Bajden se fokusira na koridor Lobito u Angoli, svoje nasleđe u borbi protiv Kine u Africi

Kada američki predsednik Džo Bajden poseti Angolu u sredu, on će se fokusirati na svoje nasleđe, infrastrukturni projekat za obezbeđivanje ključnih lanaca snabdevanja na afričkom kontinentu. Takozvani koridor Lobito je središnji deo strategije njegove administracije da se suprotstavi uticaju Kine na globalni razvoj.

Koridor Lobito je investicija vredna 5 milijardi dolara, multisektorska investicija dizajnirana da revitalizuje i proširi 1.300 kilometara duge železničke linije Benguela. Povezaće 120 godina staru angolsku luku Lobito na Atlantiku sa Demokratskom Republikom Kongo i, u drugoj fazi, sa Zambijom.

Koridor, najavljen u septembru 2023. godine, biće finansiran velikim delom iz Partnerstva za globalnu infrastrukturu i investicije. PGI je inicijativa Grupe sedam najbogatijih ekonomija koju vodi Bajden 2022. koja je proizašla iz njegovog plana Build Back Better Vorld, pokrenutog 2021. da bi se suprotstavio kineskoj inicijativi Pojas i put.

Kada bude operativan, povećaće pristup ključnim mineralima za Sjedinjene Države i njihove partnere, uključujući kobalt i bakar, koji su neophodni za proizvodnju električnih vozila. Prema izveštaju američkog Kongresa, 80% rudnika bakra u Demokratskoj Republici Kongo je u vlasništvu Kine. Kina je odgovorna za iskopavanje 85% retkih zemalja u Demokratskoj Republici Kongo, uključujući 76% kobalta.

Očekuje se da će koridor Lobito smanjiti troškove transporta, obezbediti pristup poljoprivrednom zemljištu i promovisati ekonomski rast otporan na klimu, rekla je Helaina Matza, vršilac dužnosti specijalnog koordinatora za PGI. u američkom Stejt departmentu, na brifingu za novinare u utorak.

Investicije PGI će „pojačati uticaj ove infrastrukture“ projektima kao što su razvoj solarne energije, lokalne električne mreže i napori za desalinizaciju, rekla je ona.

Projekat podržava predsednik Angole Žoao Lorenko. Angola duguje Kini oko 17 milijardi dolara, više od trećine njenog ukupnog duga. Dug se uglavnom sastoji od zajmova za razvoj infrastrukture podržanih naftom koji su finansirali ekonomski oporavak zemlje nakon tri decenije građanskog rata koji je završen 2002. godine.

PGI je namenjen da se suprotstavi BRI

Od pokretanja inicijative Pojas i put (BRI) 2013. godine, Kina je postala vodeći donator globalnog finansiranja razvoja. U Africi, Peking je potpisao kreditne obaveze sa 49 afričkih vlada i sedam regionalnih institucija.

Prema analizi američke vlade, Kina je od 2013. do 2021. obezbedila 679 milijardi dolara za infrastrukturne projekte širom sveta, dok su SAD dale 76 milijardi dolara.

SAD i njihovi partneri iz G7 objavili su 2022. da PGI želi da mobiliše 600 milijardi dolara do 2027. kao alternativu modelima finansiranja infrastrukture koji su „često neprozirni, ne ispunjavaju ekološke i socijalne standarde, eksploatišu radnike i ostavljaju zemlje primaoce u gorem položaju“.

To je mnogo sredstava koje treba nadoknaditi za nekoliko godina, a Lobito je „prvi i najnapredniji“ projekat u tom nastojanju, rekla je Vitni Šnajdman, nerezidentni viši saradnik na Institutu Brukings.

„Ovo je projekat A+, ali ne vidim mnogo drugih projekata“, rekao je Šnajdman za Glas Amerike.

Drugi projekat PGI, Koridor Luzon, pokrenut je u aprilu kako bi se promovisala povezanost između zaliva Subik, Klarka, Manile i Batangasa na Filipinima.

U Lobitu, SAD rade uglavnom sa evropskim partnerima. U Luzonu, SAD rade sa Japanom na obezbeđivanju ključnih industrija kao što su poluprovodnici.

Bela kuća je odbacila tvrdnje da je Bajden svoje globalne infrastrukturne ambicije suzio na dva koridora.

„Mobilisali smo više od 60 milijardi dolara, samo SAD, a to je deo veće G7“, rekao je savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan za Glas Amerike na brifingu prošlog meseca.

„I to nije bilo samo za dva hodnika“, rekao je. „Radi se o ulaganju širom Afrike, jugoistočne Azije i Latinske Amerike.

Američko-afrička strategija

U avgustu 2022, Bajdenova administracija je pokrenula afričku strategiju koja „redefiniše važnost regiona za interese nacionalne bezbednosti SAD“, kako se navodi u strategiji.

Kasnije te godine, Bajden je bio domaćin samita američkih lidera i obećao da će SAD uložiti 55 milijardi dolara u Afriku u naredne tri godine.

„Do sada smo premašili tu obavezu“, rekla je Fransis Braun, viši direktor za afrička pitanja u Savetu za nacionalnu bezbednost, na brifingu u utorak. „Uložili smo više od 80% te obaveze.

Međutim, veliki deo tih 55 milijardi dolara obezbeđen je u okviru postojećih programa i ne podrazumeva vrstu megaprojekta koji je „vidljiv prosečnom Afrikancu koji kaže da su Sjedinjene Države finansirale ovo na način na koji to čine Kinezi“, rekao je Mvemba Fezo Dizolele , direktor Afričkog programa u Centru za strateške i međunarodne studije.

Zato se koridor Lobito izdvaja, rekao je Dizolele za Glas Amerike. To je jedini opipljiv projekat koji ljudi mogu pogledati i reći: „Ako se ovo uradi, možda bi to pomerilo stvari napred.

Na kontinentu gde je prisustvo kineskih finansijera, kompanija i migranata toliko rasprostranjeno da se u mnogim afričkim zemljama mandarinski uči u školama, a kineska slova su uključena u javne natpise, ovo je početak.

Ubuduće, aktivisti se nadaju da SAD neće zanemariti društvene i ekološke probleme koji su igrali ulogu u projektima koje finansira Kine.

„Moramo da osiguramo da su sve zainteresovane strane uključene u proces“, rekao je Serđo Kalundungo, osnivač Društvene opservatorije Angole.

Grupe civilnog društva do sada nisu bile pozvane za sto, ali su spremne da obezbede da lokalne zajednice mogu „što je više moguće da učestvuju u prosperitetu ove važne infrastrukture“, rekao je on za Glas Amerike.

Hoće li biti nastavljeno?

Novoizabrani predsednik Donald Tramp stupiće na dužnost u januaru. Dok se neki plaše da bi posvećenost SAD Africi mogla oslabiti prema njegovoj doktrini „Amerika na prvom mestu“, analitičari ukazuju na inicijative preduzete pod njegovom prvom administracijom.

Trampova administracija je 2018. pokrenula Prosper Africa, inicijativu koja okuplja vladine agencije SAD kako bi pomogla investitorima da posluju na kontinentu. Godine 2019. pokrenula je Blue Dot Netvork, međunarodni mehanizam za sertifikaciju dizajniran da osigura da infrastrukturni projekti budu u skladu sa ekološkim i društvenim standardima.

Svesni su da su investicije u infrastrukturu neophodne „da bi se promovisao ekonomski rast, promovisala stabilnost, ali i za globalne interese SAD u konkurenciji sa Kinom“, rekao je Džozef Lemoan, viši direktor Centra za slobodu i prosperitet Atlantskog saveta. „Uveren sam da će nastaviti sa ovim naporima“, rekao je on za Glas Amerike.

Tramp ima i SAD Međunarodna finansijska korporacija za razvoj pokrenuta je 2020. DFC je agencija koja služi kao američka razvojna banka i ima kreditni kapacitet od 60 milijardi dolara.

Prvi izvršni direktor DFC-a, Adam Boehler, cimer sa fakulteta Trampovog zeta Džareda Kušnera, otvoreno je govorio o povezivanju spoljne pomoći sa ciljevima spoljne politike. U intervjuu 2020. priznao je da je Indoneziji obećao 2 milijarde dolara ako se zemlja pridruži Abrahamskom sporazumu Trampove administracije i prizna Izrael.

„Ako slušate sve Trampove ljude, oni žele spoljnu politiku koja je transakcijska“, rekao je Šnajdman na Brukingsu.

Tramp je obećao da će zauzeti konfrontacijski pristup prema Kini. Analitičari kažu da bi usklađivanje potreba za finansiranjem infrastrukture sa Trampovim spoljnopolitičkim ciljevima moglo biti element u rivalstvu između SAD i Kine koji zemlje u razvoju mogu da iskoriste./VOA/