Belgija sumnja na „špijunsku operaciju“ letova dronova u blizini nuklearne baze

Vlasti su registrovale 14 viđenja neidentifikovanih dronova širom Evrope u poslednja dva meseca, a poslednje iznad belgijske baze za taktičke borbene avione, koja navodno takođe smešta američko taktičko nuklearno oružje.

Belgijski ministar odbrane Teo Franken rekao je da je Belgija napadnuta dronovima dve uzastopne noći od 1. do 3. novembra, koji su leteli u različitim fazama u blizini objekta Klajne Brogel.

Prva faza je uključivala „male dronove za testiranje radio frekvencija“ bezbednosnih snaga zemlje, a naredna faza se sastojala od „velikih dronova za destabilizaciju područja i ljudi“, rekao je Franken u intervjuu za belgijski javni emiter RTBF.

„Podseća na špijunsku operaciju – od strane koga, ne znam. Imam nekoliko ideja, ali ću biti oprezan [sa spekulacijama]“, dodao je.

Iako Vašington ne otkriva broj taktičkog nuklearnog oružja stacioniranog na evropskom tlu, Centar za kontrolu naoružanja i neširenje nuklearnog oružja procenjuje da je najmanje 100 komada američkog nuklearnog oružja skladišteno u pet zemalja NATO-a u šest baza, uključujući i Klajne Brogel.

U vazduhoplovnoj bazi se takođe nalazi belgijska flota F-16 i planirano je da se u njoj na kraju smeste neki od belgijskih borbenih aviona F-35, od kojih su prvi isporučeni krajem prošlog meseca.

Ovaj incident je najnoviji u talasu upada dronova koji je pogodio više od nekoliko evropskih zemalja od jeseni. Vrhunac ovih kršenja vazdušnog prostora dogodio se između 20. septembra i 5. oktobra, sa značajnim povećanjem aktivnosti, posebno u Danskoj, Norveškoj, Nemačkoj i Belgiji.

Nakon ovog talasa koji je obuhvatio više zemalja, broj registrovanih viđenja dronova je opao, ali su se ponovljeni upadi ponovo dogodili u Belgiji i Nemačkoj prošle nedelje. Većina ovih incidenata bila je geografski koncentrisana duž severnog krila NATO-a.

Među najčešćim metama bile su vojne instalacije i aerodromi dvostruke namene.

Čini se da se većina viđenja dogodila noću, često u grupama više dronova istovremeno.

U analizi koju je objavio Francuski institut za međunarodna i strateška pitanja tvrdi se da su napadi na Dansku verovatno imali političku svrhu, budući da ta zemlja predsedava Savetom EU do kraja ove godine./Defensenews/