„Srpski svet“ na hrvatskoj granici – ako Đukanović izgubi izbore, hoće li Putin i Vučić preuzeti kontrolu nad Crnom Gorom?

Sve oči su uprte u mladog Jakova Milatovića, koji bi u drugom krugu predsedničkih izbora u Crnoj Gori mogao da „pobijedi” vječitog Mila Đukanovića. Iako je u prvom krugu predsedničkih izbora osvojio najviše glasova, ako podrška svih njegovih protivnika bude na strani Milatovića, a izvesno je da će tako i biti, Đukanović će sigurno otići u istoriju, piše Slobodna Dalmacija.

Ako Milatović dobije predsednički mandat, a Vladom, i ne manje važno, velikim delom medija, već upravlja struja koja je bliža Beogradu i Moskvi nego Briselu, ideja je čuvenog „srpskog sveta“ , što nije ništa drugo do eufemizam za veliku Srbiju.

Poznavaoci crnogorske političke scene upozoravaju da je Milatović Evropljanin u ruskom ruhu.

Iako student Oksforda i intelektualac ​​liberalne provenijencije, bio je ministar u prosrpskoj vladi koju je bukvalno sastavljala SPS na čelu sa slavnim patrijarhom Amfilohijem.

Jakov Milatović je u kampanji odigrao mudro: govorio je protiv podela u društvu između zagovornika zapadne politike i navijača Vučića i Putina, koji su izuzetno moćni.

On je podsjetio da su zahvaljujući njegovim mjerama, dok je bio ministar, ozbiljno povećane minimalne i prosječne zarade, što je činjenica, kao i činjenica da bi ove mjere dugoročno mogle da ugroze ekonomsku stabilnost Crne Gore.

Program koji je sprovodio zvao se „Evropa sada“, pa ispada da Milatović neće sumnjati u evropske integracije ili članstvo Crne Gore u NATO? Ali, ponavljamo, u to niko nije siguran jer je Jakov Milatović jasno podržao SPC u nastojanju da i dalje bude neprikosnovena u Crnoj Gori.

Milatović je svakako dobio deo glasova crnogorskih suverenista, koji su na vrhu glave Mila Đukanovića i njegova tridesetogodišnja vladavina obeležena velikim skandalima, a čija je zajednička karakteristika politički klijentelizam.

Ukoliko Đukanović konačno siđe sa vlasti, verovatno će biti izložen policijskoj istrazi i sudskom postupku, pa će se njegov klan, što je prava reč kada govorimo o ljudima koje je decenijama vezivao za njega, svim silama truditi da ga zadrži u sedlu.

Zato Milatovića i Đukanovića u drugom krugu predsedničkih izbora čeka bitka do poslednjeg glasačkog listića, sve ili ništa.

Na jednoj strani je, dakle, stari politički lisac Đukanović, najveći kreditor za obnovu crnogorske državnosti, a na drugoj mladi, obrazovani, ambiciozni Milatović, koji bi po svom profilu mogao biti miljenik Zapada , ali i ruski trojanski konj. Bog te pita šta je i ko je.

Ako uzmemo u obzir činjenicu da se Hrvatska na istoku graniči sa Srbijom, Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom i da su antizapadni elementi pokušali ili su se već infiltrirali u sve tri zemlje, bićemo „srećni“.

Idemo redom: predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije se kategorički odrekao agresora Putina, protiv kojeg Hag optužuje, naprotiv, stalno podseća da osamdeset odsto srpske javnosti podržava njegov rat u Ukrajini, a Milorad Dodik to čini još manje.

Po Vučićevom modelu, širom je otvorio vrata Republike Srpske (sumnjivom?) ruskom kapitalu.

Dobar dio SDA naslanja se na tursku politiku, a iako je Redžep Tajip Erdogan stari američki igrač, a njegova zemlja ugledna članica NATO-a, Vladimiru Vladimiroviču ni „sultan“ ne okreće leđa. Ispada da su Sarajevo i Banjaluka indirektni saveznici?

Ukoliko Milatović postane novi crnogorski predsednik, i kao takav sledi uputstva iz Moskve, geopolitički uticaj Rusije u regionu će dodatno ojačati.

Pred crnogorskim biračima je težak zadatak: glasanjem za Đukanovića podržaće kroničku politiku, koja se manifestuje u umrežavanju te male države isključivo sa njegovim poltronima, koji su zagospodarili čitavim društvom iz kojeg crpe ogroman kapital.

Izborom Jakova Milatovića za šefa države može se zemlja odvesti u Evropu ili sasvim suprotno, u zagrljaj ruskog medveda koji guši slobodarske nacije: Ukrajince, Gruzijce, Moldavce… A Crnogorce?/Slobodna Dalmacija/