Arnaud Gouillon – francuski ekstremista koji je postao „pravi Srbin“ za interese Vučića i Rusije

„Iako u sebi nemam ni kap srpske krvi, ipak Srbija teče mojim venama“, rečenica je koju Arnaud Gouillon, državljanin Srbije francuskog porekla i funkcioner režima Aleksandra Vučića, drži na svojoj profilnoj fotografiji na Fejsbuku, gde pozira pored spomenika vođi Prvog srpskog ustanka, dok se u pozadini vidi Hram Svetog Save.

Gouillon je funkcioner koga često citiraju provladini tabloidi u Srbiji, jer sa zadovoljstvom napada Zapad i brani Srbe na način koji odgovara aktuelnom režimu.

Već u prvom videu na svom Fejsbuk profilu može se videti Gouillon kako se obraća publici u Ruskom domu u Beogradu, na ruskom jeziku. Time kao da daje za pravo tvrdnjama onih koji smatraju da je ovaj francuski ekstremista zapravo ruski čovek u Srbiji.

Arnaud obavlja funkciju direktora Kancelarije za javnu i kulturnu diplomatiju Srbije, čiji je zadatak da se bavi srpskom dijasporom. Rođen je u Grenoblu u Francuskoj i, kako sam kaže, za Srbiju je prvi put čuo od svog dede, koji mu je pričao o „prijateljstvu dva naroda, zajedničkoj borbi na Solunskom frontu“ i „srpskoj siročadi koju su primali Francuzi“.

Ta svedočanstva, kaže, ostala su mu duboko urezana u sećanje, dok se „veza s jednim narodom“ posebno produbila tokom „NATO agresije na SR Jugoslaviju“, koje se seća kao trinaestogodišnjak, kao i kroz porodične priče o nepravdi koja je učinjena Srbima, u kojoj je učestvovala i Francuska.

Gouillon je 2004. godine osnovao humanitarnu organizaciju i prikupljao i slao pomoć Srbima na Kosovu. Nastavlja blisku saradnju sa Srpskom pravoslavnom crkvom na Kosovu, a 2015. godine dobio je državljanstvo Srbije. Pojedini opozicioni srpski mediji povezuju Arnauda sa francuskim krajnje desničarskim pokretom „Bloc Identitaire“. On priznaje da je bio član tog pokreta, ali tvrdi da je to trajalo svega pola godine, iako su neki mediji u Srbiji kasnije pisali da je bio s njima znatno duže.

Autor je i koautor četiri knjige o Kosovu i dobitnik više visokih državnih odlikovanja Srbije. Oženjen je Srpkinjom s kojom ima troje dece. Tečno govori srpski, a to da mu poreklo nije s Balkana može se primetiti jedino po akcentu.

Christian Castagna, politički savetnik specijalizovan za postsocijalističke zemlje, s posebnim fokusom na države bivše Jugoslavije, kaže da su Gouillona pre svega porodica i političko okruženje podstakli da francusko-srpske odnose posmatra isključivo kroz prizmu „Istočnog fronta“ i onoga što smatra francuskom izdajom i obavezom, kada je u proleće 1999. godine učestvovala u NATO operaciji protiv Srbije.

Bojana Selaković, koordinatorka Nacionalnog konventa o EU, platforme civilnog društva koja zastupa interese građana Srbije u svim fazama procesa evropskih integracija, kaže da nije potpuno sigurna u vezi sa dolaskom Gouillona u Srbiju i njegovim angažmanom, ali da se, na osnovu onoga što govori i radi, može reći da ima dvostruku funkciju: s jedne strane „predstavlja most ka određenim evropskim akterima desne orijentacije, posebno u Francuskoj“, dok s druge strane služi unutrašnjim potrebama Vučićevog režima i obraća se javnom mnjenju kao neko ko dolazi iz Evrope, ali je naklonjen Srbiji i njenim deklarisanim nacionalnim interesima i ciljevima.

Naim Leo Beširi, direktor Instituta za evropske poslove, povezuje Gouillona sa „ljudima jasno desno orijentisanim širom Evrope, uključujući bezbednosne službe Ruske Federacije“.

„Sa pečatom ruske FSB i bezbednosnih službi Srbije mogu biti operativni pre svega kada je reč o Kosovu, kako bi mobilisali političke snage na Kosovu i realizovali želje Vučića“, ističe Beširi.

I Miodrag Kapor iz organizacije „Monitor odgovornosti“, udruženja koje je uglavnom fokusirano na proučavanje ruskog uticaja u Srbiji, kaže da je Gouillon „jedan od izuzetnih primera ljudi koje je Rusija iskoristila da radikalizuje Srbiju i udalji je od Evrope i evropskih integracija“.
/Slobodna Dalmacija/