Bela kuća: Članstvo u NATO-u neophodno za bezbednosne garancije Ukrajine, ali odluka o pozivu je na sledećem predsedniku

Dok se administracija predsednika Džoa Bajdena priprema da preda vlast timu novoizabranog predsednika Donalda Trampa, Ukrajinka Julija Jarmolenko iz Glasa Amerike razgovarala je sa Majklom Karpenterom, direktorom Saveta za nacionalnu bezbednost za Evropu. Karpenter je govorio o nedavnim naporima Bajdenove administracije da ojača Ukrajinu i zašto bi Vašingtonu trebalo više vremena i resursa da započne uspešne pregovore između Ukrajine i Rusije.

Glas Amerike: U septembru smo razgovarali o ukrajinskom „planu pobede“, a sada se čini da se razgovor prebacuje na pregovarački proces. Da li mislite da je pobeda Ukrajine još moguća? I da li postoji još nešto što Bajdenova administracija može da učini da pomogne Ukrajini da postigne ovaj cilj?

Majkl Karpenter, viši direktor za Evropu u Savetu za nacionalnu bezbednost: Mislim da jeste. Verujem da je pobeda moguća. Mislim da Ukrajina mora da pobedi. Mislim da za dobro međunarodnog poretka, za dobro bezbednosti u Evropi i za dobro svih onih hrabrih Ukrajinaca koji se bore za svoju slobodu, mora da pobedi. Postavlja se pitanje šta sada možemo učiniti da Ukrajinu stavimo u poziciju snage? Biće potreban posvećen napor da se pruži dodatna bezbednosna pomoć za stabilizaciju linija. I to će zahtevati niz drugih napora, uključujući makrofinansijsku pomoć, humanitarnu pomoć, podršku energetskom sektoru. Ali to je već u toku. A ova vlada, iako joj je ostalo još samo mesec dana, nastaviće da povećava podršku i troši svaki dinar. Svaki dolar bezbednosne pomoći odobren Ukrajini biće vezan do kraja ove godine.

Glas Amerike: Ali ima li dovoljno vremena? Pentagon je juče rekao da možda neće moći da iskoristi svaki dolar, svaki peni preostalih sredstava za bezbednosnu pomoć.

Majkl Karpenter: Oh, hoće. Hoće. Pa, deo ove bezbednosne podrške je ugovorno obavezan, tako da deo neće stići do 2025. Ali sav novac će biti potrošen do 20. januara.

Glas Amerike: Vazdušna odbrana ostaje najveći problem za ukrajinsko civilno stanovništvo. Da li će se u preostalom vremenu dati prioritet protivvazdušnoj odbrani kako bi se pružila neka vrsta zaštite ukrajinskom civilnom stanovništvu?

Majkl Karpenter: Od svih mogućnosti koje su Ukrajini potrebne, protivvazdušna odbrana je najvažnija jer uključuje zaštitu gradova koje Rusija nemilosrdno gađa svojim bespilotnim letelicama, krstarećim projektilima i balističkim projektilima, uključujući Orešnik. A onda i za kritičnu infrastrukturu. Zaista je važno imati, možda ne uvek Patriote, ali manju verziju PVO sistema.

Dakle, to je apsolutni prioritet. Problem je u tome što su mnogi naši partneri i saveznici toliko duboko prodrli u sopstvene fondove da im ne preostaje mnogo toga da daju. Dakle, razgovaramo sa svim našim saveznicima i gledamo šta možemo da dobijemo pre zime da bismo Ukrajini dali potrebnu protivvazdušnu odbranu.

Glas Amerike: Novoizabrani predsednik Tramp i njegov tim razgovaraju o okončanju rata u roku od 24 sata. A poručuju i da će svoj rad usaglasiti sa aktuelnom vlašću. Postoji li konsenzus između dva tima o potrebi pravednog mira u Ukrajini, a ne samo prekida borbi?

Majkl Karpenter: Ne mogu da govorim u ime Trampove administracije, koja će uskoro stupiti na dužnost. Moraćete da ih pitate o njihovim stavovima. Ono što mogu da kažem je da pregovori mogu biti uspešni samo ako se vode uz odgovarajuću polugu. Ukrajina stoga mora biti u stanju da pristupi ovim pregovorima sa pozicije snage, što pre svega znači zaustavljanje erozije fronta trupa u Donbasu i barem stabilizaciju ovih linija, ako ne i preokretanje dinamike. Ovo će potrajati. Dakle, biće potrebno do 2025. godine i biće potrebni resursi. Biće potrebna dodatna bezbednosna pomoć kako bi se Ukrajini omogućilo da to uradi. Vidite, ideja da su Rusi u ovom trenutku zaista jaki je, po mom mišljenju, pogrešna. Videli smo da je u ove dve i po godine rata bilo i do 600.000 ruskih žrtava, a ruska ekonomija, inflacija, naravno, raste. Kamate su 21 odsto i mogle bi biti i veće. Rusija nije baš velika. Ipak, Ukrajini moramo obezbediti resurse kako bi ona mogla da pobedi. I bez obzira kojoj vladi ili zemlji pripadate, kojoj političkoj partiji pripadate, ovo je objektivna činjenica: Ukrajini je potrebna snaga resursa da se približi Rusiji i da vodi pregovore u kojima može zaštititi svoj suverenitet i nezavisnost.

Glas Amerike: Koja je vaša poruka sledećoj vladi? Kako se nadate da će se ona pozabaviti pitanjem rata Rusije protiv Ukrajine? I kako može Ukrajini dati potrebnu polugu za moguće pregovore?

Majkl Karpenter: Pa, mislim da je osnovna poruka da je rastući uticaj i sposobnosti NR Kine, nepoštene tržišne prakse Kine, šta rade u smislu prava intelektualne svojine i krađe intelektualne svojine, ili druge vrste zlonamernog uticaja koje vrše NR Kina na bilo koji način povezana sa ratom u Ukrajini, jer Ukrajina je temeljna osnova u okviru međunarodnog sistema na kojoj počiva sve ostalo, a to su suverenitet, teritorijalni integritet, nepovredivost granica. Ako ga ne zaštitite u Ukrajini, nećete ga nigde zaštititi. Bez obzira sa kojim timom razgovaramo, kojom vladom, kojom državom, Ukrajina je centralna i ovo nije daleki sukob gde se dve zemlje bore oko teritorije. Radi se o mnogo više od toga. To mora biti osnovna poruka.

Glas Amerike: Predsednik Zelenski je rekao da bi pozivanje Ukrajine da se pridruži NATO-u pomoglo da se okonča „vruća faza“ rata. I kaže da namerava da o tome razgovara sa predsednikom Bajdenom. Treba li očekivati promjenu mišljenja u Vašingtonu po ovom pitanju?

Majkl Karpenter: Mislim da je na novom timu da odluči o pozivu za NATO. Ono što mogu da kažem je da Ukrajina na kraju treba da bude u NATO-u kako bi osigurala svoju bezbednost. Ne postoji ništa drugo što bi moglo da parira članu pet NATO-a u smislu garancije bezbednosti, pošto je raširen među 32 saveznika i nosi težinu celokupne sposobnosti kolektivne odbrane. Dakle, ovo je tačka do koje Ukrajina apsolutno mora da dostigne. Potrebno joj je članstvo u Alijansi. I na samitu NATO-a u Vašingtonu prošlog jula, svi smo rekli da je Ukrajina na nepovratnom putu ka članstvu. To mora da je cilj. Pitanje je samo koliko će vremena biti potrebno da 32 saveznika i njihovi parlamenti ratifikuju članstvo u NATO. Trebaće vremena. A u međuvremenu, treba da razmislimo o tome kakve bezbednosne garancije, kakva bezbednosna pomoć nam je potrebna da podržimo Ukrajinu dok ona ne dobije garanciju iz člana 5.

Glas Amerike: Ali zašto je predsednik Bajden odlučio da sada nije pravo vreme da pozove Ukrajinu? Jer saveznici kažu da su Vašington i Berlin dve prestonice koje neće dati zeleno svetlo za pozivanje Ukrajine u NATO.

Majkl Karpenter: Vidite, ako Sjedinjene Države podržavaju poziv, onda to mora da bude nešto što podržavaju sve vlade. Ne može biti da ih jedna vlada podržava, a da druga povuče poziv. Mora biti trajna. Zato mislim da ova vlada neće ništa preduzeti bez podrške sledeće vlade. Dakle, u suštini na njoj je da dalje nastavi sa tim. Ali kao što sam rekao, činjenica da Ukrajina mora biti u NATO-u da bi dobila svoje bezbednosne garancije je nepobitna činjenica. Dakle, pitanje je tajming i kako postići konsenzus. Niko ne želi spor unutar NATO-a, gde su neke zemlje za, a druge protiv. Diplomatija mora biti usklađena sa ciljevima. Zato sva 32 saveznika moraju da kažu: Da, sada je pravo vreme i to treba da uradimo zajedno. Dakle, biće mnogo diskusija iza zatvorenih vrata o ovome, za koje pretpostavljam da će se održati u narednim mesecima pod novom administracijom. I znate, naš tim, predsednik Bajden, će podržati te razgovore i voditi sledeći tim po ovom pitanju u meri u kojoj oni žele da prihvate taj savet. Naravno, ovo je njihova odluka.

Glas Amerike: Osvrćući se na odgovor Bajdenove administracije na ruski rat protiv Ukrajine, neki kritičari kažu da polumere, neodlučnost i oklevanje nisu pomogli Ukrajini da postigne potpuni uspeh. Da li postoji nešto što bi predsednik Bajden želeo da je mogao da uradi drugačije?

Majkl Karpenter: Vidite, mislim da će biti vremena u budućnosti da naučimo lekcije iz ovog rata i pogledamo šta je moglo da se uradi drugačije. Činjenica je da je u ovom ratu bilo različitih faza. Došlo je do prvog napada na Kijev, u kojem je protivtenkovsko oružje bilo u prvom planu. A to je bila veština koja je zaista bila važna na bojnom polju. U kasnijim fazama rata tenkovi više nisu igrali tako veliku ulogu, pa je stoga protivtenkovsko oružje možda bilo manje važno. Tada smo počeli da pričamo o F-16 i sistemima PVO, sistemima Patriot i drugim mogućnostima. Svaka faza ovog rata iznela je na videlo nove sposobnosti koje su bile ključne u toj fazi. Realnost je da ni SAD ni bilo koji od naših saveznika nisu imali velike viškove ovih sposobnosti.

Na primer, rakete ATACMS [Armi Tactical Missile Sistem], posebno varijante dugog dometa. Niko od nas, ni SAD ni naši saveznici, nije imao veliki broj ovih projektila na raspolaganju za predaju Ukrajini preko noći. Tako da je trebalo vremena. Otkrili smo da našoj odbrambenoj bazi u Sjedinjenim Državama treba mnogo više ulaganja. Potrebno ga je dramatično povećati da bi se suočili sa ovom vrstom mogućnosti. To smo naučili. A tu je još jedan aspekt, a to je činjenica da je ključna varijabla u ovoj borbi trenutno rad. Možemo razgovarati o svim vrstama veština, oružja i municije koje želimo. Ali na kraju, najvažnija varijabla je koliko vojnika svaka zemlja ima na linijama fronta. A mi jednostavno vidimo da Rusija ima brojčanu nadmoć.

Zato moramo da razvijemo strategiju kako bismo pomogli Ukrajini da regrutuje više ljudi i dovede ih na front, čak i ako zapadne zemlje obezbede obuku i opremu. Ali govorenje samo o obuci i opremi bez razmatranja pitanja ljudstva zapravo ne daje pravdu za situaciju na frontu.

Glas Amerike: Ali ima li dovoljno opreme?

Majkl Karpenter: Ograničavajući faktor u ovom trenutku nije oprema. Mogu vam reći da u Ukrajini trenutno ima dosta municije. Obavezali smo se zapadnim zemljama, ne samo Sjedinjenim Državama već i našim saveznicima, da ćemo obučiti svakog ukrajinskog vojnika kojeg ukrajinske oružane snage mogu da iznesu.

Glas Amerike: Predsednik Zelenski je trenutno u Briselu. Da li mislite da je sada pravo vreme da evropski saveznici pojačaju podršku Ukrajini?

Majkl Karpenter: Definitivno, da. U svakom slučaju. Vreme je da naši evropski partneri i saveznici preispitaju svoje zalihe i svoju odbrambenu industriju. Mi smo svoje znatno povećali. Pred nama je još mnogo posla. Još nije tamo gde bismo želeli da bude.

Ali ako uzmete, na primer, municiju od 155 mm, mi smo udvostručili naš proizvodni kapacitet, a zatim ga ponovo udvostručili. U Evropi mnogo zaostaje.

Dakle, potrebni su nam evropski saveznici da vode računa o ovim ključnim nadležnostima. Ako govorite o sistemima protivvazdušne odbrane, upravo smo o tome govorili. Naši evropski partneri takođe moraju da budu u stanju da proizvode sisteme protivvazdušne odbrane i snabdevaju te sisteme Ukrajini ili drugim zemljama kojima su potrebni. Dakle, ne radi se samo o Sjedinjenim Državama. Takođe se radi o uključivanju naših saveznika. Uradili su mnogo. Uradili su mnogo u pogledu ukupnog iznosa pružene podrške. Ali ako pogledate pojedine zemlje, sigurno postoje neke zemlje koje bi mogle učiniti mnogo više.

/www.voanews.com