Izveštaj Evropskog parlamenta: Rusija stvara tenzije u državama Zapadnog Balkana

Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u susedne suverene države, navodi se u izveštaju usvojenom u Odboru za strano uplitanje u Evropskom parlamentu (EP) 26. aprila.

Mešanje u susedne države, kako se navodi, ide: u Bosni i Hercegovini (BiH) preko Republike Srpske (RS), u Crnoj Gori preko prosrpskih osećanja u zemlji i Srpske pravoslavne crkve (SPC), i na Kosovu – eksploatacijom i zapaljivanjem postojećih sporova na severu.

Dodaje se da Rusija i dalje ima značajan uticaj na Zapadnom Balkanu i moć da se meša u regionalne pokušaje pomirenja, integracije i reformi u pravcu demokratizacije.

“Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora BIA, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremaljskoj retorici, ističe se u Izveštaju. Na fotografijii šefovi diplomatija Srbije i Rusije, Aleksandar Vulin i Sergej Lavrov u Moskvi u avgustu 2022.

Izveštaj o stranom uplitanju u sve demokratske procese u Evropskoj uniji (EU), uključujući i dezinformacije, naglašava potrebu da se EU proaktivno suprotstavi propagandi zlonamernih aktera u regionu Zapadnog Balkana, “koja ima za cilj podrivanje interesa i vrednosti EU”.

Za izveštaj je glasalo 27 zastupnika u Odboru za strano uplitanje, jedan je bio protiv i jedan uzdržan. U junu ovaj izveštaj će biti izglasan na plenarnoj sednici kada dobija verziju Rezolucije Evropskog parlamenta.

Region Zapadnog Balkana se u ovom izveštaju ocenjuje kao područje strateške i geopolitičke konkurencije te se naglašava da su neke zemlje regiona sklone destabilizaciji.

Navodi se takođe da treće zemlje iskorištavaju ranjivosti, uključujući strateška ulaganja i kampanje dezinformacija; budući da su stabilnost, sigurnost i demokratska otpornost zemalja pristupnica neraskidivo povezane sa bezbednošću, stabilnošću i demokratskom otpornošću EU.

Širenje preko medija

Uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu se prema ovom izveštaju treba shvatiti kao “deo šire strategije za promovisanje autoritarizma u Evropi”.

Naglašava se da se proruski stavovi šire preko srpskih i mađarskih medija na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi se izražava zabrinutost zbog nedavnih saznanja da je Srbija “zemlja koja je najpodložnija zlonamernom stranom uticaju na Zapadnom Balkanu, posebno iz Rusije i Kine”, te da Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji i nije se uskladila sa spoljnom politikom EU.

U izveštaju se pozdravlja usklađivanje određenih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU te se poziva Evropska komisija da bliže sarađuje sa državama članicama na uvođenju i sprovođenju sankcija.

Osuda otvaranja Russia Today Balkans

U izveštaju se posebno “najoštrije osuđuje” otvaranje kancelarije Russia Today (RT) u Beogradu i pokretanje njegovog online servisa vesti na srpskom jeziku.

Time se “omogućava ovom zloćudnom akteru da širi svoje dezinformacije u celom regionu”.

Ruski državni kanal Russia Today (RT) je počeo sa emitovanjem na srpskom jeziku u novembru 2022 godine.

Vlasti Srbije pozvane su da se usklade sa odlukom Saveta EU o obustavi emitovanja aktivnosti Sputnika i RT.

“U jasnoj suprotnosti sa sankcijama EU, Srbija, zemlja kandidat za EU ​je postala sigurno utočište za neke ruske kompanije koje žele da izbegnu ili prebrode sankcije koje je uvela EU”, podvlači se u usvojenom izveštaju./RSE/