ANALIZA: Veza Rusija-Srbija – EU mora odigrati svoju ulogu

Piše Ivana Stradner

Dok Srbija nastavlja da podstiče nestabilnost na zapadnom Balkanu, SAD su uvele sankcije šefu srpske obaveštajne službe Aleksandru Vulinu u pokušaju da se izbore sa korupcijom.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić stao je u odbranu Vulina, tvrdeći da su optužbe za korupciju neosnovane. „Kokain nije pronađen u Vulinovoj kancelariji, on je pronađen u Beloj kući“, rekao je Vučić, koji se podsmevao Vašingtonu zbog nedavnog skandala oko pronalaska droge klase A u Zapadnom krilu.

Osim što je korumpiran, Vulin je igrao važnu ulogu u kultivisanju ruskog uticaja na Balkanu i destabilizaciji regiona. Bajdenova administracija je zaslužna što ga je konačno sankcionisala. Međutim, da bi ove sankcije zaista stupile na snagu, Evropska unija i Ujedinjeno Kraljevstvo takođe moraju da preduzmu akciju.

Vulin je bio ministar odbrane Srbije od 2017. do 2020. godine, a potom ministar unutrašnjih poslova do 2022. godine. Beograd je krajem prošle godine najavio da će on preuzeti funkciju šefa srpske obaveštajne agencije BIA.

Ministarstvo finansija SAD optužilo je Vulina za umešanost u „transnacionalni organizovani kriminal, ilegalnu trgovinu drogom i zloupotrebu javne funkcije“ radi lične i političke koristi. Šef obaveštajne službe, koji je ranije bio na čelu ministarstava odbrane i unutrašnjih poslova Srbije, takođe je koristio svoje funkcije za promovisanje ruskog uticaja u regionu, navodi ministarstvo finansija.

Iskorišćavanje korupcije na Zapadnom Balkanu je ključno za napore Kremlja da proširi svoj uticaj u regionu. Moskva je koristila korumpirane aktere poput Vulina da eksploatiše ekonomske, etničke i verske podele u regionu i poseje nestabilnost da izazove i potkopa Zapad.

Vulin je razvio blizak odnos sa ruskim bezbednosnim aparatom. 2021. godine, dok je još uvek bio ministar unutrašnjih poslova, sastao se sa sekretarom Saveta bezbednosti Rusije Nikolajem Patruševom i obećao saradnju u borbi protiv „obojenih revolucija“; Moskovski izraz za prozapadne narodne pobune protiv autoritarnih režima.

Iste godine, srpski obaveštajci su navodno prisluškivali seminar ruske opozicije u Beogradu. Navodi se da je Vulin potom predao transkripte Patruševu, što je dovelo do hapšenja ruskog opozicionara koji je vodio seminar.

Negujući ruski uticaj, Vulin je takođe podsticao destabilizujuće regionalne ambicije Beograda. Kao dugogodišnji pristalica bivšeg predsednika Srbije i ratnog zločinca Slobodana Miloševića, Vulin je promovisao koncept „srpskog sveta“. Cilj je da se svi Srbi ujedine u jedinstvenu etno-državu na čelu sa Vučićem.

U maju su Srbi na severu Kosova povredili više od 30 vojinika mirovnih snaga NATO-a u sukobima na severu Kosova. Omiljena taktika Srbije je da prvo eskalira, a zatim deeskalira krizu na Kosovu, koristeći je kao polugu protiv Zapada. Proksi Srbije u Bosni i Hercegovini Milorad Dodik nedavno je zapretio otcepljenjem.

Budući da je Vulin optužen za promovisanje ruskog uticaja u Srbiji i umešanost u organizovani kriminal i trgovinu drogom, Vučić je pokušao da skrene pažnju sa ovih unutrašnjih krivičnih dela. U tipičnom taktičkom manevru, apelovao je na srpske proruske ekstremno desničarske grupe, navodeći: „Aleksandar Vulin nije sankcionisan za zločin, korupciju ili šta već, već za svoj odnos prema Ruskoj Federaciji. Vučić je dodatno umanjio značaj sankcija, ističući da je i on sankcionisan 1999. godine kada je bio ministar informisanja u Miloševićevoj vladi.

Uprkos nadi SAD da će Srbija uskladiti svoju politiku sa EU, Beograd je to odbio. Tokom posete Moskvi u avgustu 2022, Vulin je uverio ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova da Beograd neće udružiti snage sa Zapadom u pokušaju da izoluje Rusiju. Srbija je jedina zemlja u Evropi koja nije uvela sankcije i koja nije bila deo antiruske histerije“, rekao je Vulin. Zaista, Srbija se pojavila kao važna jurisdikcija za zaobilaženje ruskih sankcija. U Srbiji je 2022. godine osnovano preko 1.020 ruskih kompanija, što je više od 12 puta više u odnosu na prethodnu godinu.

Uvođenje sankcija Vulinu od strane Bajdenove administracije je korak u pravom smeru, jer se obavezala da će se pozabaviti korupcijom, kao i malignim uticajem Rusije i izbegavanjem sankcija. Sankcije SAD uvedene prošle nedelje će zamrznuti svu Vulinovu imovinu i imovinu sa sedištem u SAD i zabraniti američkim kompanijama da posluju sa kompanijama u njihovom većinskom vlasništvu. Vulinovo imenovanje usledilo je nakon sličnih američkih sankcija koje su uvedene drugim balkanskim akterima zbog umešanosti u korupciju, podrivanje demokratije ili destabilizaciju regiona.

Ali ako EU i UK ne preduzmu slične mere, sankcije neće biti posebno bolne za Vulina i njegove balkanske kolege, koji većinu svojih poslova i odmora provode u Evropi. EU, posebno, preferira šargarepu i štap, ali ekonomski stimulans neće promeniti Vučićev bezbednosni plan za region.

Zapad mora da nametne više odgovornosti destruktivnim akterima na Balkanu. Ali da bi to efikasno uradio, Zapad mora da deluje kao jedan. Vashington je dobio loptu. Sada je vreme da Evropa učini svoj deo posla.

Ivana Stradner je naučni saradnik, a Elejn Deženski je viši direktor i direktor Centra za ekonomsku i finansijsku moć pri Fondaciji za odbranu demokratije.

Stavovi izraženi u ovom članku su stavovi autora, a ne nužno stavovi Kyiv Posta.