Baltičke države jačaju odbranu usred rastućih ruskih hibridnih pretnji

Objavljivanje nove Strategije nacionalne bezbednosti SAD za 2025. godinu, koja poziva na „brz prekid neprijateljstava u Ukrajini“, stavilo je Estoniju, Letoniju i Litvaniju u novu poziciju neizvesnosti, dok tenzije sa Rusijom ostaju visoke.

Sve tri baltičke države bile su među najvećim pristalicama Ukrajine još od početka ruske invazije u februaru 2022, a istovremeno su i među najvećim izdavaocima za odbranu u okviru NATO-a.

Suočene sa upornim hibridnim pretnjama u regionu Baltičkog mora — od ponovljenih povreda vazdušnog prostora, preko sabotaže podvodne infrastrukture, do instrumentalizacije migracija — njihova bezbednosna integracija danas se smatra važnijom nego ikad. Kako baltičke države često kažu: „Snaga je u jedinstvu“.

U centru njihove strategije odvraćanja nalazi se NATO misija ojačanog unapred raspoređenog prisustva (Enhanced Forward Presence – eFP): Ujedinjeno Kraljevstvo predvodi misiju u Estoniji, Kanada u Letoniji, a Nemačka u Litvaniji.

Ono što je počelo kao raspoređivanje 1.000–1.500 vojnika preraslo je u brigade od 3.000–5.000 vojnika, nakon odluka sa samita u Madridu (2022) i potvrda na samitu u Vilnjusu (2023).

Ovaj ojačani vojni položaj dodatno je utvrđen pristupanjem Finske i Švedske NATO-u, čime je značajno podignut prag za bilo kakvu potencijalnu rusku agresiju. Baltičke države više se ne smatraju izloženim rubnim teritorijama Alijanse.

Estonija, Letonija i Litvanija u potpunosti su prihvatile „Haguško obavezivanje“, koje zahteva da se najmanje 3,5% BDP-a izdvaja za odbranu, uz dodatnih 1,5% za ključne komponente poput infrastrukture i civilne pripreme. Projekcije za 2026. godinu su bez presedana: Estonija cilja na 5% BDP-a, Letonija na 4,91%, a Litvanija na 5,38%.

Paralelno se gradi Baltička odbrambena linija — višeslojna mreža fortifikacija duž granica sa Rusijom i Belorusijom — osmišljena da odvrati invaziju, upravlja krizama i zaustavi ilegalne migracije.

Baltičke države takođe sprovode model totalne odbrane, kombinujući vojne kapacitete sa civilnom mobilizacijom. Jedan od primera je velika vežba evakuacije „Vyčio Skliautas 2025“ održana u Vilnjusu.

U međuvremenu, odbrambena industrija regiona brzo se širi:

Frankenburg Technologies u Estoniji razvija jeftine protivdron rakete,

Rheinmetall investira preko 300 miliona evra u Litvaniji i 275 miliona u Letoniji za fabrike artiljerijske municije,

finska kompanija Patria otvorila je pogon za sklapanje oklopnih vozila u Valmijeri, Letonija.

Ovi projekti otvaraju nova radna mesta, privlače investicije i usklađuju proizvodne standarde sa zahtevima NATO-a — sve to u neposrednoj blizini ukrajinske linije fronta.

Širenje odbrambenog sektora dodatno podržava EU kroz SAFE program, mehanizam vredan 150 milijardi evra namenjen hitnim odbrambenim inicijativama. Estonija, Letonija i Litvanija traže 2,6 milijardi, 5,6 milijardi i 6,3 milijarde evra.

Uprkos snažnom zamahu, izazov ostaje kako zadržati visoke izdatke za odbranu uz dugoročnu ekonomsku održivost. Evropska sredstva biće ključna u smanjenju fiskalnog pritiska. Analitičari upozoravaju i da Baltička odbrambena linija može brzo zastariti ukoliko se ne modernizuje prema iskustvima sa bojišta u Ukrajini. Predložena evropska inicijativa „Zid dronova“ smatra se prilikom da se efikasnije integrišu kopnena i vazdušna odbrana.

Iako novi američki strateški dokument ukazuje na veći fokus na Zapadnu hemisferu, u njemu se jasno navodi da je „Evropa strateški i kulturno vitalna za Sjedinjene Države“. Za baltičke države, ovo je važna poruka u vremenu globalne neizvesnosti.

Vođene strateškom hitnošću, Estonija, Letonija i Litvanija postale su uticajan glas u evroatlantskom prostoru. Suočene sa nepredvidivim geopolitčkim okruženjem, njihov vodeći princip ostaje nepromenjen: „Snaga je u jedinstvu.“ /The Geopost.