Srbija kao glavno središte hibridnih operacija Moskve i Pekinga na Balkanu

Izveštaj koji je propisan Zakonom o nacionalnoj odbrani SAD ima za cilj da identifikuje mreže, entitete i pojedince koji podržavaju ove aktivnosti uticaja.

Pregled političkih i bezbednosnih dešavanja na Zapadnom Balkanu tokom poslednje decenije otkriva jasan obrazac. Zajednička nit povezuje ova dešavanja: sve dublje i agresivnije prisustvo Rusije i Kine u regionu. Ovaj fenomen više nije apstraktna geopolitička briga; već ima opipljive efekte na funkcionisanje institucija, komunikaciju vlade sa javnošću, izbornu administraciju i širu percepciju međunarodnog poretka. Kongres Sjedinjenih Država izrazio je zabrinutost da Rusija i Kina koriste operacije uticaja na Zapadnom Balkanu kako bi potkopale krhke demokratske sisteme i ugrozile interese Sjedinjenih Država i njihovih saveznika u NATO-u.

Ovaj mandat za izveštavanje nije samo birokratska vežba. On predstavlja odgovor na sve veće dokaze da je Rusija, koja je učestvovala u otvorenoj agresiji protiv Ukrajine i ima poteškoća sa svojim tradicionalnim kanalima uticaja u Evropi, preusmerila svoju stratešku pažnju na zemlje sa slabijim institucionalnim otporom. Kina, nasuprot tome, koristi različite metode za ostvarivanje svojih ciljeva, oslanjajući se na ekonomski uticaj, investicione strategije, tehnološku kontrolu i dugoročnu diplomatiju. Za Sjedinjene Države, ova dva pristupa predstavljaju dvostruku pretnju evroatlantskoj orijentaciji Zapadnog Balkana.

Slabost regiona proizilazi iz kombinacije tri faktora: nepotpunih ili politički instrumentalizovanih demokratskih institucija, izraženih društvenih podela i lakoće kojom se nacionalistički narativi mogu mobilisati za političku korist. Upravo u tim oblastima uticajne operacije dobijaju pristup, iskorišćavajući institucionalne slabosti za unapređenje strateških agendi Moskve i Pekinga.

Ruska aktivnost na Balkanu nije samo slučajnost, već je usmerena na slabljenje demokratskih procesa. Ovi napori uključuju mešanje u izbore, manipulaciju informacijama i finansiranje mreža i struktura povezanih sa Kremljem. Takve strukture deluju tako da ometaju efikasno funkcionisanje vladavine prava. Rusija je razvila oblik hibridnog ratovanja koji se oslanja na koordinisane akcije između obaveštajnih službi, diplomatskih kanala, državnih medija, oligarhijskih mreža i kulturnih ili verskih organizacija. Cilj je potkopavanje izbornog integriteta, pogoršanje političkih tenzija i negovanje percepcije da su demokratske institucije korumpirane, nefunkcionalne ili nesposobne za efikasno upravljanje.

Rusija ima jasan strateški interes da cilja Kosovo, jer bi potkopavanje njegove državnosti oslabilo i NATO i Evropsku uniju. U Srbiji su, međutim, ove aktivnosti više povezane sa državnim institucijama i određenim verskim grupama. Ovaj odnos se nastavlja jer je srpska država održavala bliske veze sa Moskvom preko svog političkog rukovodstva i povezanih verskih struktura. Kao rezultat toga, Srbija funkcioniše kao ideološki saveznik i ključni kanal za projektovanje ruskog uticaja širom Balkana.

Ove operacije se protežu dalje od propagande i dezinformacija. One uključuju sistematsko omalovažavanje institucija, diskreditaciju prozapadnih političkih aktera, podršku snagama koje generišu društvenu polarizaciju i stvaranje neformalnih mreža kroz koje se procesi donošenja odluka beleže u tišini. Rusija takođe zapošljava grupe koje izazivaju političku nestabilnost, organizuju proteste i zastrašuju istraživačke novinare. U određenim okolnostima, ona se dodatno oslanja na grupe koje se bave direktnim napadima na državne institucije.

Kineski uticaj je takođe prisutan u regionu, iako deluje na znatno drugačiji način. Za razliku od Rusije, Kina ne teži da stvori trenutne političke poremećaje. Umesto toga, teži dugoročnoj zavisnosti kroz investicije u ekonomske i tehnološke sektore. Projekti koje karakterišu bezuslovne investicije često rezultiraju sumnjivim poslovima i sve većom kontrolom nad ključnim centrima ekonomskog odlučivanja. U državama sa slabim institucionalnim nadzorom, ovaj pristup predstavlja rizike uporedive sa onima povezanim sa ruskim manipulativnim operacijama.

Izveštaj, koji je propisan Zakonom o nacionalnoj odbrani SAD, ima za cilj da identifikuje mreže, entitete i pojedince koji podržavaju ove aktivnosti uticaja. Njegov cilj nije ograničen samo na procenu rezultata, već uključuje i ispitivanje domaćih struktura koje omogućavaju zlonamerni strani uticaj. Ove strukture često uključuju domaće aktere koji politički ili finansijski profitiraju od destabilizujućih projekata. U drugim slučajevima, uticaj se vrši putem medija koje kontrolišu određene interesne grupe, fiktivnih kompanija ili kulturnih i akademskih organizacija koje funkcionišu kao instrumenti spoljne moći.

Izveštaj takođe ima za cilj da identifikuje operativne taktike koje koriste Rusija i Kina na Balkanu. Ove taktike obično uključuju širenje dezinformacija putem društvenih medija, promovisanje narativa neprijateljskih prema NATO-u i Evropskoj uniji, finansiranje organizacija koje podrivaju poverenje javnosti u institucije, manipulisanje izbornim procesima i hibridne operacije povezane sa obaveštajnim podacima usmerene na kritičnu infrastrukturu.

Još jedna ključna komponenta procene uključuje procenu kako su prošle operacije uticaja u drugim zemljama uticale na američke saveze na Balkanu. Čak i kada takve operacije nisu proizvele značajne promene politike, doprinele su kašnjenjima u demokratskim tranzicijama, smanjenom poverenju javnosti u institucije i pojavi političkog okruženja u kojem regionalne države izgledaju manje posvećene evroatlantskim integracijama. U nekim slučajevima, strani uticaj je izazvao neposredne posledice, uključujući zakonodavnu paralizu, osporavane izbore, vladine krize i visoke tenzije na granicama u skladu sa geopolitičkim ciljevima Moskve. Procena se dalje bavi kapacitetima NATO-a i pojedinačnih balkanskih država da se brane od ovih pretnji. Postoje značajne varijacije širom regiona. Neke države su značajno investirale u sajber bezbednost i mehanizme osmišljene da se suprotstave stranom uticaju. Druge, posebno one sa bližim vezama sa Moskvom ili velikim kineskim investicijama, pokazuju slabiju institucionalnu otpornost i povećanu podložnost političkom pritisku.

Kroz namenska sredstva usmerena na suprotstavljanje ruskom i kineskom uticaju, Sjedinjene Države rade na jačanju odbrambenih kapaciteta u regionu. Ovi napori prevazilaze ekonomsku podršku ili tehničku pomoć i imaju za cilj stvaranje zajedničkog regionalnog okvira u kojem institucije dele informacije, analiziraju hibridne pretnje, jačaju nezavisne medije i podižu svest javnosti o operacijama stranog uticaja.

Još jedan važan deo izveštaja je procena taktika koje će verovatno biti korišćene u budućnosti. Ruske strategije na Balkanu se razvijaju kao odgovor na efikasnost, često se prebacujući ka tajnim operacijama usmerenim na kritičnu infrastrukturu i bezbednosne institucije. Očekuje se da će Kina nastaviti da koristi tehnološke kapacitete i finansijske resurse za stvaranje zavisnosti, posebno u digitalnom, energetskom i infrastrukturnom sektoru.

Konačno, Sjedinjene Države razvijaju strategiju za proširenje svog odbrambenog angažmana u regionu. To uključuje povećanje pomoći balkanskim zemljama, jačanje praksi bezbednosti informacija i negovanje uslova u kojima zlonamerni strani uticaj ne može lako da prevlada.

Zapadni Balkan ostaje strateški važan za evropsku bezbednost i transatlantski savez. Svaki pokušaj potkopavanja mira, demokratije ili integracije ovih država u evroatlantske strukture imaće posledice koje se protežu van samog regiona. U vreme kada je međunarodni poredak pod sve većim pritiskom, Balkan ne sme postati poligon za hibridne operacije usmerene na smanjenje zapadnog uticaja.

Na kraju krajeva, kroz ovaj pravni mandat, Sjedinjene Države šalju jasnu poruku regionu: Zapadni Balkan je strateški prioritet, a ne samo periferna politička briga. Teret sada pada na balkanske zemlje da razviju institucionalne kapacitete, stručnost i političku odlučnost potrebne za suočavanje sa novim pretnjama. Ove pretnje sve više poprimaju oblik ne konvencionalnog oružja, već narativa, proizvedenih kriza, ekonomske zavisnosti i tajnih operacija osmišljenih da potkopaju demokratsku upravu.

/The GeoPost