Srbiju na filmski projekat pre godinu dana.

„Umesto da snimam film za klijente u Rumuniji i Švedskoj, zadržan sam na aerodromu“, seća se on. „Smestili su me u sobu sa desetinama ljudi iz celog sveta, zbijenu u kojoj jedva da ima gde da stojim, bez vode, hrane ili pauza za kupatilo.

Kada je beogradskom sudu rekao da je beloruska diktatura koristila belorusku diktaturu da utaju poreza, „paragraf 243”, da zatvori svoje neprijatelje, Gnjot se prisetio reči sudije: „Diktatura u Belorusiji? Ovo čujem prvi put u životu. Imate li dokaze?”

Međutim, Viačorka iz beloruske opozicije kaže da bi hapšenje trebalo da pokrene i pitanje kako Interpol ponekad može pomoći autoritarnim režimima.

„Svaka zemlja može da pošalje crvenu notu međunarodnoj bazi podataka, ali je veoma čudna situacija kada Interpol u suštini radi u ime diktatura na hapšenju onih koji ne vole diktatore“, rekao je on.

/www.ft.com