Rusija koristi uticaj u Srbiji pokušavajući da destabilizuje i meša se u susedne suverene države, navodi se u izveštaju usvojenom u Odboru za strano uplitanje u Evropskom parlamentu (EP) 26. aprila.
Mešanje u susedne države, kako se navodi, ide: u Bosni i Hercegovini (BiH) preko Republike Srpske (RS), u Crnoj Gori preko prosrpskih osećanja u zemlji i Srpske pravoslavne crkve (SPC), i na Kosovu – eksploatacijom i zapaljivanjem postojećih sporova na severu.
Dodaje se da Rusija i dalje ima značajan uticaj na Zapadnom Balkanu i moć da se meša u regionalne pokušaje pomirenja, integracije i reformi u pravcu demokratizacije.
“Evropski parlament je zabrinut zbog imenovanja direktora BIA, koji je poznat po svojoj anti-EU i prokremaljskoj retorici, ističe se u Izveštaju. Na fotografijii šefovi diplomatija Srbije i Rusije, Aleksandar Vulin i Sergej Lavrov u Moskvi u avgustu 2022.
Izveštaj o stranom uplitanju u sve demokratske procese u Evropskoj uniji (EU), uključujući i dezinformacije, naglašava potrebu da se EU proaktivno suprotstavi propagandi zlonamernih aktera u regionu Zapadnog Balkana, “koja ima za cilj podrivanje interesa i vrednosti EU”.
Za izveštaj je glasalo 27 zastupnika u Odboru za strano uplitanje, jedan je bio protiv i jedan uzdržan. U junu ovaj izveštaj će biti izglasan na plenarnoj sednici kada dobija verziju Rezolucije Evropskog parlamenta.
Region Zapadnog Balkana se u ovom izveštaju ocenjuje kao područje strateške i geopolitičke konkurencije te se naglašava da su neke zemlje regiona sklone destabilizaciji.
Navodi se takođe da treće zemlje iskorištavaju ranjivosti, uključujući strateška ulaganja i kampanje dezinformacija; budući da su stabilnost, sigurnost i demokratska otpornost zemalja pristupnica neraskidivo povezane sa bezbednošću, stabilnošću i demokratskom otpornošću EU.
Širenje preko medija
Uticaj Rusije na Zapadnom Balkanu se prema ovom izveštaju treba shvatiti kao “deo šire strategije za promovisanje autoritarizma u Evropi”.
Naglašava se da se proruski stavovi šire preko srpskih i mađarskih medija na Zapadnom Balkanu. S tim u vezi se izražava zabrinutost zbog nedavnih saznanja da je Srbija “zemlja koja je najpodložnija zlonamernom stranom uticaju na Zapadnom Balkanu, posebno iz Rusije i Kine”, te da Srbija još uvek nije uvela sankcije Rusiji i nije se uskladila sa spoljnom politikom EU.
U izveštaju se pozdravlja usklađivanje određenih zemalja kandidata i potencijalnih kandidata za članstvo u EU te se poziva Evropska komisija da bliže sarađuje sa državama članicama na uvođenju i sprovođenju sankcija.
Osuda otvaranja Russia Today Balkans
U izveštaju se posebno “najoštrije osuđuje” otvaranje kancelarije Russia Today (RT) u Beogradu i pokretanje njegovog online servisa vesti na srpskom jeziku.
Time se “omogućava ovom zloćudnom akteru da širi svoje dezinformacije u celom regionu”.
Ruski državni kanal Russia Today (RT) je počeo sa emitovanjem na srpskom jeziku u novembru 2022 godine.
Vlasti Srbije pozvane su da se usklade sa odlukom Saveta EU o obustavi emitovanja aktivnosti Sputnika i RT.
“U jasnoj suprotnosti sa sankcijama EU, Srbija, zemlja kandidat za EU je postala sigurno utočište za neke ruske kompanije koje žele da izbegnu ili prebrode sankcije koje je uvela EU”, podvlači se u usvojenom izveštaju./RSE/