Bajdenova podrška Izraelu je kvalifikovana: On želi da drži Netanjahua po zakonima rata

Odgovor predsednika Bajdena na Hamasov ubilački napad na izraelske gradove, sela i kibuce, u kojem je poginulo više od 1.200 Izraelaca, većinom civila, bio je jedan od najtoplijih izraza podrške Izraelu od strane jednog američkog predsednika u dugo vremena.

On je u svom govoru 10. oktobra naglasio da Vašington svoju podršku jevrejskoj državi neće ograničiti samo na reči, već će te reči odmah pretočiti u konkretnu pomoć. Međutim, Bajdenovo obećanje o „pojačanoj“ podršci – uključujući raspoređivanje nosača aviona „da bi se odvratile neprijateljske akcije protiv Izraela“ – nije bez upozorenja koje bi Izrael trebalo pažljivo razmotriti. Bajden je tokom vikenda mudro upozorio Izrael da ne okupira pojas Gaze i izrazio podršku otvaranju humanitarnog koridora kako bi se ublažila humanitarna katastrofa koja se već odvija.

Nije tajna da su američko-izraelski odnosi napeti otkako se Benjamin Netanjahu vratio na vlast krajem prošle godine. Američka vlada je otvoreno kritikovala grub pokušaj novoformirane, najdesničarske vladajuće koalicije u istoriji Izraela da oslabi pravosuđe u zemlji, a time i njen demokratski sistem.

Indirektno podržavajući stotine hiljada Izraelaca koji redovno izlaze na ulice da brane svoju demokratiju, Bajden je prijateljstvo Amerike sa Izraelom vezao za očuvanje te demokratije, tvrdeći da je: „Genijalnost američke demokratije i izraelske demokratije u tome što su obojica izgrađen na jakim institucijama, na kočnicama i ravnotežama, na nezavisnom sudstvu.”

Da bi naglasio svoje neodobravanje izraelske vlade, uključujući kritike širenja naselja na okupiranim palestinskim teritorijama, Bajden nije pozvao Netanjahua u Vašington. Lišavajući Netanjahua, koji je sebe oduvek doživljavao kao nekoga ko ima uticaja u američkim komorama moći, verovatno najpoželjnijeg odlaska u inostranstvo za jednog izraelskog premijera, Bajden se ubacio u ono što neki političari u Izraelu vide kao mešanje mešanje u njihovu unutrašnju politiku.

Ranije ove godine, to je dovelo do toga da je član kabineta premijera, Amichai Chikli, uz Netanjahuovo prećutno odobrenje, zahtevao da SAD „gleda svoja posla“.

Pa, Izrael je zaista posao SAD, jer Vašington pruža zemlji 3,8 milijardi dolara vojne i druge pomoći godišnje, snabdeva zemlju najnaprednijim oružjem i diplomatski podržava zemlju na međunarodnim forumima čak i kada se ne slaže sa politikom Izraela ili čak akcije koje štete interesima SAD. Posle Hamasovog napada na Izrael i opasnog položaja Hezbolaha na njegovoj severnoj granici, SAD su brzo pritekle Izraelu u pomoć.

Čim su razmere katastrofe koje je pogodila Izrael postale jasne, Bajden je odmah naredio isporuku hitno potrebne municije i vojne opreme kako bi ojačao sposobnosti svog saveznika. Poslao je u region nosač aviona Džerald R. Ford zajedno sa raketnom krstaricom i četiri raketna razarača, signalizirajući Iranu i Hezbolahu da će napad na Izrael dovesti do konfrontacije sa Sjedinjenim Državama.

Vašington tretira situaciju kao da je Izrael punopravni član NATO-a, posmatrajući napade na svog bliskog bliskoistočnog saveznika kao objavu rata Sjedinjenim Državama. Samo nekoliko dana nakon napada na Hamas, američki državni sekretar Antoni Blinken otputovao je u Izrael na razgovore sa Netanjahuom, a zatim u Jordan, Katar, Saudijsku Arabiju, Ujedinjene Arapske Emirate i Egipat kako bi sprečio eskalaciju sukoba. Pratio ga je ministar odbrane Lojd Ostin kako bi demonstrirao svetu nepokolebljivu podršku SAD Izraelu. Drugi razlog za gnev SAD je to što Hamas ubija američke građane i uzima ih za taoce. Ovo neizbežno dovodi do toga da su SAD više uključene u ovu rundu nasilja nego u prethodnim.

Tek nedavno se Bajdenov hladan stav prema Izraelu donekle odmrznuo kada je pristao da se sastane sa Netanjahuom – doduše ne u Beloj kući kako bi ovaj voleo, već na marginama Generalne skupštine UN u Njujorku – i odobrio Izraelu članstvo u program njegove zemlje za ukidanje viza nakon veoma dugog čekanja. Ovi gestovi se nisu odigrali izolovano, već imaju mnogo veze sa trilateralnim angažmanom između SAD, Saudijske Arabije i Izraela. Ako se ovo zaključi – iako će verovatno biti odloženo kao posledica trenutnog požara – to će dovesti do toga da Saudijci normalizuju odnose sa Izraelom u zamenu za formalni sporazum o odbrani sa SAD i pomoć u razvoju civilnog nuklearnog programa.

Netanjahu, suočen sa suđenjem za korupciju i nedeljnim masovnim protestima protiv napada njegove koalicije na pravosuđe, nada se da bi vojna pobeda mogla da mu spase posao. Međutim, to bi zahtevalo od njegove vlade da učini ustupke Palestincima, što je malo verovatno s obzirom na prirodu njegove koalicije.

Za Bajdena, koji će se uskoro kandidovati za reizbor i verovatno će se suočiti sa rivalom koji je poznat koliko i nepredvidiv, normalizacija odnosa između dve velike regionalne sile koje su ključni saveznici SAD može samo da poveća kredibilitet predsednika uz jačanje američkih glasača – posebno kada SAD pokušavaju da povrate značaj u regionu i obuzdaju rastući uticaj Kine i Rusije.

Osim toga, brzi završetak rata u Pojasu Gaze sa što manje žrtava važan je iz unutrašnjepolitičkih razloga. Jer što duže traje i što više palestinskih žrtava zahteva, to je veći rizik od neopravdanih antisemitskih incidenata u SAD.

Bajdenova podrška Izraelu je iskrena, ali je daleko od odobravanja svake akcije izraelske vlade. U svom govoru, Bajden je obećao moć SAD da će podržati i, ako je potrebno, braniti Izrael; ali je jasno stavio do znanja da njegov pristup proizilazi iz činjenice da obe zemlje dele zajedničke demokratske vrednosti. Drugim rečima, napad na kontrole i ravnoteže u izraelskom sistemu upravljanja mora prestati.

I, što je zanimljivo, on je napravio razliku između priznavanja prava Izraela da uništi Hamasove vojne kapacitete i dozvole za nanošenje štete civilima u Gazi, čime se krši međunarodno pravo. „Teroristi namerno gađaju civile i ubijaju ih“, rekao je Bajden. “Mi sprovodimo zakone ratovanja. To je važno. Postoji razlika.” Ostaje da se vidi da li će Vašington držati Izrael na ovom standardu ponašanja.

Međutim, pravi test za namere SAD u regionu, kao i za bezbednost i dobrobit njenih saveznika, uključujući i posebno Izrael, biće neposredno posle rata, kada on stavi svoju političku i ekonomsku težinu u da se poveća plan oporavka za Gazu. Taj plan će morati da poboljša uslove života svih Palestinaca i, što je najvažnije, da pokrene zajedničke napore za pronalaženje rešenja za hronični izraelsko-palestinski sukob, rešenje koje garantuje svačija ljudska, politička i građanska prava.

Yossi Mekelberg je profesor međunarodnih odnosa i saradnik programa za Bliski istok i Severnu Afriku u Chatham House./The Guardian/