Službenici za sprovođenje zakona u Belorusiji upali su u domove nekoliko novinara i aktivista za ljudska prava širom zemlje kao udar na civilno društvo. Neslaganje se nastavlja više od godinu dana nakon kontraverznih predsedničkih izbora u avgustu 2020. na kojima autoritarni vladar Aleksandar Lukašenko (Aleksandar Lukašenko) tvrdi da je pobedio.
Desetine novinskih sajtova blokirani su u Belorusiji poslednjih meseci, a nezavisni mediji su ugašeni u okviru sveobuhvatnog gušenja informacija nakon prošlogodišnjih nezapamćenih protesta pred predsedničkim izborima, za koje opozicija i Zapad kažu da su izmanipulisani.
Centar za ljudska prava „Vjasna“ sa sedištem u Minsku naveo je u saopštenju da je 1. decembra rano ujutru došlo do novog talasa pretresa u gradovima Hrodna, Brest, Vicebsk, Kričau, Rečica i Mazir, kao i u drugim gradovima u zemlji.
U gradu Maziru na jugoistoku zemlje, policija je zaplenila knjige i postere od aktiviste Vladimira Celepuna nakon pretresa njegovog stana i vile.
Pretresene su i kuće dvojice aktivista u istočnom gradu Vicebsku, Vladimira Kijka i Mikalaja Kačurecca. U drugom istočnom gradu, Kričauu, policija je uhapsila novinara Sergeja Njarunija nakon pretresa njegovog stana.
Službenici Odeljenja za istragu finansijskih zločina u gradu Mahiljevu na istoku zemlje, u međuvremenu su priveli novinarku Valeriju Lepešavu na ispitivanje. Nije naveden razlog za taj potez, navodi Vjasna.
U gradu Homelu na jugoistoku zemlje, policija je nakratko prekinula ispitivanje novinarke Larise Ščirakove nakon što joj je zaplenila telefon, arhivu, kompjuterske diskove i opremu za izveštavanje. Šćirakova je puštena nakon što je odbila da odgovara na pitanja.
Takođe u Homelu, policija je upala u kuću Vasila Paljakua, opozicionog aktiviste Ujedinjene građanske partije.
U zapadnom gradu Brestu, policija je upala u kuću novinarke Alene Hnauk.
Desetine hiljada ljudi je uhapšeno, a aktivisti za ljudska prava kažu da su više od 800 ljudi sada u zatvoru kao politički zatvorenici, dok je većina opozicionih lidera pobegla iz zemlje strahujući za svoju bezbednost.
Mnoge zapadne vlade su odbile da priznaju Lukašenka kao legitimnog lidera Belorusije.