Autoritarne države pojačale svoje aktivnosti uticaja “oštre moći“

Intervju sa dr Rumenom Filipovom, predsednicom i suosnivačicom Instituta za globalnu analitiku

Autoritarne strane sile u odnosu na Rusiju – posebno Kina – značajno su pojačale svoje aktivnosti uticaja “oštre moći“, fokusirajući se na skretanje poverenja u liberalnoj demokratiji i pozicioniranje autoritarnog političkog i ekonomskog modela kao održive alternative za zemlje jugoistočne Evrope, kazala je suosnivačicaInstituta za globalnu analitiku dr Rumena Filipova iz Bugarske u intervjuu za The Geopost.

Ona je ocenila da su „ovi napori za uticajem olakšani unutrašnjim tendencijama širom Balkana, koje se odnose na demokratsko zaostajanje, eroziju građanskih i političkih sloboda, kao i korumpirane mreže koje preuzimaju vlast, koje vremenom omogućavaju strane autoritarne interese”.

Prema njenim rečima, Rusija ima širok politički, ekonomski, kulturni i medijski uticaj na Balkanu. Oslanjanje na medije je posebno zabrinjavajuće jer nastoji da zarobi “srca i umove” potkopavanjem vere balkanskih društava u demokratiju i prozapadnu spoljnopolitičku orijentaciju.

Prema njenim rečima, Srbija predstavlja stožer ruskog delovanja zlonamernog uticaja na Balkanu. Što se tiče medija, ruske propagandne poruke se šire ne samo preko izdanja Sputnjika na srpskom, koje pogađa stanovništvo koje govori srpski jezik širom Balkana, već i preko srpskih provladinih medija. Štaviše, Beograd se pozicionirao kao kinesko digitalno središte koje će graditi Huavei 5G telekomunikacione mreže i sisteme za prepoznavanje lica.

Ona tvrdi da ruska propaganda takođe podržava promene granica i dovodi u sumnju sposobnost EU da postigne miran dijalog, dok je Rusija predstavljena kao glavni posrednik između Beograda i Prištine.

Pročitajte intervju sa Filipovom:

THE GEOPOST: Koliko se povećao ruski uticaj na Balkanu poslednjih godina?

FILIPOVA: U odnosu na Rusiju, strane autoritarne države, posebno Kina, značajno su pojačale svoje aktivnosti uticaja „oštre moći“, fokusirajući se na skrertanje poverenja u liberalnim demokratijama i pozicioniranje autoritarnog političkog i ekonomskog modela kao održive alternative u zemljama jugoistočne Evrope. Ovi pokušaji uticaja su olakšani unutrašnjim tendencijama širom Balkana, koji se odnose na demokratsko zaostajanje, eroziju građanskih i političkih sloboda i korumpiranih mreža koje preuzimaju vlast, koje vremenom omogućavaju strane autoritarne interese. S druge strane, razočarenje procesom demokratizacije i funkcionisanjem državnih institucija može dovesti do ispoljavanja nezadovoljstva samom demokratijom i sklonosti autoritarnim liderima sa antizapadnim agendama.

Posebno u oblasti medija, ovo nacionalno-međunarodno povezivanje rezultiralo je rasprostranjenim fenomenom medijskog zarobljavanja. Ono se značajno sastoji u kultivisanju Rusije u opskurnim mrežama lokalnih, političkih, kulturnih, novinarskih preduzeća, koja obično vrše kontrolu nad vlasništvom i uređivačkim telima nacionalnih novinskih kuća koje guraju prokremljovske dezinformacione poruke. Očigledan trend uticaja ruskih medija na Balkanu je informalnost. Odnosno, ovaj uticaj nije zasnovan na direktnom vlasništvu lokalnih medijskih resursa koji se mogu pratiti na osnovu javno dostupnih podataka, već pre na informalnoj politici, ekonomskim i ideološkim vezama uspostavljenim sa lokalnim proruskim pojedincima i grupama. Štaviše, treba napomenuti da je izbijanje pandemije COVID-19 takođe pružilo priliku Moskvi i Pekingu da dalje utiču na svoje operacije. Ove dve zemlje su ubrzale svoje kampanje dezinformisanja, ulepšavajući svoj imidž država koje predstavljaju saveznike i „prave“ prijatelje balkanskih zemalja.

THE GEOPOST: Koliko rusko prisustvo danas može biti snažno u Bugarskoj?

FILIPOVA: Ruski uticaj u Bugarskoj je istorijski bio veoma rasprostranjen i takav je ostao do danas. To je zbog bugarskih društvenih tendencija, koje karakteriše visoka stopa odobravanja Rusije, kao i njenog predsednika Vladimira Putina, jer ih povezuje osećaj kulturne, jezičke i verske bliskosti. Štaviše, između Bugarske i Rusije postoje značajne političke i ekonomske veze (mnoge od njih nasleđene iz komunističkog perioda). Ekonomski, Kremlj ima snažan uticaj u Bugarskoj u oblasti energetike, telekomunikacija i odbrane. U medijskoj sferi, Moskva se oslanja na široku mrežu proruskih kreatora sadržaja, koji garantuju široku cirkulaciju ruskih dezinformacija. Međutim, činjenica da je Bugarska članica EU – a samim tim i deo diskurzivnog evropskog ekosistema koji uključuje javne debate o evropskim pitanjima i dešavanjima, što predstavlja odbranu od širenja antizapadnih poruka.

THE GEOPOST: Kako vidite ruski uticaj u Srbiji i tvrdnje Srbije o destabilizaciji u drugim zemljama u regionu?

FILIPOVA: Može se tvrditi da Srbija predstavlja stožer ruskih aktivnosti zlonamernog uticaja na Balkanu. Što se tiče medija, ruske propagandne poruke se šire ne samo preko srpskog izdanja Sputnjika, koje pogađa stanovništvo koje govori srpski jezik širom Balkana, već i preko srpskih provladinih medija. Štaviše, Beograd se pozicionirao kao kinesko digitalno središte koje će izgraditi Huavei 5G telekomunikacione mreže i sisteme za prepoznavanje lica sa veštačkom inteligencijom. Srbija je takođe imala koristi od značajnih kineskih ulaganja u industriju čelika, rudarstva, energetike, infrastrukture i telekomunikacija. Iznenađujuće, saradnju Rusije i Kine u Srbiji, kao i u širem regionu Balkana, guraju najviši politički nivoi u Beogradu. Na primer, olakšavanje rusko-kineskih aktivnosti nadgleda Nacionalni savet za koordinaciju saradnje sa Ruskom Federacijom i Narodnom Republikom Kinom, koji je osnovala Vlada Srbije 2017. godine.

THE GEOPOST: Pre nekoliko nedelja u tenzijama između kosovsko-srpske granice, došlo je do pokušaja nekih Rusa da uđu na Kosovo. Mislite li da su imali plan da utiču na Srbe na severu da eskaliraju situaciju?

FILIPOVA: Ovaj incident treba staviti u pozadinu dugogodišnjeg kontinuiteta pokušaja Rusije da se poseje razdor unutar Balkana, posebno između slovenskog i albanskog/kosovskog stanovništva. Kako Kremlj ne može lako da promoviše svoje inicijative na Kosovu (s obzirom da Kosovari na Rusiju gledaju u negativnom smislu), svoju ofanzivu je usmerio na srpsko stanovništvo na severu Kosova. Na primer, Sputnjik Srbija, proruski srpski mediji i neki lokalni izvori kosovskih medija informišu ovu populaciju porukama da postoje stalne političke i međuetničke tenzije između Kosovara i Srba. Ruska propaganda takođe podržava promene granica i dovodi u sumnju sposobnost EU da postigne miran dijalog, pri čemu je Rusija predstavljena kao glavni posrednik između Beograda i Prištine.

THE GEOPOST: Posle tih događaja na srpskoj strani granice, u hitnu posetu je došao ruski ambasador u Beogradu Harčenko. Možete li da prokomentarišete ruskog ambasadora koji je došao u posetu srpskoj vojsci?

FILIPOVA: Ovo nije iznenađujuće, s obzirom da je Rusija zadržala širok uticaj u diplomatskim obaveštajnim službama i operacijama na Balkanu, posebno negovanjem bliskog partnerstva sa Srbijom. Zavera crnogorskog državnog udara jedan je od najjasnijih primera rusko-srpske obaveštajne saradnje. Druge zemlje jugoistočne Evrope takođe su značajno pogođene ruskim špijunskim aktivnostima. U Bugarskoj su takve špijunske aktivnosti bile evidentne u sferi odbrane, gde su bugarski vojni obaveštajci pronašli tajne informacije NATO-a o Rusima. Sofija je od 2019. proterala 7 ruskih diplomata pod optužbom za špijunažu (u oblasti vojske, trgovine energentima) i veze sa eksplozijama u Verbetici.

THE GEOPOST: Koje su zemlje najizloženije ovom uticaju?

FILIPOVA: Posebno su postjugoslovenske države podložnije ovom uticaju zbog pristupa Srbije jugoslovenskom nasleđu, a posebno ako se srpsko stanovništvo širom Balkana podstiče da se ponaša iredentistički. Nedavni događaji u Bosni i Hercegovini u vezi sa planovima za osnivanje vojske bosanskih Srba jedan su od takvih slučajeva. Ali i druge zemlje u regionu, koje su članice EU i NATO-a, poput Bugarske i Rumunije, takođe bi mogle biti pogođene, makar indirektno, u bezbednosnom smislu ako tenzije u susednim zemljama porastu.

THE GEOPOST: U kojim sektorima je prisutan ruski uticaj na Balkanu?

FILIPOVA: Kao što je ranije pomenuto, Rusija ima širok politički, ekonomski, kulturni i medijski uticaj na Balkanu. Oslanjanje na medije je posebno zabrinjavajuće jer nastoji da zarobi ‘srca i umove’ podrivanje vere balkanskih društava u demokratiju i prozapadnu spoljnopolitičku orijentaciju. Jedna od zajedničkih karakteristika koju sam identifikovala u istraživanju uticaja ruskih medija u jugoistočnoj Evropi odnosi se na model po kojem vlasničke tendencije, ekonomska zavisnost i političko-ideološka povezanost lokalnih medija, (pro)ruskih grupa i interesa uslovljavaju odgovarajuće tendencije širenja propagandnih poruka poreklom iz Rusije. Konkretno, što je određeni medij politički i ekonomski bliži takvim (pro)ruskim grupama i interesima, to su oni direktniji i nepristrasniji u pričama koje pričaju i koje sponzoriše Kremlj.

S druge strane, svakako postoje razlike između balkanskih zemalja koje se odnose na osetljivost političkih, ekonomskih i kulturnih promena od ruskog uticaja, kao i na sposobnost reagovanja na različite dezinformacije. Shodno tome, možemo svrstati zemlje Jugoistočne Evrope u „osetljive pokretače”, gde visok nivo prihvatanja ruskih medija utiče i na olakšavanje njihove regionalne ekspanzije. Ovde u ovu kategoriju možemo uvrstiti, na primer, Srbiju, Bosnu i Crnu Goru. S druge strane, „nepokolebljivi inhibitori“ obuhvataju zemlje u kojima nizak nivo prihvatanja uticaja ruskih medija deluje kao zaštitnik regionalne distribucije i tiraža. Vodeći primeri takvih zemalja su Albanija i Kosovo.

THE GEOPOST: Kakva je situacija u Severnoj Makedoniji? Da li će doći do političke promene nakon ostavke Zaeva i da li će Rusi iskoristiti ovu situaciju?

FILIPOVA: Ostavka Zorana Zaeva na mesto premijera će verovatno otvoriti period neizvesnosti. Njegovi prozapadni stavovi i pomirljiviji ton prema rešavanju istorijskih identitetskih sporova sa susednom Grčkom i Bugarskom, koji su najočigledniji u Prespanskom sporazumu, stvorili su priliku za regionalni dijalog i evroatlantske integracije. Međutim, ponovljene prepreke za pristupanje Severne Makedonije EU – otvaranje pregovora o članstvu – u početku je blokirala Francuska, a zatim Bugarska. Oni su imale negativan efekat na podršku makedonskog društva Zaevovim socijaldemokratama. Od sada postoji niz važnih događaja koji će se verovatno odvijati i njih treba posmatrati. Oni se odnose na pitanje da li će nastupiti period nestabilne vladavine pošto vlada koju predvode socijaldemokrati ima tesnu većinu.