Balkan u opasnosti, Stoltenberg: Postoji potencijal za tenzije na Kosovu i u Bosni

Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da je bezbednosna situacija na Balkanu i dalje krhka, i naglasio da postoji potencijal za tenzije na Kosovu i u Bosni.

Šef NATO-a je to izneo nakon sastanka sa crnogorskim premijerom Milojkom Spajićem u Briselu u petak, gde je osudio izbijanje nasilja na Kosovu prošle godine i rekao da je NATO brzo reagovao tako što je rasporedio 1.000 dodatnih vojnika kako bi pomogao KFOR-u da sprovede svoj mandat, izveštava The Geopost.

„Izbijanje nasilja na Kosovu prošle godine bilo je neprihvatljivo. NATO je brzo reagovao, rasporedivši 1.000 dodatnih vojnika i oklopnih vozila. „Posvećeni smo tome da osiguramo da KFOR nastavi da ispunjava svoj mandat u skladu sa Ujedinjenim nacijama“, rekao je Stoltenberg.

Crnogorski premijer Spajić, čija je zemlja ušla u NATO prije sedam godina, rekao je da Podgorica razume da prisustvo NATO-a u regionu donosi sigurnost i stabilnost.

“Crna Gora razume da mnoga globalna dešavanja zahtevaju stalnu budnost, što s pravom privlači pažnju saveznika. Ali ne smemo zaboraviti region. Ponavljam važnost nastavka prisustva NATO-a u regionu, jer je to jaka garancija mira i stabilnosti. Očekujem da će to biti potvrđeno na sledećem sastanku na visokom nivou NATO-a u Vašingtonu“, rekao je Spajić.

Tokom 2023. godine bilo je nekoliko izbijanja nasilja na Kosovu. Dana 24. septembra, na Kosovu se pojavila vest da je jedan policajac ubijen u terorističkom napadu koji je organizovala i finansirala Srbija i da su najmanje dvojica povređena u sukobima sa grupom koju je predvodio Milan Radoičić, potpredsednik Srpske liste, najveće srpske stranke na Kosovu, koju podržava vlada Aleksandra Vučića.

Neki od članova grupe su takođe ubijeni tokom sukoba koji su trajali veći deo dana, što je izazvalo zabrinutost za stabilnost u osetljivom regionu.

U maju je najmanje 25 ljudi povređeno u sukobima srpskih demonstranata u Zvečanu u severnom delu Kosova i vojnika KFOR-a. Italijanski ministar spoljnih poslova Antonio Tajani rekao je da je povređeno jedanaest pripadnika italijanskog Kfora, od kojih su trojica teže.

Napeta situacija na Kosovu nastala je nakon što su albanski gradonačelnici stupili na dužnost nakon lokalnih izbora koje su Srbi bojkotovali u opštinama u severnom delu, gde većinu stanovništva čine Srbi.

Vučić je tada vojsku stavio u visoku borbenu pripravnost i naredio vojnim jedinicama da se približe granici sa Kosovom.

Analitičari kažu da je rat u Ukrajini intenzivirao aktivnosti Moskve na obnovi uticaja na Balkanu, čime ta zemlja pokušava da skrene pažnju sa svoje agresije na Ukrajinu.

Šef NATO-a je takođe govorio o članstvu Švedske u NATO-u, procesu koji traje godinu i po dana, rekavši da će to ojačati vojnu alijansu suočenu sa tekućom ruskom agresijom u Ukrajini.

On je pozdravio odluku Turske da odobri zahtev Švedske, ali je rekao da očekuje da će Mađarska to učiniti do kraja sledećeg meseca.

„Apsolutno sam siguran i imam poverenja u Mađarsku da će do odobrenja članstva Švedske doći čim se parlament sastane krajem februara“, rekao je šef NATO-a Stoltenberg.

Nakon ruske agresije u Ukrajini u februaru 2022. godine, Švedska i Finska su napustile svoje tradicionalne pozicije nesvrstanosti i potražile zaštitu pod okriljem NATO-a./The Geopost/