Suočeni sa zapadnim pritiskom i pretnjom dugova, bosanski Srbi traže bliže veze sa Pekingom

Usred rastućih ekonomskih pritisaka zbog nadolazećih otplata duga i nedostatka stranih investicija, lider bosanskih Srba Milorad Dodik traži finansijski spas od Kine.

Njegova vlada u Republici Srpskoj – većinski srpskom entitetu u Bosni i Hercegovini – nedavno je sklopila nove građevinske poslove sa kineskim kompanijama, uspostavila bliže veze između Dodikove vladajuće stranke Savez nezavisnih socijaldemokrata (SNSD) i Kine i poslala premijera Radovana Viškovića u Peking u aprilu da se sastane sa lokalnim preduzećima i traži ulaganja.

“Mi smo premali da utičemo na razvoj svetske politike i dešavanja, ali trenutno tražimo prijatelje i partnere koji nam mogu pomoći u trgovini, biznisu, finansijama i svim drugim oblastima”, rekao je Boško Jugović, načelnik opštine Pale u Republika Srpska, rekao je Balkanskom servisu RFE/RL nakon što je bio u delegaciji SNSD-a koja je krajem aprila primila kineske trgovinske predstavnike u Sarajevu.

Analitičari kažu da su otopljavanje veza između Republike Srpske i Kine – formalizovane sporazumom o saradnji 2016. – deo šire Dodikove političke igre dok se bori sa lošim finansijskim izgledima i pogoršanjem odnosa sa Zapadom, nakon što je pozvao na secesiju srpski entitet iz Bosne i eventualno formiranje unije sa susednom Srbijom.

Dodik se posebno nada da će se zadužiti kod kineskih finansijskih institucija i naterati Kinu da prihvati obveznice koje koristi Republika Srpska kako bi zemlja mogla da izvrši seriju otplate duga zapadnim zajmodavcima koji dospevaju na naplatu počevši od ovog leta.

Dodik je krajem marta rekao da su kineske institucije pristale da prihvate obveznice kao finansijsku garanciju za otplatu kredita, ali su mnogi ekonomski analitičari i dalje nesigurni u pogledu plana lidera bosanskih Srba, za koji kažu da nema pregovaračku moć i previše nepovoljne uslove.

„Jedno je dobiti kredit od Kine, ali je pitanje pod kojim uslovima“, kaže za RSE Velizar Antić, nezavisni politički analitičar iz Banjaluke. „Radi se o tome kada i kako će ti krediti biti otplaćeni [i] šta će se desiti ako ih Republika Srpska ne može otplatiti.

Balans između finansija i politike

Nekada miljeniku Zapada, Dodiku – koji je ključna figura u bosanskoj politici već 30 godina – nije strano da svoje tople veze sa Pekingom i Moskvom igra protiv Evrope i Sjedinjenih Država.

Kada je 2022. godine izabran za predsednika Republike Srpske, nakon što je završio svoj mandat predstavnika Srbije u bosanskohercegovačkom predsedništvu, obećao je da će nastaviti bliske veze sa Kremljom, navodeći da će sve sankcije ili smanjenje finansiranja EU samo to učiniti. bi ih primoralo da prihvate investicione ponude iz Kine.

Čini se da je nacionalistički političar ispunio to obećanje, jer je nedavno najavio da će posetiti ruskog predsednika Vladimira Putina u Moskvi 23. maja, uprkos međunarodnoj osudi ničim izazvane, velike invazije Rusije na Ukrajinu i pozivima Zapada da izolovati Kremlj.

„Kad odem kod Putina, nema zahteva. On samo kaže: ’Šta da pomognem?’ Šta god da sam razgovarao sa njim, nikada nisam bio prevaren. Ne znam čemu drugom da verujem ako ne u to“, rekao je Dodik za list „Gardijan“ 2021. godine. „Sa [kineskim liderom] Sijem takođe kaže Đinpingu: Ako postoji nešto u čemu mogu da pomognem, biću tu.’“

Ostaje da se vidi kako će se to odraziti na dosadašnje Dodikove napore da se izbori sa otplatom dugova Republike Srpske koja se prijeti.

Ministarstvo finansija Republike Srpske nije odgovorilo na zahtjeve RSE za komentar o otplatama dugova i mogućim kineskim kreditima.

Rata od 200 miliona evra (217 miliona dolara) dospeva u junu na obveznice prodate na Bečkoj berzi pre pet godina, a Republika Srpska, sa 1,3 miliona stanovnika, ima više od 500 miliona evra (544 miliona dolara) koje ona pozajmljeni od raznih finansijskih institucija.

Prema podacima Ministarstva finansija BiH, spoljni dug Republike Srpske trenutno iznosi više od 2,1 milijardu evra (2,29 milijardi dolara).

Tokom svog putovanja u Peking u aprilu, Višković je navodno razgovarao sa tri kineska zajmodavca. Ishod ovih razgovora nije poznat, ali je iz Republike Srpske saopšteno da će kineski predstavnici nastaviti pregovore u Banjaluci, de fakto glavnom gradu entiteta.

Nekoliko komentatora je istaklo da nedostatak konkretnih detalja o tekućim razgovorima sa kineskom stranom sugeriše da zvaničnici bosanskih Srba možda nisu zadovoljni uslovima koji su im ponuđeni.

Igor Crnadak, zamenik lidera opozicione Partije demokratskog progresa, rekao je za RSE da vladini zvaničnici nisu komentarisali raspored otplate duga, niti razgovore sa kineskim institucijama, dodajući da njegova stranka planira da održi posebnu sednicu parlamenta na kojoj će dobiti informacije o finansije kompanije.

„Situacija je prilično ozbiljna, posebno imajući u vidu klauzule u ugovorima koji govore da vlasnici ovih obveznica mogu preuzeti vlasništvo nad preduzećima u kojima država ima većinski udeo ako se dug ne otplati“, rekao je Crnadak.

Jače pozivanje na Moskvu i Peking

Finansijski pritisci sa kojima se suočava Republika Srpska dijelom potiču od optužbi za rasipništvo i korupciju koje su pratile uzastopne vlade, ali i od Dodikovog dramatičnog sukoba sa Zapadom, koji je smanjio njene mogućnosti finansiranja.

Dodiku je zabranjeno da putuje ili pristupa imovini u Sjedinjenim Državama od 2017. godine nakon što je prkosio Ustavnom sudu BiH održavanjem referenduma o proslavi Dana Republike Srpske, obilježavanja datuma 1992. godine, kada su bosanski Srbi proglasili svoju državu.

Separatistički napori etničkih Srba bili su okidač za razorni rat u Bosni od 1992. do 1995. godine, koji je koštao života više od 100.000 ljudi, raseljavao milione ljudi i uništio velike delove zemlje.

Mirovnim sporazumom uz posredovanje SAD okončan je rat i stvoreni pretežno srpski i bošnjačko-hrvatski entiteti koji čine Federaciju Bosne i Hercegovine. Troglavo Predsjedništvo Bosne drže predstavnici ove tri glavne etničke grupe.

Dodikov proruski stav je dobro poznat, ali korak ka Pekingu se poklopio sa bliskim vezama Kine sa Srbijom – ključnim saveznikom i najvećim trgovinskim partnerom Republike Srpske – i perspektivom kineskih kredita i investicija koje dolaze sa manje obaveza nego Zapadne opcije.

U februaru je konzorcijum kineskih kompanija potpisao ugovor o zajmu od 175 miliona evra (190 miliona dolara) sa Republikom Srpskom za izgradnju dela severnog autoputa koji povezuje region sa Srbijom.

Visković je izneo nekoliko detalja o ponudi i kreditu. Rekao je samo da je China Overseas Engineering Group izabrana jer je bila najniža ponuda nakon što je Evropska banka za obnovu i razvoj povukla svoju podršku rekavši da projekat nije od vitalnog značaja. Pored toga, Visković je rekao da će kredit na 15 godina imati grejs period od tri godine.

U avgustu 2022. potpisan je još jedan ugovor sa China State Construction Engineering za izgradnju 33 kilometra deonice istog autoputa u severnoj Bosni.

Nakon što je najavio dogovor od 302 miliona evra (328 miliona dolara), Dodik je taj dogovor nazvao uspehom njegove strategije za privlačenje kineskog kapitala suočenog sa zapadnim pritiskom.

To pokazuje da Republika Srpska ima alternativu i da neće biti ucijenjena od nekih zapadnjaka koji pokušavaju da utiču na političke stavove i politička rješenja zabranom bankama da ulažu novac“, rekao je on./Rferl/